Градишка регимента
| Градишка регимента Gradiscaner Regiment | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1747—1873 | |||||||||
.jpg) Градишка регимента (IX) и суседне крајишке области (1820) | |||||||||
| Главни град | Нова Градишка | ||||||||
| Земља |  Хабзбуршка монархија | ||||||||
| Површина | 1.749 (1871) км2 | ||||||||
| Становништво | 55.523 (1871) | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | војна покрајина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1747 | ||||||||
• Укинуто | 1873 | ||||||||
| |||||||||
Градишка регимента (нем. Gradiscaner Regiment) или Градишки пук била је војно-територијална јединица Војне крајине у Хабзбуршкој монархији. Постојала је од 1747. до 1873. године. Назив је добила по Новој Градишкој. Све до 1850. године налазила се у саставу нове Славонске војне крајине, а потом је припадала обједињеној Хрватско-славонској војној крајини. Развојачена је 1873. године и трансформисана у Градишко окружје.[1][2]
Становништво Градишке регименте чинили су Хрвати, Шокци и православни Срби.[3][4]
Историја
[уреди | уреди извор]Током прве половине 18. века, све крајишке капетаније на подручју доње Славоније налазиле су се у саставу тадашње Посавске војне крајине, која је накнадно укључена у састав нове Славонске војне крајине. Градишки пук је основан 1747. године, након реорганизације дотадашњих крајишких капетанија на подручју славонске Посавине.[2]
Током 1873. године извршено је развојачење свих пукова у саставу Хрватско-славонске војне крајине, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја, међу којима је био и новостворено Градишко окружје, које је образовано на подручју укунуте Градишке регименте. Тек 1881. године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији, која је тиме добила границу на рекама Сави и Уни. У оквирима проширене Краљевине, припојена окружја наставила су да постоје до 1886. годинне, када је жупанијско уређење проширено и на те просторе, чиме је довршен процес интеграције некадашњих крајишких области.[5][6][7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Берић 1984.
- ^ а б Илић 2015, стр. 57-98.
- ^ Гавриловић 1986, стр. 195-216.
- ^ Дабић 2012, стр. 173-196.
- ^ Valentić 1981.
- ^ Planinić 1992, стр. 173-183.
- ^ Dubravica 2001, стр. 159-172.
Литература
[уреди | уреди извор]- Берић, Душан М. (1984). Славонска војна граница у револуцији 1848-1849. Загреб: Просвјета.
- Valentić, Mirko (1972). „Hrvatsko-slavonska Vojna krajina u 1860-im godinama”. Časopis za suvremenu povijest. 4 (1): 63—71.
- Valentić, Mirko (1981). Vojna krajina i pitanje njezina sjedinjenja s Hrvatskom 1849-1881. Zagreb: Centar za povijesne znanosti; Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од аустро-турског рата 1737-1739. до краја XVIII века”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—216.
- Дабић, Војин С. (2012). „Српска насеља у Славонији (16-18. век)”. Глас САНУ. 420 (16): 173—196.
- Dubravica, Branko (2001). „Političko-teritorijalna podjela i opseg civilne Hrvatske u godinama sjedinjenja s vojnom Hrvatskom 1871.-1886”. Politička misao. 38 (3): 159—172.
- Илић, Јелена (2015). „Славонско-сремска војна граница половиним XVIII века” (PDF). Зборник о Србима у Хрватској. 9: 57—98. Архивирано из оригинала 05. 04. 2023. г. Приступљено 07. 05. 2024.
- Planinić, Silvana (1992). „Krajiško okružno upraviteljstvo (distrikti) i krajiške imovne općine u Hrvatsko-slavonskoj krajini”. Arhivski vjesnik. 34-35 (1991-1992): 173—183.