Звучна виљушка
440.ogg (помоћ·инфо)Звучна виљушка, акустична виљушка или дијапазон[1](итал. diapason, фр. diapason, енгл. tuning fork, нем. Stimmgabel, рус. камертон)[2] је акустички инструмент који има облик издужене потковице са дршком (види слику десно). Ударом једног њеног крака, долази до стања вибрације при чему настаје основни или камерни тон.
Тон звучне виљушке је слаб, те се она дршком прислања на неко резонантно тело, нпр. даску.
Шта је камерни тон
[уреди | уреди извор]Међународним споразумом који је потписан 1939. године, договорено је да камерни тон, камертон или нормално а, има фреквенцију од а1 = 440 Hz и да служи за што тачније одређивање односа тонова по висини, тј., да буде званична стандардна висина за штимовање музичких инструмената[3] и давање интонације при хорском певању.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике[непоуздан извор?]
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. децембар 2012)[непоуздан извор?]
