Пређи на садржај

Златан Видовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Златан Видовић
Лични подаци
Пуно имеЗлатан Видовић
Датум рођења(1983-12-29)29. децембар 1983.(40 год.)
Место рођењаФојница, СФРЈ
Занимањеглумац
Рад
Битна улогаТо топло љето - Сићко
Хотел Балкан – Јава
Дара из Јасеновца — Миле Илић, Дарин отац
Олуја - Дане/Бојан
Веза до IMDb-а

Златан Видовић (Фојница, 29. децембар 1983) је српски филмски, позоришни и ТВ глумац.

Биографија и каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1983. године у Фојници. Поред глуме 10 година играо је фудбал за Козару из Градишке, а био је уметнички директор позоришта „Град” у Градишкој.[1][2]

Основну и средњу школу завршио је у Градишки, а године 2004. Академију уметности Универзитета у Бањој Луци, одсек глума у класи доц. Жељка Митровића.[3] Члан је Народног позоришта Републике Српске, а за свој рад на пољу глуме је освојио бројне награде.[3]

Први пут на филму појавио се у краткометражном филму Непребол из 2005. године. Значајне улоге остварио је у ТВ серији То топло љето, као Сићко, у филмовима Хотел Балкан као Јава и Дара из Јасеновца где је имао улогу Милета Илића, Дариног оца.[4][5]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
2000-е
2005. Непробол
2006. Потера полицајац 1
2008. То топло љето Сићко
2010-е
2011. Здухач значи авантура Ненад
2014. Уздах на крову
2015. Last Perspective
2015. Студио 4
2017. Месо Суки
2017. Брачне кризе Рашо
2018. Градишки прото водник Мирко
2018. Месо Суки
2020-е
2020. Убице мог оца Шакал
2020. Кости молер Мики
2020. Хотел Балкан Јава
2020. Учитељ у ланцима Вељко Чубриловић
2020. Дара из Јасеновца Миле Илић
2020. Everything in its Right Place
2021. Лихвар Блечић
2021. The Way of the Wind
2021. Коридор 92 Војник ВРС
2022. Либерта — рађање града Максим Таборовић
2022. Усековање Милан
2023. Дара из Јасеновца (мини-серија) Миле Илић
2023. Олуја Дане / Бојан
2023. Аутопут Нови
2023. Момак и девојке Ђура
2023. Посета Лаки
2021-2023. Певачица инспектор Бојан
2024. Недеља Александар Радуловић Фута
2024. У клинчу
2024. Мачји крик
2024. Недеља Александар Радуловић Фута
2024. Црна свадба
2024. Воља синовљева
2025. Мраз
2025. Сумпор
2025. Василија прекрасна
2025. Кад поново умрем Ацо
2025. Биће нових лета (филм) Андрија Шкрбић
2025. Биће нових лета Андрија Шкрбић
2025. Саучесници Зоран
2025. Рука правде (филм)
2025. Рука правде (серија)

Позоришне улоге

[уреди | уреди извор]
  • Коп, Мадам Сан Жен, режија М. Краљ
  • Крсто Бува, Магареће године, режија А. Пејаковић
  • Мустафа, Омер паша Латас, режија Н. Дугалић
  • Клитандар, Учене жене, режија С. Бодрожа
  • Франц, Стаза дивљачи, режија Ф. Гринвалд
  • Радник,Син, Радничка хроника, режија А. Ђорђевић
  • Посетилац, Лијепи, велики, јаки, режија Г. Дамјанац
  • Филип Трнавац, Путујуће позориште Шопаловић, режија В. Лазић
  • Винћенцо, Укроћена горопад, режија В. Ђурковић
  • Више улога, Кухиња, режија М. Матерић
  • Више улога, Четрнаеста, режија А. Ђорђевић
  • Алексеј Војнов, Праведници, режија Б. Лазић
  • Др Ранк, Луткина кућа (Нора), режија Н. Брадић
  • Кумић Мита, Мрешћење шарана, режија Е. Савин
  • Андреја, син млађи, Родољуб (Чујеш ли, мама, мој вапај?), режија С. Перишић
  • Више улога, Часови у којима нисмо ништа знали једни о другима, режија М. Матерић
  • Рака, Госпођа министарка, режија М. Краљ
  • Сима Сокић, Народни посланик, режија Н. Пејаковић
  • Ацо, Синови умиру први, режија М. Мисирача
  • Коста Херман, Последњи мејдан Петра Кочића, режија Н. Брадић
  • Пијанац 2, Швајцарска, режија М. Нешковић
  • Учитељ Ранко, Подвала, режија Ђ. Тешић
  • Синиша, Балон од камена, режија Ф. Гринвалд
  • Каролина Нојбер, режија К. Младеновић
  • Колман Конор, Усамљени запад, режија Б. Божичковић

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Награда за најбољег младог глумца БиХ, Сусрети позоришта/казалишта БиХ, Брчко (улога Мустафе у представи Омер паша Латас) (2007)[6]
  • Награда за најбољег младог глумца БиХ, Сусрети позоришта/казалишта БиХ, Брчко (више улога у представи Радничка хроника) (2011)
  • Награда за најбољег младог глумца БиХ, Сусрети позоришта/казалишта БиХ, Брчко (улога Аце у представи Синови умиру први) (2016)[3]
  • Награда за најбољу мушку улогу, Трећи међународни фестивал Мартина Мекдоне, Перм (за улогу Колмана Конора у представи Усамљени запад) (2018)
  • Најбољи глумац сезоне 2017/2018. по одлуци Уметничког савјета Народног позоришта Републике Српске (2018)
  • Награда за најбољег младог глумца, XXVII Међународни фестивал позоришне класике „Вршачка позоришна јесен” (улога Раскољников у представи Злочин и казна) (2019)
  • Награда за најбољег глумца Фестивала, XXIV Међународни фестивал малих сцена и монодраме ,Источно Ново Сарајево, (улога Колмана Конора у представи Усамљени запад) (2019)[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Zlatan Vidovic: I bolestan ozdravi na sceni”. nezavisne.com. 20. 6. 2009. 
  2. ^ „Zlatan Vidović o ulogama u serijama, filmu "Dara iz Jasenovca" i pozorištu”. Вечерње новости. 15. 8. 2020. 
  3. ^ а б в г „Народно позориште Републике Српске - Златан Видовић”. Народно позориште Републике Српске. Архивирано из оригинала 26. 02. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2021. 
  4. ^ „Zlatan Vidovic”. zonatalents.ba. Архивирано из оригинала 01. 12. 2020. г. Приступљено 21. 2. 2021. 
  5. ^ „Zlatan Vidovic”. IMDb. Приступљено 21. 2. 2021. 
  6. ^ „Gradsko pozorište Gradiška -Zlatan Vidovic”. gradpozoriste.com. Архивирано из оригинала 26. 02. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]