Физир-Микл
Физир-Микл | ||
---|---|---|
Општи подаци | ||
Намена | Обука једриличара | |
Посада | 1 | |
Порекло | Краљевина СХС | |
Произвођач | Самоградња | |
Пробни лет | 1923. | |
Уведен у употребу | 1923. | |
Повучен из употребе | 1923. | |
Статус | неактиван | |
Први оператер | Физир-Микл | |
Број примерака | 1 | |
Димензије | ||
Маса | ||
Погон | ||
Физичке особине | ||
Перформансе | ||
Портал Ваздухопловство |
Физир-Микл је експериментална ваздухопловна једрилица намењена за основну обуку и тренажу пилота и једриличара. Мешовите је конструкције (претежно дрво и платно). Ову једрилицу су конструисали инжењери Рудолф Физир и Јосип Микл 1923. године.
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]Ову једрилицу су пројектовали 1923. године инжењери Рудолф Физир и Јосип Микл док су радили у Ваздухопловном арсеналу у Петроварадину. То је била прва ваздухопловна једрилица пројектована и направљена на територији Краљевине СХС-(Југославије) а име је добила према презименима пројектаната. Једрилица је успешно полетела августа месеца 1923. године у сремском селу Бешка и њоме је први пробни лет направио сам Ј. Микл, да би тестирање наставио капетан М. Навратил војни пилот.
Технички опис
[уреди | уреди извор]Једрилица Физир-Микл је класификована као висококрилини моноплан мешовите конструкције (дрво платно). Конструкција трупа је била направљена од дрвета а оплата је од дрвене лепенке. Попречни пресек трупа је био правоугаоног облика. На почетку трупа, испред крила је била смештена пилотска кабина која није имала нити поклопац нити заштитни ветробран. Пилот је из кабине имао леп преглед околине летелице. Команде једрилице су биле челичним сајлама везане за извршне органе летелице (крилца, и кормила правца и висине). Крило је имало дрвену конструкцију са две рамењаче а облога је била од импрегнираног платна. Репне површине су биле изведене као и крило. Стајни трап је имао напред два фиксна точка а испод репа једрилице се налазила еластична дрвена дрљача.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Физир-Микл а према изворима.
Финеса | 1 : при брзини km/h |
---|---|
Перформансе |
|
Димензије |
|
Маса |
|
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Не постоји поуздан податак где је направљена ова једрилица. Постоји могућност да је направљена у Аеропланској радионици Ваздухопловног арсенала у Петроварадину, Икарусу у Новом Саду или у Радионици Физира у Петроварадину. Пробни лет као и каснији летови које је обавио пилот Навратил исводили су се у Бешкој где је до дрвене грађе направљена скакаоница (тобоган) слична оним скакаоницама за скијашке скокове где је једрилица спуштајући се низ скакаоницу добијала почетну брзину која јој је омогућавала да се вине у ваздух. Ова једрилица је била веома значајна за развој нашег ваздухопловства јер је поред тога што је била прва, показала је да смо и стручно и технолошки способни за производњу домаћих летелица. Тако је почело!
Сачувани примерци
[уреди | уреди извор]Није сачувана ова једрилица нити њени остатци.
Земље које су користиле ову једрилицу
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Микић, Сава Ј. (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). Београд: Штампарија Драг.Грегорића.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.
- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- inž. Mikl 1923g
- Fizir-Mickl
- Gábor Fekecs
- Aeroplanska radionica Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2011)
- Јосип Микл Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2020)
- Рудолф Физир Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2019)