Институт зa пoзoриштe, филм, рaдиo и тeлeвизију
Институт зa пoзoриштe, филм, рaдиo и тeлeвизију | |
---|---|
Оснивач | Факултет драмских уметности |
Датум оснивања | 1989. |
Седиште | Београд |
Веб-сајт | https://fdu.bg.ac.rs/sr |
Институт зa пoзoриштe, филм, рaдиo и тeлeвизију (Београд 1989) је организациона јединица Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду који се бави: развојем научно-истраживачког и уметничко-истраживачког рада кроз осмишљавање стратегије, планирање и реализовање научно-истраживачких и уметничко-истраживачких пројеката; издавачком делатношћу и публиковањем Зборника радова Факултета драмских уметности
О Институту за позориште, филм, радио и телевизију
[уреди | уреди извор]Историјат
[уреди | уреди извор]Институт за позориште, филм, радио и телевизију Факултета драмских уметности у Београду основан је 1989. године на иницијативу др Дејана Косановића, редовног професора ФДУ. Пратећи савремене трендове у области високог образовања, Институт је основан са мисијом развоја научноистраживачког и уметничкоистраживачког рада на Факултету.[1]
Стратешки циљеви
[уреди | уреди извор]Стратешки циљеви Института за позориште, филм, радио и телевизију су:
- подстицање и стимулисање развоја и стварање и постављање услова за научни, теоријски и уметничко-истраживачки рад професора и сарадника Факултета;
- доношење стратегије и планова о међународној сарадњи у области науке, културе и уметности;
- интеграција истраживача - научника и уметника на међународном пољу;
- подстицање развоја нових генерација научне и уметничке бранше;
- развој и унапређење издавачке делатности;
- пласман и примена резултата истраживања и сарадња са комерцијалним сектором;
- успостављање Научно-информативног и Документационог центра Факултета.[2]
Делатности Института за позориште, филм, радио и телевизију
[уреди | уреди извор]Основна делатност Института је развој научно-истраживачког и уметничко-истраживачког рада (дугорочни развојни планови и реализација научних и уметничко-истраживачких пројеката);
Шира делатност Института је организација научних конференција, скупова и саветовања, међународна научна и уметничка сарадња, односи с јавношћу Факултета, издавачка делатност (Зборник радова ФДУ, научне и уметничке монографије професора и сарадника), обрада и архивирање података у вези са научно-истраживачким и уметничко-истраживачким радом.[2]
Управа Института за позориште, филм, радио и телевизију
[уреди | уреди извор]Пoслoвимa Институтa упрaвљa Нaучнo вeћe Фaкултeтa дрaмских умeтнoсти, у чијeм сaстaву су прoфeсoри и сaрaдници сa нaучним звaњимa, кao и прeдaвaчи и мeнтoри нa диплoмским и дoктoрским нaучним студијaмa.[1]
Директори, односно руководиоци Института за позориште, филм, радио и телевизију до данас су:
- 1989-1990. гoдине – др Дeјaн Кoсaнoвић, оснивач и утемељивач Института;
- 1990-1997. гoдине – др Милeнa Дрaгићeвић Шeшић;
- 1997-1999. гoдине – др Aлeксaндрa Јoвићeвић;
- 1999-2000. гoдине – др Рaдoслaв Ђoкић;
- 2000-2004. гoдине – др Нeвeнa Дaкoвић;
- 2004-2006. гoдине – др Дивнa Вуксaнoвић;
- 2006-2007. гoдине – др Мирoслaв Сaвкoвић
- 2008-2011. гoдине – др Ениса Успенски;
- 2011-2018. године – др Мирјана Николић;
- 2018-2019. године – др Милена Драгићевић Шешић
- 2019 - проф. др Невена Даковић.
Пројекти Института
[уреди | уреди извор]Научно-истраживачки пројекти
[уреди | уреди извор]Први научно-истраживачки пројекти на Факултету драмских уметности започели су реализацију још 1992. године, дакле, пре оснивања Института, али његовим озваничењем ова делатност постаје системска и битна претпоставка за снажну сарадњу Факултета са министарствима надлежним за област науке. Континуитет у реализацији научних пројеката важан је за процес акредитације Факултета за научно-истраживачки рад (Прва стечена акредитација је била 2007, а друга 2013. године). Остварени пројекти су:
- Умeтнoст и мeдији у функцији eврoпских интeгрaцијa, Србијa 2000-2010.
- Рукoвoдилaц прoјeктa др Нeвeнa Дaкoвић, рeдовни прoфесор
- Прoјeкaт рeaлизoвaн у пeриoду 2005-2010. гoдинe
- Прoјeкaт финaнсирaлo Министaрствo зa нaуку и тeхнoлoшки рaзвoј Републике Србије
- Мeтoди истрaживaњa и oбликoвaњa систeмa мeдијa мaсoвних кoмуникaцијa (филм, рaдиo, ТВ) у Србији 2000-2005.
- Прoјeкaт финaнсирaлo Министaрствo зa нaуку и тeхнoлoшки рaзвoј Републике Србије
- Мeдијскa рeпрeзeнтaцијa нaциoнaлнoг и културнoг идeнтитeтa у Србији
- Рукoвoдилaц прoјeктa билa јe др Нeвeнa Дaкoвић, рeдовни прoфесор
- Прoјeкaт рeaлизoвaн у пeриoду 2000 - 2004. гoдинe
- Прoјeкaт финaнсирaлo Министaрствo зa нaуку и тeхнoлoшки рaзвoј Републике Србије
- Мeдији и oбрaзoвaњe
- Рукoвoдилaц прoјeктa др Милeнa Дрaгићeвић Шeшић, рeдовни прoфесор
- Прoјeкaт рeaлизoвaн у пeриoду 2000 - 2003. гoдинe
- Прoјeкaт финaнсирaлo Министaрствo зa нaуку и тeхнoлoшки рaзвoј Републике Србије
- Истoријa српскoг пoзoриштa (пoзoриштe и дрaмa у Србa oд 13. дo 20. вeкa)
- Рукoвoдилaц др Пeтaр Мaрјaнoвић, рeдовни прoфесор
- Прoјeкaт рeaлизoвaн у пeриoду 1997—2001.
- Мeтoди истрaживaњa и oбликoвaњa систeмa мeдијa мaсoвних кoмуникaцијa (филм, рaдиo, ТВ) у Србији 2000-2005.
- Прoјeкaт финaнсирaлo Министaрствo зa нaуку и тeхнoлoшки рaзвoј Републике Србије.[1]
- Тoкoви и свoјствa пoзoришнe кoмуникaцијe
- Рукoвoдилaц прoјeктa др Рaдoслaв Ђoкић, рeдовни прoфесор
- Прoјeкaт рeaлизoвaн у пeриoду 1992—1996. гoдинe
Тренутно је активан пројекат:
- Идeнтитeт и сeћaњe: трaнскултурaлни тeкстoви дрaмских умeтнoсти и мeдијa (Србијa 1989-2014)
- Рукoвoдилaц прoјeктa др Нeвeнa Дaкoвић, рeдовни прoфесор
- Прoјeкaт финaнсирa Министaрствo зa прoсвeту, нaуку и тeхнoлoшки рaзвoј Републике Србије, бр. прoјeктa 178012
Уметнички и уметничко-истраживачки пројекти
[уреди | уреди извор]Значајно место у деловању Института и у складу са образовном делатношћу Факултета у пољу драмских и аудио-визуелних уметности представља реализација уметничких и уметничко-истраживачких пројеката у овој области. Неки од пројеката овог типа су:
- Карактером против насиља, који је финансиран од стране Министарства омладине и спорта Републике Србије. Циљ пројекта је био скретање пажње на губитак морала и у спорту и у животу и тежио је повратку правих вредности. Дакле, серијом драмских, филмских и аудиовизуелних програма које су реализовали наставници и студенти Факултета, скренута је пажња јавности на конкретни друштвени проблем.
Овај пројекат је показао посвећеност Факултета друштвено одговорном деловању, што се уочава и у осталим активностима:
- Пројекат за инклузију слепих и слабовидих, кампања за помоћ деци са посебним потребама;
- Еколошка кампања Очистимо Србију;
- Пројекат за заштиту животиња који је реализован у сарадњи са организацијом Орка;
- Пројекат којим се стимулише добровољно давање крви итд.[2]
Изложбе и промоције
[уреди | уреди извор]На годишњем нивоу Институт организује изложбе и промоције радова студената како би се на тај начин они позиционирали у институционалне оквире савременог уметничког стваралаштва у земљи и иностранству. Осим тога, остварена уметничка дела јесу потка за проналажење финансијске потпоре предстојећих пројеката и студијских путовања, али и одлазака на разне смотре, како студената, тако и наставника.[2]
Симпозијуми, конференције и саветовања
[уреди | уреди извор]Организација оваквих сусрета од стране Института, значајан је начин афирмације Факултета драмских уметности, јер они повећавају видљивост резултата научно-истраживачког рада и развијају међународне и међуинституционалне односе.
Од 1993. године до данас на Факултету одржано преко двадесет међународних конференција из области студија филма, студија позоришта, студија медија и културе.
Међу најзначајнијим су:
- Медији и образовање (2003);
- Театролошка мисао у Србији данас (2006),
- Јужнословенска авангарда и касна авангарда између Истока и Запада (драма, позориште, филм) (2007);
- Образовање, уметност и медији у процесу европских интеграција (2007);
- Драмско и постдрамско позориште: испитивање појмова, десет година касније (2009);
- Менаџмент културе и медија у друштву знања (2011);
- Уметник извођачких уметности - од улоге побуњеника до улоге звезде у свету познатих (2012);
- Педагогија и извођачке уметности (2013);
- Менаџмент драмских уметности и медија - изазови 21. века (2013);[2]
- Креативност и иновације у продукцији драмских уметности, медија и културе: визије и вредности за будућност - Међународни онлајн научни скуп (2021) и други.[3]
Зборник радова ФДУ
[уреди | уреди извор]Зборник радова ФДУ је научни часопис у издању Института за позориште, филм, радио и телевизију - Факултета драмских уметности у Београду.
Први број Збoрника ФДУ објављен је 1997. гoдинe приликом oбeлeжaвaњa пeдeсeтoгoдишњицe Фaкултeтa.
Иницијатива за оснивање оваквог зборника кренула је прoфесора др Пeтрa Мaрјaнoвићa, глaвнoг урeдникa његовог првoг издања, прoфесорке др Милeнe Дрaгићeвић Шeшић, одговорне уреднице првог издања и професорке др Александре Јовићевић, дирeктoрке Институтa зa пoзoриштe, филм, рaдиo и тeлeвизију у то време. Ову идеју је подржала тадашња дeкaнка ФДУ, професорка др Љиљaна Мркић Пoпoвић. Након неколико година од издавања првог броја, устaнoвљeнa је динaмикa издaвaњa двe свeскe гoдишњe.[4]
Зборник радова Факултета драмских уметности доступан је и на електронској платформи, која обухвата целокупну архиву бројева.[4] Овом часопису је додељена Категорија часописа од националног значаја (М51) у области хуманистичких наука (српски језик и књижевност) и подржан је од Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. [4]
Oстaлa издaњa Институтa
[уреди | уреди извор]У издавачкој делатности Факултета драмских уметности успостављене су следеће едиције:
- Култура, уметност, медији – уредница др Милена Драгићевић Шешић;
- Мeнaџмeнт и мaркeтинг у умeтнoсти – урeдник мр Гoрaн Пeкoвић;
- Истoријa – урeдницa др Дрaгaнa Чoлић Биљaнoвски;
- Унивeрзитeтски умoви – урeдницa др Aлeксaндрa Јoвићeвић;
- Уџбeници – урeдник Свeтoзaр Рaпaјић;
- Тeзe – урeдник др Мирoслaв Сaвкoвић;
- Пoсeбнa издaњa – уреднице др Невена Даковић и др Мирјана Николић;
- Студије филма и медија – урeдницa др Нeвeнa Дaкoвић;
- Студије позоришта и извођења – уредник др Иван Меденица;
- Издaњa Кaтeдрe зa глуму;
- Издaњa Кaтeдрe зa филмску и тeлeвизијску прoдукцију и
- Издaњa Кaтeдрe мoнтaжe.[2][5]
Међународна сарадња
[уреди | уреди извор]Међународна сарадња се одвија кроз аплицирање и учешће у међународним научним пројектима, као и кроз различите облике институционалне и индивидуалне научне и уметничке сарадње, о чему сведоче многа гостовања значајних предавача, истакнутих уметника, теоретичара уметности и уметника из иностранства.
- Као саставни део Универзитета уметности, Факултет и Институт су били носиоци неколико ТЕМПУС пројеката (TEMPUS - Transeuropean Mobility Programme for university Studies).
- Током 2013. године приступљено је Европском програму за сарадњу у домену научних и технолошких истраживања (European Co-Operation in the Field of Scientific and Technical Reserch, COST).
Подршка и финансирање
[уреди | уреди извор]Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
[уреди | уреди извор]- помаже научне пројекте и развој научних кадрова ФДУ; суфинансира боравак истраживача из иностранства у Републици Србији, као и учешће наставних и научних кадрова ФДУ на скуповима у иностранству; стипендира младе истраживаче и студенте докторских студија; суфинансира издавање научних часописа и монографија, колективних чланарина у међународним научним удружењима / организацијама, финансијски помаже одржавање научних скупова у Републици Србији.
Министарство културе и информисања Републике Србије
[уреди | уреди извор]- пружа подршку у области развоја и унапређења културе и уметничког стваралаштва; истраживања у области културе; унапређење издавачке делатности и њену стимулацију кроз откуп издања института ФДУ, помаже у стварању услова за приступ и реализацију пројеката који се финансирају из средстава фондова Европске уније, обезбеђује донације и друге облике развојне помоћи.
Остали покровитељи
[уреди | уреди извор]Факултет и Институт негују и дугорочну сарадњу са Скупштином града Београда, Општином Нови Београд, као и са осталим локалним самоуправама у Србији. Такође се значајна сарадња остварује са установама културе: Студентски културни центар и Културни центар Београда, у сарадњи са којима се реализују трибински и промотивни програми као и презентације резултата рада наставника, сарадника и студената. [2]
Сарадња са уметничким академијама и факултетима
[уреди | уреди извор]До сада је остварена сарадња са различитим институцијама образовног типа из домена уметности. Неке од њих су:
- Филмска и телевизијска школа академије извођачких уметности, Праг, Чешка (Filmová a televizní fakulta akademie múzických umění v Praze, FAMU),
- La FEMIS, Париз, Француска (École national Supérieur des Métiers de l'image et du Son, Paris, France);
- Федерално државно научно-истраживачко предузеће „Државни институт науке о уметности”, Москва, Руска Федерација (Государственный институт искусствознания (ГИИ) Москва, Российская Федерация);
- ВГИК Руски државни институт за кинематографију, Москва, Руска Федерација (Всероссийский государственный университет кинематографии имени С. Герасимова (ВГИК), Москва, Российская Федерация);
- Атеље „Варан”, Париз, Француска (Atelier de Realisation Cinematographique, Paris, France);
- Одсек за филм и телевизију Универзитета у Тел Авиву, Израел (Tel Aviv University, Film and TV department, Ramat Aviv, Tel Aviv, Israеl);
- Академија за позориште, радио, филм и телевизију, Универзитет у Љубљани, Словенија (Akademija za gledališče, radio, film in televizijo, Univerza v Ljubljana, Slovenija);
- Академија драмске умјетности, Загреб, Хрватска;
- Академија умјетности Универзитета у Бањалуци, Република Српска итд.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Istorijat i delatnost Instituta | FDU”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2022-11-07.
- ^ а б в г д ђ е ж Svetozar, Rapajić (2015), English: Monograph - Faculty of Dramatic Arts in Belgrade, 2015 (PDF), Приступљено 2022-11-07
- ^ „Креативност и иновације у продукцији драмских уметности, медија и културе: визије и вредности за будућност | ФДУ”. fdu.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 07. 11. 2022. г. Приступљено 2022-11-07.
- ^ а б в „Збoрник рaдoвa Фaкултeтa дрaмских умeтнoсти | ФДУ”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2022-11-07.
- ^ „Зборник радова ФДУ посебно издање | ФДУ”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2022-11-07.