Српско-банатска регимента
| Српско-банатска регимента Serbisch-Banatische Regiment | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1845—1873 | |||||||||
 Регименте у саставу Банатске војне крајине | |||||||||
| Главни град | Бела Црква | ||||||||
| Земља |  Хабзбуршка монархија | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | војна покрајина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1845 | ||||||||
• Укинуто | 1873 | ||||||||
| |||||||||
Српско-банатска регимента (нем. Serbisch-Banatische Regiment), односно Илирско-банатска регимента (нем. Illyrisch-Banatische Regiment) била је погранична војно-управна област у саставу Банатске војне крајине у Хабзбуршкој монархији, односно Аустријском царству и Аустроугарској монархији. Ппвобитно је у периоду од 1764. до 1776. године постојала као Илирска граничарска регимента, а затим поново од 1845. до 1873. године као Илирско-банатска, односно Српско-банатска регимента. Налазила се у јужном делу Тамишког Баната, са седиштем у Белој Цркви, а простирала се дуж реке Дунава. У називу регименте, илирска одредница је означавала Србе.[1][2][3]
Историја
[уреди | уреди извор]Историја ове граничарске регименте дели се у два посебна периода, старији и новији. Први се односи на стару Илирску граничарску регименту која је постојала у 18. веку, а други на обновљену Илирско-банатску, односно Српско-банатску регименту, која је постојала у 19. веку.
Настала је реорганизацијом првобитних граничарских јединица, које су у областима Тамишког Баната постојале средином 18. века. У првобитном периоду, између 1751. и 1764. године, о заштити хабзбуршке државне границе на Дунаву старала се Банатска земаљска милиција (нем. Banatische Land-Miliz), која је била претеча Банатске војне крајине. Преуређењем пограничног појаса, формирана је 1764. године Илирска граничарска регимента (нем. Illyrische Grenzregiment), чија је територија заокружена током наредних година. Постојала је све до 1776. године, када је спајањем Илирске регименте са Влашким батаљоном (основан 1769. године) формирана обједињена Влашко-илирска регимента.[4][5][6]
Обнова регименте извршена је у првој половини 19. века. Прво је 1838. године у склопу обједињене Влашко-илирске регименте основан посебан Илирски батаљон са седиштем у Белој Цркви, који је 1845. године реорганизован у посебну Илирско-банатску регименту, са редним бројем XIV, док је остатак дотадашње Влашко-илирске регименте преименован у Влашко-банатску регименту. Нова Илирско-банатска регимента постала је већ од 1848. године позната и као Српскоо-банатска регимента, а постојала је све до развојачења Банатске војне крајине, које је спорведено током 1872. и 1873. године, након чега је њено подручје потпало под цивилну (жупанијску) власт.[1][2][3]
Види још
[уреди | уреди извор]- Војна крајина
- Историја Баната
- Немачко-банатска регимента
- Влашко-илирска регимента
- Румунско-банатска регимента
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Илић-Мандић 2015, стр. 17-33.
- ^ а б Илић-Мандић 2020.
- ^ а б Спасовић 2004.
- ^ Пецињачки 1974, стр. 73-80.
- ^ Илић 2011, стр. 289-310.
- ^ Илић-Мандић 2015, стр. 19-21.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380.
- Илић, Јелена (2011). „Официри Банатске земаљске милиције 1757. године” (PDF). Мешовита грађа (Miscellanea). 32: 289—310.
- Илић, Јелена (2014). „Насељавање потиских и поморишких граничара у Банат (1751-1753)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 89: 35—51.
- Илић-Мандић, Јелена (2015). „Банатска војна крајина у 18. и 19. веку” (PDF). Усмена традиција Банатске војне границе: Зборник радова. Нови Сад: Матица српска. стр. 17—33.
- Илић-Мандић, Јелена (2020). Банатска војна крајина (1764-1800). Београд: Историјски институт.
- Илић-Мандић, Јелена (2022). „Српске миграције у западном Банату у 18. веку - између милитаризације и земљишног питања” (PDF). Attendite: Гласник Историјског архива у Кикинди. 18: 61—76.
- Панић, Божидар Р. (2020). „Срби у Поморишју и Банатској војној граници у доба Карађорђевог устанка”. Доба Карађорђа и Саве Текелије. Рача: Народна библиотека. стр. 271—310.
- Пецињачки, Срета (1970). „Прилози за историју Баната и Банатске војне границе XVIII века”. Зборник за историју. 2: 77—91.
- Пецињачки, Срета (1974). „Документа о банатској Земаљској милицији из 1753-1761. године”. Зборник за историју. 10: 73—80.
- Поповић, Дака (1953). „Статут за хрватско-славонску и банатско-српску Војну границу од 7 маја 1850”. Зборник Матице српске: Серија друштвених наука. 5: 104—112.
- Спасовић, Ивана Б. (2004). Банатска војна граница и њено укидање 1872. године. Панчево: Историјски архив.
