Зелени кадар
Зелени кадар је био назив за српске и хрватске дезертере из aустроугарске војске током Првог свјетског рата. Након напуштања војске, због тешких услова ратовања и слабе мотивације, крили су се у шумама, као одметници. Број се кретао од неколико десетина до неколико хиљада и били су оперативни у области Хрватске и Срема. Групе су се снадбјевале одјећом и храном од сеоског становништва, али се такође преживјавали пљачкањем трговаца и богатих сељака. Генерал Стјепан Саркотић је у фебруару 1918. године добио наредбу инфилтрира у „Зелени кадар”. Термин „Зелени кадар” је прије тога био непознат у aустроугарcкој војсци, док је руски император имао обезбјеђење које је носило исти назив.[1] Пред крај рата број оружаних дезертера у шумама је износио око 50.000.[2][3][4][5]
Након рата, неки од њих су тврдили да су само слиједили наређења генерала Светозара Боројевића и да према томе нису били одметници.
Током Другог свјетског рата постојала је муслиманска паравојна формација позната као „Зелени кадар”.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ [„Russisches Leibgarde-Dragoner-Regiment[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 19. 06. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Russisches Leibgarde-Dragoner-Regiment]
- ^ Istorija Jugoslavije, I. Božić, S. Ćirković, M. Ekmečić, V. Dedijer, Prosveta, Beograd 1972. - pp. 399, 400
- ^ Ethnic nationalism and the fall of empires: central Europe, Russia, and the Middle East, 1914-1923, Aviel Roshwald, Routledge, 2001.
- ^ The national question in Yugoslavia: origins, history, politics, Ivo Banac, Cornell University Press, 1988.
- ^ Avantgarde des Widerstands: Modellfälle militärischer Auflehnung im 19. und 20. Jahrhundert, Band 1, Richard Georg Plaschka, Böhlau Verlag Wien, 2000.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Зелени кадар (језик: хрватски)
