Институт за рударство и металургију Бор

Институт за рударство и металургију Бор је научноистраживачка и истраживачко-развојна институција у области обојених метала и неметала. Ранији назив је био Институт за бакар Бор који је био у саставу Рударско Топионичарског Басена Бор, а од 2020 године Институт је самостална научно истраживачка организација.

Институту је је 2023. године додељен Сретњски орден другог реда.^[1]

Историјат

У широј околини Бора постоје археолошки трагови рударења на више локација још из праисторије, што је и касније утицало на развој рударства и металургије у овом крају.

Настанак и развој Института је узрочно-последично повезан са развојем рударства и металургије у Бору и околини, као и развојем РТБ-а Бор и Техничког факултета у Бору.

Зачеци научноистраживачког рада у околини Бора датирају од деведесетих година 19 века, у селу Глоговица, где се налазио Центар за истраживање рудних лежишта у источној Србији, власништво индустријалца Ђорђа Вајферта. Центар је за те прилике био опремљен хемијском лабораторијом.

У новије доба истраживања борског рудног лежишта је започело 1887. године, а сам рудник у Бору је почео са радом 1903. године.

Прва лабораторија у Бору је у оквиру рудника бакра Бор формирана 1905. године са циљем испитивања руде и геолошких узорака. Наредне године се уз Топионицу бакра формира лабораторија која је радила на испитивању анодног бакра и примеса бројних метала у бакру (злата, сребра, кисеоника, гвожђа, олова, арсена, антимона, никла, кобалта, селена, телура). Након изградње флотације и електролизе јављају се нове потребе за истраживањима и анализе садржаја концентрата бакра и катодног бакра, тако да се 1938. године формира једнинствена лабораторија за те потребе.

После Другог светског рата услед потребе обнављања рударских и металуршких капацитета радила је хемијска лабораторија од 1945. године која је под директном контролом генералног директора Рудника и Топионице Бор. У то време развојем рударства и металургије бавили су се малобројни инжењери и техничари.

Средином 1949. године формира се Група за геолошка истраживања при дирекцији Басена Бор. Крајем 1950. и почетком 1951. год. у Бор пристиже већи број младих инжењера и техничара који предвођени искусним колегама, успевају да у кратком периоду сагледају перспективу развоја Рудника и Топионице бакра. На основу тих сазнања проширује се капацитет Електролизе 1952. године, Флотације 1956. године, чиме се обезбеђује производња од 38.000 до 40.000 тона катодног бакра.

Даљи послератни развој научно истраживачког рада је повезан са фазама развоја Рударско топионичарског басена Бор.

У првој фази од краја 1956. до јуна 1961. године утврђују се потребе реконструкције и модернизације рударских, металуршких и прерађивачких погона и у том циљу интензивира се истраживачки рад, јача се кадровски и технички потенцијал формирањем бироа за унапређење рударства, припреме минералних сировина и хемије. Формирају се нове лабораторије, набавља истраживачка опреме јача кадровска структура, јача библиотека, дефинишу се правци развоја РТБ-а Бор, утврђују се дугорочне рудне резерве, дефинишу правци развоја рударске, флотацијске, металуршке, хемијске и пратеће производње и инфраструктуре и доносе одлуке о даљем развоју. На основу тога приступило се пројектовању и реализацији изградње нове топионице бакра, реконструкцији електролизе, побољшању рада фабрике сумпорне киселине, фабрике суперфосфата у Прахову, изграђено Борско језеро, започета је изградња рудника и флотација бакра у Мајанпеку са инфраструктуром, итд.

У другој фази која је следила, 1961. године формира се Рударско-металуршки факултет у Бору (данас Техничи факултет) а наредне године у оквиру дирекције РТБ-а Бор обједињују се истраживачко развојни бирои и лабораторије у Институт за бакар да би већ крајем 1962. године била донета одлука да се оснује Институт за бакар као самостална организациона целина унутар РТБ-а Бор, која је као самостална научна установа регистрована септембра 1963. године, а оснивач је РТБ Бор.^[2]

Нову организацију Института чине групације: Рударство, Припрема минералних сировина, Металургија, Хемијска технологија, Хемијска лабораторија и Заједничке службе. Ангажују се поред постојећих кадрова и искусни кадрови из Бора, Мајданпека, Прахова, професори са борског и других факултета. Набавља се савременија опрема, формирају лабораторије за металургију и технологију и заједничка лабораторија за припрему минералних сировина на факултету.

Дефинишу се у овом периоду нови циљеви и правци развоја РТБ-а Бор који су усмерени ка повећању производње бакра из сопствених рудника на 100.000 тона годишње (рудници и флотације у Бору и Мајданпеку), проширење металуршких капацитета на 135.000 тона годишње (т/г) катодног бакра (Топионица, Електролиза и Прерада анодног муља), производњу сумпорне киселине 300.000 т/г, изградњу фабрике сирове бакарне жице капацитета 30.000 т/г у Бору, повећање капацитета и асортимана производа у хемијској индустрији: фабрика НПК ђубрива од 100.000 т/г, триполифосфат 20.000 т/г и фосфорне киселине 100.000 т/г у Прахову и фабрика НПК ђубрива 120.000 т/г у Новом Саду, у том циљу гради се и одговарајућа инфраструктура (Пруга Бор Мајданпек и друго). Освајање нових асортимана производа реализује се кроз Фабрику за прераду племенитих метала у Мајданпеку.

У овом периоду у Институту се инсталира нови Електронски рачунски центар за потребе РТБ Бор и научноистраживачки рад.

Сви ови објекти сукцесивно су грађени од 1967. до 1972. године.

Током 1968. године дефинише се програм Пети правац развоја РТБ Бор који се усмерава ка финализацији бакра и производа на бази бакра, у оквиру којег се ојачао Институт и омогућило развој и реализацију пројеката у нове фабрике које су изграђене од 1974. до 1979. године а које су се ослањале на производњу бакра:

Фабрика каблова Зајечар,
Фабрика лак жице у Бору,
Ливница бакра и бакарних легура у Бору,
Фабрика електро-производа и Фабрика пластичне и металне галантерије у Мосни – Доњи Милановац и
Фабрика бакарних цеви у Мајданпеку.

Интензиван развој је настављем градњом нових капацитета који се граде у периоду 1978-1986. године, изграђени су:

Рудник бакра „Велики Кривељ“,
Азотни хемијски комплекс „Зорка“ Суботица,
Фабрика одливака Жагубица,
Фабрика упаљача Бор,
Фабрика вентила и пнеуматике Бор,
Фабрика полиестер фолија,
Постројење за производњу бакарног праха,
Постројење за производњу бакар-сулфата,
Фабрика соли племенитих и других метала,
Фабрика сувенира, украсних предмета и предмета покућства у Соко Бањи

Завршетком Друге фазе изградње и Петог правца научноистраживачки и развојни рад за потребе РТБ Бор првенствено се усмерава ка:

повећању геолошких резерви, одржавању достигнутог нивоа рударске производње, увођењу у постојеће процесе и производњу нових метода, инсталирањем нове опреме, повећању асортимана производа, интензивирању постојећих технолошких поступака, реконструкцији и повећању капацитета појединих погона или фабрика, развоју сопствених технологија, развоју информационог система и развоју сопствене производње опреме и резервних делова.

До обједињавања свих геолошких служби у РТБ Бор долази 1976. године, а 1977. комплетно геолошки послови прелазе у Институт. Овим Институт постаје једна од најкомплетнијих научноистраживачких организација у земљи. Са оспособљеним истраживачким и пројектантским кадровима у Институту и искусним кадровима из РТБ Бор, 1979. године у Институту се проширује делатност комплетним инжењеринг пословима у земљи и иностранству.

Од тада, такође почиње интензивнији рад: на развоју и примени хардвера и софтвера у информатици и на заштити и унапређењу животне и радне средине.

Током 1968. и 1969. године у Институту се проширује делатност и у области Информатике – рачунарски систем, електротехнике, аутоматике и машинства, а 1974. године и из области грађевинарства и архитектуре, и даје већ значај научно-техничким и стручним информацијама – формирањем Информационо-документационог центара.^[3].

Експанзија рачунарства

Више од 50 година је у Институту функционисала аутоматска обрада података. Почело је са Механографијом (1959.), затим Електронским рачунским центром – ЕРЦ (1972.), настављено Информационим системима (2000.), и дошло се до технолошког сектора који развија и пласира своја решења у области информатичког праћења пословања компанија, надзора и контроле технолошких процеса.

Утицај ове целине има општи значај и превазилази локалне оквире Института и Басена Бор. Велики број експерата у области информатике (преко 150) који су школовани и припремани у Институту постали су водећи стручњаци у сличним компанијама у земљи и у иностранству. Прва катедра за информатику у Југославији отворена на ЕТФ-у у Београду тек 1972. године, дакле 13 година касније. Прихваћена знања и стечена искуства коришћена су у развоју и примени сопствених хардверских и софтверских решења у информатичкој подршци пословања РТБ Бор и многих других предузећа и установа. Значајан допринос постигнут је у области финансијско-књиговодствених послова и у делу праћења производње и контроле технолошких процеса.

Последица оваквог приступа и ангажовања јесу многе оригиналне апликације и властити производи примењени у области:

пословних информационог система, контроле технолошких процеса, инсталације хардвера и софтвера и подршке у раду, школовања и обуке у области информатике.

У овом периоду коришћене су четири генерације рачунарских система: од централизоване обраде, преко дистрибуираних система до персоналних рачунара и сложених рачунарских мрежа.

Информациони системи и индустријска информатика обезбеђују потребну опрему, софтверска решења и људске ресурсе потребне да се задовоље захтеви у домену пословне и техничке информатике својих корисника.

Обједињавање послова маркетинга

У Институту се од 1998. године обједињују и јединствено организују послови маркетинга и развоја нових програма. Поред научноистраживачког и развојног рада, пројектовања, инжењеринг и консалтинг послова за потребе РТБ Бор, Институт за бакар је помогао и допринео развоју других предузећа и фирми у земљи и иностранству.

Референце Института

Извођење инвестиционих радова, пројектовање и надзор:

Индија (Електролиза „КЕТРY“ и Топионица бакра „КЕТРY“), Бурма (Рудник, флотација и топионица злата „КYАУКПАХТОЕ“, Рудник и флотација бакра „МОНYWА“), Иран (Рудник, флотација, топионица, електролиза бакра „САР ЦХЕСМЕН“), Сијера Леоне (Рудник дијаманата „КОИДУ“), Јерменија (Постојења за прераду анодног муља, „ЈЕРЕВАН“), Турска (Постројења за прераду анодног муља, „САРКУYСАН“), Замбија (Погон за прерада анодног муља), Пакистан (Рудник, флотација и топионица бакра „САИДАК“), Македонија (Рудник и топионица фероникла „ФЕНИ“, Кавадарци, Рудник и флотација бакра „БУЧИМ“ Радовиш), Босна и Херцеговина и Црна Гора, Ирак(Изградња топионице и рафинације бакра за месингани скрап), Јапан, Казахстан, Уганда итд.

Стандарди и Лиценце

Институт је носилац неколико стандарда и лиценци из области Интегрисаних система менаџмента(Q(Л)МС, ЕМС, ОМС), ИСО (9001, 14001, 45001, 17025), пројектовања и инжењеринга, као и лиценци софтверских брендова из области делатности Института.

Техничка решења и патенти

У својој активности Институт је носилац преко 100 техничких решења у преко 20 пројеката и носилац је неколико заштићених патената.

Директори и председници пословодног одбора

Младен Гајић, дипл.инг. рударства, редовни професор (од 12.5.1962. до 28.11.1962).
Миодраг Петковић - Цар, дипл.инг. рударства (од 28.11.1962. до 31.7.1968).
Проф. др Гојко Хованец дипл.инг. рударства (од 31.7.1968. до 1.1.1969).
Раде Чолић, дипл.инг. рударства (од 1.1.1969. до 31.8.1971).
Проф.др Душан Ђајић, дипл.инг. рударства (од 31.8.1971. до 1.8.1973).
Радослав Стојићевић, дипл.инг. рударства (од 1.8.1973. до 1.8.1975).
Светислав Радивојевић, дипл.инг. рударства (од 1.8.1975. до 15.2.1977).
Др Жарко Станковић, дипл.инг. металургије (од 1.8.1975. до 1.9.1978).
Проф др Чедомир Кнежевић, дипл.инг. металургије (од 1.9.1978. до 1.10.1990).
Др Веселин Савовић, дипл.инг. металургије (од 1.10.1990. до 31.5.1994).
Проф. Др Раде Којдић, дипл.инг. рударства (од 26.9.1994. до 1.2.1998).
Проф. др Недељко Магдалиновић, дипл.инг. рударства (од 1.2.1998. до 12.10.2000).
Проф. др Властимир Трујић, дипл.инг. металургије (од 12.10.2000. до 2014).
Др Миле Бугарин, дипл.инг. рударства (од 2014).

Институт данас

Дирекција за имовину Републике Србије и Институт су 11. јула 2007. године закључили Споразум о утврђивању удела државне својине у средствима која користи Институт, Република Србија је тако преузела оснивачка и управљачка права сразмерно уделу државног капитала од 100% у средствима која користи Институт.

Одлуком Владе Републике Србије од 13. септембра 2007. године основан је Институт за рударство и металургију, Бор, као истраживачко-развојни институт организован као научноистраживачка установа која послује у складу са прописима којима се уређује правни положај јавних служби.

Одлуком Одбора за акредитацију научноистраживачких организација Министарсва науке Републике Србије од 29. октобра 2007. године Институт је акредитован као истраживачко-развојни институт у области техничко-технолошких наука – металургија и рударство, за обављање научноистраживачке делатности.

Делатност

Институт обавља послове истраживања, инжењеринга и консалтинга из области геологије, рударства, металургије, хемијске технологије, машинства, електротехнике, грађевинарства, архитектуре, информатике, система менаџмента и пратећих научних дисциплина. Обавља послове израде научно-истраживачких пројеката, посебних програма и пројеката интердисциплинарног карактера који обезбеђују технолошки развој и развој научно-истраживачке инфраструктуре, обавља истраживања у области експлоатације лежишта и припреме металичних и неметаличних минералних сировина, као и истраживања у области нових материјала, технологија, уређаја, опреме, заштите животне средине и рециклаже материјала.

Поред истраживања Институт се бави и израдом експертиза и студија, врши послове лабораторијских испитивања, арбитражу и верификацију као и послове специјалне производње, послове увођења система квалитета, имплементације индустријске информатике и информационих система, научно-информативне и библиотечко-информативне документације.

Институт је опремљен акредитованим лабораторијама и опремом за производњу и карактеризацију.

Организационе јединице

Стратешки пројекти, Одељење за правно-економске послове, Интегрисани системи менаџмента, Центар за пројектовање металичних минералних сировина, Центар МЕГА, Центар за развојне технологије у металургији, Центар за лабораторије, Центар за науку, Центар за електронску пословну информатику и Кабинет директора.

Научни и стручни сарадници

У Институту ради више од 20 доктора наука, и преко 80 инжењера свих техничких струка, институт финансира усавршавање преко 30 младих доктораната у земљи и иностранству.

Издавачка делатност

Институт издаје часописе међународног и националног значаја: Бакар(од 1968.), Рударски радови, Иновације и развој, Мининг анд Металлургy Енгинееринг Бор, а објавио је један број монографија, научних дела и зборнике радова.

Библиотека

Библиотека Института је пратила развој Института, као и развој РТБ-а и Техничког факултете а формирана је 1962 када и сам Институт. У поћетку је обухватала књижни фонд стручне литературе и документа из погона самог РТБ-а од самог оснивања.

У периоду 1996-1969 интегрише се са библиотеком Техничког факултета, 1970 се фомира Информационо документациони центар Института (ИНДОК), а 2010 године је пресељена из зграде РТБ Бор у зграду Института.

Библиотека располаже са преко 36 хиљада научних и стручних књига и преко 500 врста страних и 100 врста домаћих часописа (укупно око 200 хиљада библиотечких јединица периодике).

Најстарији документи библиотеке датирају још из времена Француског акционарског друштва.^[4]

Галерија

Институт за рударство и металургију Бор
ИРМ Бор, лабораторија и управа
ИРМ Бор, управна зграда

Референце

^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Додељена одликовања поводом Дана државности”. www.rts.rs. Приступљено 2023-02-15.
^ Група аутора (1982). Институт за бакар Бор (20 година постојања и рада и 25 година научно-истраживачког рада у Басену Бор). Бор: Институт за бакар Бор.
^ Јовановић, Божин (1996). Привреда Тимочке Крајине 1940-1990. Бор: Штампа Радио и Филм, Бор. стр. 165—167.
^ Група аутора (2012). Институт за рударство иметалургију (Институт за бакар Бор) 50 година постојања и научноистраживачког рада 1962-2012. Бор: Институт за бакар Бор. ISBN 978-86-7827-040-6.