Иван Рукавина Сиђо

иван рукавина
иван рукавина
	Иван Рукавина Сиђо
Лични подаци
Датум рођења	17. јануар 1901.
Место рођења	Мошченица, код Петриње, Аустроугарска
Датум смрти	27. децембар 1943. (42 год.)
Место смрти	Роженица, код Покупског, НД Хрватска
Професија	ковач
Деловање
Члан КПЈ од	1937.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Чин	потпуковник
Херој
Народни херој од	20. децембра 1951.

Иван Рукавина Сиђо (Мошченица, код Петриње, 17. јануар 1901 — Роженица, код Покупског, 27. децембар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 17. јануара 1901. године у Мошченици код Петриње, у сиромашној сељачкој породици. После завршене основне школе, запослио се као чувар стоке у творници „Гавриловић“ у Петрињи. Убрзо је отишао у Сисак, на ковачки занат. Када је завршио занат, запослио се на железници у Сиску, а касније је радио на железничкој ложионици у Суботици.

Још као шегрт, Иван је припадао напредној омладини, а у Суботици је био синдикални функционер. Његов рад убрзо је запазила полиција, па је протеран из Суботице. Рукавина је тада отишао у Винковце, где је наставио рад у радничком покрету. Због те активности поново је, 1937. године, протеран из Винковаца у Сисак. У Сиску се запослио у Ложионици, и одмах је повезао с партијском ћелијом Ложионице. Ту је, 1937. године, постао члан Комунистичке партије Југославије. До окупације, Рукавина је учествовао у штрајковима, демонстрацијама и другим акцијама.

Када је, 22. јуна 1941. године, Владо Јанић Цапо отишао с првом групом комуниста из Сиска у партизане, Рукавина је преузео дужност секретара Градског комитета КПХ за Сисак. Након тога је Рукавина органзовао, а често и сам изводио акције. Тако је, јула 1941. године, подметнуо мину под локомотиву, који је улазио у сисачку станицу. После те акције, ухапшен је и подвргнут мучењу, али пошто ништа није признао, пуштен је на слободу. Поред борбених акција, Рукавина је формирао и Народноослободилачки одбор Сиска, организацију Антифашистичког фронта жена и посебно помогао у раду омладинске организације.

У Сиску је остао до 1943. године када је био принуђен, због опасности од хапшења, да оде на слободну територију Баније, где је наставио рад. Када је сазнао да је у провали у партијску организацију Сиска ухапшена Нада Димић и да је у покушају бега из затвора била тешко рањена и ухапшена, одлучио је да дугогодишњу активистицу, коју је добро познавао из илегалног рада, ослободи. Преобучен у усташку униформу, ушао је у сисачку болницу. Стражара који је чувао Наду Димић разоружао је, а њој викнуо да се спреми и иде с њим. Но, план није успео. У болници је настала узбуна. Рукавина је потрчао према излазу и Немцима које је сретао путем, викао „Горе је партизан“, а сам је успео да побегне на слободну територију.

Погинуо је у селу Роженици, 27. децембра 1943. године, када је пошао да разоружа немачког војника који се крио у једној осамљеној кућици. Када је пришао вратима, Немац га је убио пушкомитраљезом. Погинуо је као потпуковник НОВЈ. Осим Ивана Рукавине, у Народноослободилачкој борби су учествовали и његова супруга и син партизански курир, који су такође погинули у рату.

Одлуком Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.