Ислам у Албанији

Ислам је у Албанију стигао углавном током османске владавине, када је већина Албанаца прешла на ислам, али су Албанци посредством трговине у контакт са исламом дошло још у 8. вијеку. Пратећи начела албанског народног препорода и умањујући значај религијске традиције у Албанији, све владе у 20. вијеку водиле су политику секуларизације, која је била најагресивнија за вријеме комунистичке Народне Социјалистичке Републике Републике Албаније. Због ове политике ислам је, као и све друге религије у земљи, доживио корјените промјене. Деценије државног атеизма, који је окончан 1991, донијеле су пад религијске праксе свих традиција. Посткомунистички период и укидање законских и других владиних ограничења на религију, омогућили су исламу да оживи кроз институције које су створиле нову инфраструктуру, литературу, образовне установе, међународне транснационалне везе и друге друштвене дјелатности.^[2] Према попису становништва из 2011, 56,7% становника Албаније изјаснило је своју припадност исламу као религији, што га чини највећом религијом у земљи.^[3] За савремене муслимане у Албанији, муслиманске религијске праксе су минималне.^[4] Преостало становништво припада или хришћанству, што је друга највећа религија у земљи коју слиједи 16,99% становништва, или су нерелигиозни.^[5]

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савјета безбједности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цијела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно рјешење. Србија не признаје једнострано отцјепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са сједиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на сјеверу и у српским енклавама.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Religious Composition by Country, 2010—2050”. Pew Research Center. 12. 4. 2015. Приступљено 17. 6. 2024.
^ Elbasani 2015, стр. 347–353.
^ Albanian Census (2011). 2012, стр. 71.
^ Elbasani 2015, стр. 340, "Another crucial dimension of the post-Communist format of secularism is the imprint of decades of Communist-style propaganda in the perceptions and practices of Muslim believers. Almost everywhere in the post-Communist world, forced Communist-style modernization and eviction of religion from the public arena, has led to a certain secularization of the society and a sharp decline in religious practice. Post-Communist citizens seem to embrace religion more as an aspect of ethnic and social identity rather than a belief in the doctrines of a particular organized spiritual community. This is reflected in the gap between the great number of Albanians who choose to identify with religion and the few who attend religious services and serve religious commandments: 98% of Albanians respond that they belong to one of the religious communities; but only 5.5% attend weekly religious services and 50% only celebrate religious ceremonies during poignant moments in life such as birth, marriage and death (University of Oslo 2013). Additionally, post-Communist Albanians appear strongly committed to institutional arrangements that confine religion strictly within the private sphere—away from state institutions, schools, the arts and the public sphere more generally (ibid). Such secular attitudes show that post-Communist citizens are in general little receptive to concepts of religion as a coherent corpus of beliefs and dogmas collectively managed by a body of legitimate holders of knowledge, and even less receptive to rigid orthodox prescriptions thereof.".
^ „1.1.14 Resident population by religious affiliation by Religious affiliation, Type and Year”. PxWeb (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 4. 2023. г. Приступљено 2023-06-23.

Литература[уреди | уреди извор]

Population and Housing Census 2011 (PDF) (Извештај). INSTAT. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2014. г.
Elbasani, Arolda (јун 2015). „Islam and Democracy at the Fringes of Europe: The Role of Useful Historical Legacies”. Politics and Religion (на језику: енглески). 8 (2): 334—357. ISSN 1755-0483. doi:10.1017/S1755048315000012. Приступљено 17. 6. 2024.

[2] Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савјета безбједности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цијела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно рјешење. Србија не признаје једнострано отцјепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са сједиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на сјеверу и у српским енклавама.

[1] „Religious Composition by Country, 2010—2050”. Pew Research Center. 12. 4. 2015. Приступљено 17. 6. 2024.

[FOOTNOTEElbasani2015347–353-3] Elbasani 2015, стр. 347–353.

[FOOTNOTEAlbanian_Census_(2011).201271-4] Albanian Census (2011). 2012, стр. 71.

[FOOTNOTEElbasani2015340"Another_crucial_dimension_of_the_post-Communist_format_of_secularism_is_the_imprint_of_decades_of_Communist-style_propaganda_in_the_perceptions_and_practices_of_Muslim_believers._Almost_everywhere_in_the_post-Communist_world,_forced_Communist-style_modernization_and_eviction_of_religion_from_the_public_arena,_has_led_to_a_certain_secularization_of_the_society_and_a_sharp_decline_in_religious_practice._Post-Communist_citizens_seem_to_embrace_religion_more_as_an_aspect_of_ethnic_and_social_identity_rather_than_a_belief_in_the_doctrines_of_a_particular_organized_spiritual_community._This_is_reflected_in_the_gap_between_the_great_number_of_Albanians_who_choose_to_identify_with_religion_and_the_few_who_attend_religious_services_and_serve_religious_commandments:_98%_of_Albanians_respond_that_they_belong_to_one_of_the_religious_communities;_but_only_5.5%_attend_weekly_religious_services_and_50%_only_celebrate_religious_ceremonies_during_poignant_moments_in_life_such_as_birth,_marria] Elbasani 2015, стр. 340, "Another crucial dimension of the post-Communist format of secularism is the imprint of decades of Communist-style propaganda in the perceptions and practices of Muslim believers. Almost everywhere in the post-Communist world, forced Communist-style modernization and eviction of religion from the public arena, has led to a certain secularization of the society and a sharp decline in religious practice. Post-Communist citizens seem to embrace religion more as an aspect of ethnic and social identity rather than a belief in the doctrines of a particular organized spiritual community. This is reflected in the gap between the great number of Albanians who choose to identify with religion and the few who attend religious services and serve religious commandments: 98% of Albanians respond that they belong to one of the religious communities; but only 5.5% attend weekly religious services and 50% only celebrate religious ceremonies during poignant moments in life such as birth, marriage and death (University of Oslo 2013). Additionally, post-Communist Albanians appear strongly committed to institutional arrangements that confine religion strictly within the private sphere—away from state institutions, schools, the arts and the public sphere more generally (ibid). Such secular attitudes show that post-Communist citizens are in general little receptive to concepts of religion as a coherent corpus of beliefs and dogmas collectively managed by a body of legitimate holders of knowledge, and even less receptive to rigid orthodox prescriptions thereof.".

[6] „1.1.14 Resident population by religious affiliation by Religious affiliation, Type and Year”. PxWeb (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 4. 2023. г. Приступљено 2023-06-23.

[1]

[а]

[2]

[3]

[4]

[5]