Интерлеукин 12
| Људски интерлеукин 12 | |
|---|---|
 Кристална структура људског ИЛ-12 | |
| Идентификатори | |
| Симбол | IL12 |
| PDB | 1F45 |
| Интерлеукин 12A | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | IL12A |
| Алт. симболи | CLMF1, NKSF1, p35 |
| Entrez | 3592 |
| HUGO | 5969 |
| OMIM | 161560 |
| RefSeq | NM_000882 |
| UniProt | P29459 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 3 p12-q13.2 |
| Интерлеукин 12Б | |
|---|---|
 Кристална структура ИЛ-12Б | |
| Идентификатори | |
| Симбол | IL12B |
| Алт. симболи | CLMF2, NKSF2, p40 |
| Entrez | 3593 |
| HUGO | 5970 |
| OMIM | 161561 |
| PDB | 1F42 |
| RefSeq | NM_002187 |
| UniProt | P29460 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 5 q31.1-33.1 |
Интерлеукин 12 (ИЛ-12) је интерлеукин који природно производе дендритске ћелије[1], макрофаге и људски Б-лимфобластоидне ћелије (NC-37) у одзиву на антигенску стимулацију.[2][3]
Ген и структура
[уреди | уреди извор]ИЛ-12 се састоји од снопа са четири алфа хеликса. То је хетеродимерни цитокин кодиран са два посебна гена, ИЛ-12A (п35) и ИЛ-12Б (п40). Активни хетеродимер, и хомодимер п40 се формирају након синтезе протеина.
Функције
[уреди | уреди извор]ИЛ-12 учествује у диференцијацији наивних T ћелија у Тх0 ћелије које се даље развијају у било Тх1 ћелије или Тх2 ћелије. Он је познат као стимулишући фактор T ћелија, који може да стимулише њихов раст и функцију. Он подстиче продукцију интерферона гама (ИНФ-γ) и тумор некросис фактора-алфа (TNF-α) из T и природни убица (НК) ћелија, и умањује ИЛ-4 посредовану ИФН-γ супресију. T ћелије које производе ИЛ-12 имају корецептор, ЦД30, који је асоциран са ИЛ-12 активношћу.
ИЛ-12 игра важну улог у активностима природних убица ћелија и T лимфоцита. ИЛ-12 посредује повећање цитотоксичне активности НК ћелија и ЦД8+ цитотоксичних Т лимфоцита. Исто тако изгледа да постоји линк између ИЛ-2 и преноса ИЛ-12 сигнала у НК ћелијама. ИЛ-2 стимулише изражавање два ИЛ-12 рецептора, ИЛ-12Р-β1 и ИЛ-12Р-β2, одржавајући изражавање критичног протеина у ИЛ-12 сигнализацији у НК ћелијама. Побољшан функционални одзив се манифестује ИФН-γ продукцијом и убијањем циљних ћелија.
ИЛ-12 такође има антиангиогенетску активност. То се остварује путем повећања продукције интерферона гама, који повећава производњу хемокина званог индуктивни протеин-10 (ИП-10 ил CXCL10). ИП-10 посредује антиангиогенетски ефекат. Због његове способности да индукује имуни одзив и његове антиангиогенетске активности, постојао је интерест за ИЛ-12 тестирање као могућег антитуморског лека. Међутим, досад није било је показано да поседује значајну активност на туморјима. Постоји линк између ИЛ-12 и аутоимуних болести као што је псоријаза и упална болест црева, што може бити користно у развоју нових третмана.
Трансдукција сигнала
[уреди | уреди извор]ИЛ-12 се везује за ИЛ-12 рецептор, који је хетеродимерски формира од ИЛ-12Р-β1 и ИЛ-12Р-β2. ИЛ-12Р-β2 се сматра да игра кључну улогу ИЛ-12 функцији, пошто нађен на активираним T ћелијама и стимулисан је цитокинима који промовишу развој Тх1 ћелије и инхибиран онима који промовишу развој Тх2 ћелија. Након везивања, ИЛ-12Р-β2 подлеже тирозин фосфорилацији и ствара места за везивање киназа, Tyk2 и Jak2. Оне су важне за активацију критичних транскрипционих фактора као што је CTAT4 који је имплициран у ИЛ-12 сигнализацију у T ћелијама и NK ћелијама. Овај пут је познат као JAK-CTAT пут.[4]
ИЛ-12 и аутоимунитет
[уреди | уреди извор]ИЛ-12 администрација код људи оболелих од аутоимуних болести је показала да он погоршава аутоимуни феномен. Верује се да је то због његове кључне улоге у индукцији Тх1 имуног одзива. У контрасту с тим, ИЛ-12 ген нокаут код мишева или третман са ИЛ-12 специфичним антителима умањује манифестације болести.
Резултати објављени у Журналу за клиничку иминологију из студије где су мишеви који су одгојени да буди алергични на кикирики, су показали да ИЛ-12 није присутан. То указује на могућност да овај молекул нормално зауставља развој алергија на храну. Даља истраживања су у току да би се утврдило да ли су ови резултати променљиви код људи.[5][6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kaliński P, Hilkens CM, Snijders A, Snijdewint FG, Kapsenberg ML (1997). „IL-12-deficient dendritic cells, generated in the presence of prostaglandin E2, promote type 2 cytokine production in maturing human naive T helper cells”. J. Immunol. 159 (1): 28—35. PMID 9200435.
- ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
- ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.
- ^ Kathy S. Wang, David A. Frank, and Jerome Ritz. Blood, Vol 95 No. 10 pp. 3183:3190 "Interleukin-2 enhances the response of natural killer cells to interleukin-12 through up-regulation of the interleukin-12 receptor and STAT4".
- ^ Temblay JN, Bertelli E, Arques JL, Regoli M, Nicoletti C. Production of IL-12 by Peyer patch-dendritic cells is critical for the resistance to food allergy, J Allergy Clin Immunol. 2007 Sep;120(3):659-65. Epub 2007 Jun 28.
- ^ [1] Food allergy molecule discovered
Литература
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Interleukin-12 на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Медији везани за чланак Интерлеукин 12 на Викимедијиној остави
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
