Инка (ваздухопловна једрилица)
| Инка | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | Обука и тренажа | |
| Посада | 1 | |
| Порекло |  Краљевина Југославија
| |
| Произвођач | Самоградња | |
| Пробни лет | 1938. | |
| Уведен у употребу | 1938. | |
| Повучен из употребе | 1941. | |
| Статус | неактиван | |
| Први оператер | ОО Љубљана, ОО Скопље, МО Цеље | |
| Број примерака | Инка-1 1ком, Инка-2 3ком | |
| Димензије | ||
| Маса | ||
| Погон | ||
| Физичке особине | ||
| Перформансе | ||
 Портал Ваздухопловство
| ||
Инка је једноседа ваздухопловна једрилица високих способности, мешовите конструкције (дрво и платно). Прављена је у Краљевини Југославија од 1938. године као самоградња а намењена је обуци и тренажи спортских пилота и једриличара.
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]
Професор др инг. Антон Кухељ. је 1935. године пројектовао једну веома једноставну једрилицу имајући у виду да ће се она правити у једриличарским групама (Аероклубовима) који располажу веома ограниченим производним могућностима како у погледу квалификоване радне снаге тако и алата. Производња прве једрилице је почела 1937. а завршена 1938. године. Име Инка је добила према према свом пројектанту Ин(ж.) К(ухељ) А(нтону). За разлику од клизача ова једрилица је могла да користи и термална струјања која су тада била веома у "моди".
Технички опис
[уреди | уреди извор]Једрилица Инка је мешовите конструкције (дрво и платно) а изведена је као висококрилни моноплан. Труп јој је дрвена конструкција шестоугаоног попречног пресека. Предњи део трупа у коме се налази кабина био је обложен дрвеном лепенком а део од кабине до репа је био обложен импрегнираним платном. Кабина је била отворена без ветробрана или поклопца. Била је опремљена најосновнијим инструментима за дневно летење. Као стајни трап овој једрилици је служио клизач причвршћен амортизерима од тврде гуме. На репу једрилице налазила се еластична дрљача.
Крило је било равно, са две рамењаче, имало је правоугаони облик са полукружним крајем, аеропрофил је био у корен Gö 549 врх крила NACA M9 . Нападна ивица крила је била направљена у облику кутије обложене шпер плочом а остатак крила је био обложен импрегнираним платном. Крила су косим подупирачима у облику латиничног слова V, била ослоњена на труп једрилице.
Конструкција хоризонталног и вертикалног стабилизатора као и кормила били су изведени као и крило. Хоризонтални стабилизатори су такође подупирачима били везани за труп једрилице.
Варијанте једрилица
[уреди | уреди извор]- Инка 1 - Оригинални пројект из 1935. године.
- Инка 1a - Побољшани пројект Инка 1 из 1938. године.
- Инка 2 - Производни модел из 1936. године.
- Кухељ Соко - Побољшани пројект Инка 2 из 1936. године.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Инка а према изворима[1][2]
| Карактеристике | Инка 1 | Инка 2 |
|---|---|---|
| Финеса | 1 : при брзини km/h | 1 : 17 при брзини km/h |
| Перформансе |
|
|
| Димензије |
|
|
| Маса |
|
|
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Једрилица Инка 1 је имала регистрацију YU-L8 и припадала је једриличарској групи "Стична".
Прва једрилица типа Инка 2 је била у употреби до избијања Другог светског рата, у једриличарској школи на падинама Блоке у Словенији. Била је регистрована бројем YU-J2 а уништио је немачки пилот 1941. године. Друга једрилица овог типа регистрована бројем YU-RELJA KRILATICA направљена је за рачун Обласног одбора Аероклуба у Скопљу и о њеној судбини се ништа не зна[3]. Трећа једрилица Инка 2 је грађена у Аероклубу Цеље који припада ОО Марибор Аероклуба "Наша крила"[4]. Градња је почела 1938. године, инж. А.Кухељ је техничку документацију и лиценцу поклонио клубу и бесплатно надгледао њену изградњу а директор Гимназије у Цељу је уступио школску радионицу у којој се правила једрилица. Једрилица је прављена од домаћег смрековог дрвета а дрвена лепенка и метални прибор је увозног порекла коју су градитељи набављали од фирме Авиа Рихтер из Берлина. Једрилица је била завршена крајем 1940. године а први пробни лет је обављен 1. јануара 1941. помоћу ауто запреге. Коришћена је у Аероклубу Цеље стартовањем помоћу гуменог ужета (праћке) али није била званично регистрована. Једрилица је уништена априла месеца 1941. године приликом несретног старта са Miklavškega hriba[5].
Сачувани примерци
[уреди | уреди извор]Није сачуван ниједан примерак ове једрилице. Остале су само фотографије.
Земље које су користиле ову једрилицу
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- Грунао Беби
- Орлик (ваздухопловна једрилица)
- ВТЦ Делфин
- Ваја (ваздухопловна једрилица)
- Олимпија (ваздухопловна једрилица)
- Списак ваздухопловних једрилица југословенске производње
- Музеј ваздухопловства — Београд
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Типови једрилица и моторних једрилица
- ^ Подаци:Кухељ Инка
- ^ Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- ^ Začetki jadralnega letalstva v Celju
- ^ „Samogradnja Inka II” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 01. 2015. г. Приступљено 18. 12. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 97.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.