Ираклије (син цара Константина IV)
Ираклије (грчки : Ηρακλειος) [1] је рођен између 667. и 685. године, [2]}} и био је син, и друго од двоје деце, византијског цара Константина IV и његове жене, царице Анастасије . [3]
За разлику од свог старијег брата Јустинијана II, он никада није постао цар - савладар под својим оцем, нити је био цар. [4] Насупрот томе, браћа његовог оца, Ираклије и Тиберије, крунисани су за Августа са Константином IV током владавине њиховог оца цара Констанса II, [5] али их је 681. године цар Константин IV осакатио како би били неспособни да владају. [6]
Ираклије је забележен у Либер Понтификалис под папом Бенедиктом II који је добио праменове косе од Јустинијана и Ираклија („домни Иустиниани ет Хераkлии филиорум…принципис“), које је њихов отац, цар Константин IV, послао 684/685. [7] Такав гест је схваћен као знак усвајања од стране папе двоје деце. [8] Ираклије је надживео свог оца, али нема записа о њему након смрти цара Константина IV од дизентерије 685. године; насупрот томе, смрт његовог брата цара Јустинијана II позната је 711, док је његова мајка царица Анастасија надживела целу своју породицу и умрла негде после 711. [9] [7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Dale de Lee Benjamin (7. 1. 2008). „Heraclian dynasty (610-711)”. Encyclopaedia of the Hellenic World. Constantinople: FOUNDATION OF THE HELLENIC WORLD. Приступљено 24. 2. 2019. „His two sons, Justinian and Herakleios, as well as his wife Anastasia, survived him.”
- ^ Hussey 1966, стр. 789.
- ^ R. Scott Moore (Indiana University of Pennsylvania) (9. 12. 1997). „Constantine IV (668 -685 A.D.)”. roman-emperors.org. Приступљено 25. 2. 2019.
- ^ Gibbon 1827, стр. 99.
- ^ Dumbarton Oaks, (1968). Catalogue of the Byzantine Coins in the Dumbarton Oaks Collection, Vol. II, Part 2. стр. 513.
- ^ „Constantine IV”. Encyclopaedia Britannica. 1. 1. 2019. Приступљено 26. 2. 2019. „In 681 he deposed and mutilated his younger brothers, who were co-emperors with him.”
- ^ а б Lynda Garland (University of New England, New South Wales) (15. 7. 2000). „Anastasia (Wife of Constantine IV)”. Приступљено 23. 2. 2019. „Heraclius' existence is only known from the fact that a letter was sent by Constantine to Pope Benedict II (684-85) together with locks of his children's hair. (Liber Pontificalis (Book of Pontiffs) 83: 'Like the clergy and army he [Benedict] received locks of the hair of the lord Justinian and of Heraclius, the clement emperor's sons, and also a mandate in which he intimated he had sent the hair'; Stratos 4.5-6.)”
- ^ Duchesne & Lib. Pont. I, p. 364, n. 5.
- ^ Dale de Lee Benjamin (7. 1. 2008). „Heraclian dynasty (610-711)”. Encyclopaedia of the Hellenic World. Constantinople: FOUNDATION OF THE HELLENIC WORLD. Приступљено 24. 2. 2019. „His two sons, Justinian and Herakleios, as well as his wife Anastasia, survived him.”
Литература
[уреди | уреди извор]- Gibbon, Edward (1827). The History of the Decline and Fall of the Roman Empire. 6. Oxford: William Pickering.
- Hussey, Joan M. (1966). Cambridge Medieval History: Byzantium and its Neighbours (Volume 4; Part 1). Cambridge University Press. ASIN B00V0VK6B6.
- Duchesne, Louis (1886—92). Liber Pontificalis. Texte, introduction et commentaire (2 Vols). Paris. ASIN B0017V6SLG. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - Gregorovius, Ferdinand (2010). History of the City of Rome in the Middle Ages (reissued). Cambridge University Press. ISBN 978-1108015134.
