КБ-11 Бранко
| КБ-11 Бранко | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | Пословни авион | |
| Посада | 1 | |
| Број путника | 3 | |
| Порекло |  ФНР Југославија
| |
| Произвођач | ЛИБИС-Леталски Институт Бранко Иваниш Словенија | |
| Пробни лет | децембар 1959. | |
| Статус | неактиван | |
| Број примерака | 5 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 8,23 m | |
| Висина | 2,45 m | |
| Распон крила | 10,59 m | |
| Површина крила | 11,52 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 800 kg | |
| Нормална полетна | 1.250 kg | |
| Погон | ||
| Мотори | Lycoming | |
| Број мотора | 1 | |
| Физичке особине | ||
| Клипноелисни мотор | 1 x Lycoming O-435-1 | |
| Снага КЕМ-а | 138 kW | |
| Снага КЕМ-а у кс | 185 кс | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hопт. | 214 km/h | |
| Економска брзина | 171 km/h | |
| Долет | 950 km | |
| Плафон лета | 5.300 m | |
| Брзина пењања | 285 m/min | |
 Портал Ваздухопловство
| ||
Aвион КБ-11 Бранко је пословни авион мешовите конструкције пројектован и направљен у Леталском Институту Бранко Иваниш Словенија[1].
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]
Рад на авиону КБ-11 је започет 1954-55. године у ЛИБИС-Леталски Институт "Бранко Иваниш" Словенија а његови конструктори су били Стане Грчар (главни конструктор), Иван Горенц, Младен Копитар, Франце Јанезић и Антон Земљич. Авион КБ-11 Бранко је добио име према КБ од Конструкциони Биро, ознаку 11 према редном броју пројекта а име Бранко је добио по Бранку Иванишу преминулом (1954) председнику Ваздухопловног савеза Словеније. Поред овог имена често се користи и име ЛИБИС КБ-11 Бранко (додато је име произвођача) или само КБ-11.
Авион је био намењен за путнички саобраћај, санитетску службу, превоз поште, фотографисање, аеро-вучу и превоз падобранаца. Предвиђено је да буде опремљен уређајима за радио-везу, радио компасом и комплетним електричним уређајем за ноћно летење и летење без спољне видљивости.
Авион је први пут приказан јавности пред полазак такмичара на II етапу (Љубљана-Загреб) 4. југословенског аеро релија, изјутра 23. јуна 1959. а први фабрички пробни лет прототипа авиона КБ-11 је обављен 11. децембра 1959. године.
Технички опис
[уреди | уреди извор]Авион КБ-11 Бранко је био самоносећи нискокрилац мешовите конструкције.
Труп је био дрвене конструкције полу-монокок. Изведен у облику центроплана (труп са кореном крила) за који су причвршћени точкови стајног трапа. Погонска група је мотор Lycoming O-435-1 снаге 136 kW, шестоцилиндрични, ваздушно хлађени мотор са хоризонтално распоређеним цилиндрима. Двокрака метална елиса Hartzell HC 12-20-8D/8433-6.
Кабина омогућава смештај пилота и три путника или кад се избаце седишта онда може понети 300 kg терета. Кабина је имала велике стаклене површине које су омогућавале лепу прегледност пилоту и путницима такође је имала и могућност загревања и проветравања унутрашњости кабине. Поклопац/врата кабине су се отварала нагоре.
Авион је имао трапезна крила чији је аеропрофил у корену крила био NACA 3415 а на крајевима USA 35B. Виткост крила је 7,76 а сужење 1,74:1 са диједром од 6о. Крило има једну дрвену рамењачу са торзионом кутијом обложену дрвеном лепенком. Остали део крила је покривен платном. Централни део крила који припада центроплану је металне конструкције. Гориво је било распоређено у 4 крилна резервоара укупног капацитета 160 литара. Репне површине су дрвене са кормилима која су покривена платном.
Стајни трап је био увлачећи, типа трицикл (један точак испод кљуна авиона а два основна точка испод крила). Систем увлачења стајног трапа је електрични а амортизери су уљно-пнеуматски. Точкови су од лаких легура са нископритисним гумама (балон гуме) и хидрауличним кочницама[2]. Предњи точак се увлачио уназад у труп испод мотора а крилни точкови су се увлачили у крила и то ка трупу авиона.
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Авиона КБ-11 'Бранко' направљено је укупно 4 ком, фабрички бројеви 239-242, са регистрацијама:
- YU-CNB пловидбена дозвола од 1960. године
- YU-CNA пловидбена дозвола од 1961. године
- YU-CNC пловидбена дозвола од 1961. године
- YU-CMZ пловидбена дозвола од 1962. године
YU-CNC је отписан већ 1963. године а YU-CNA 1964. године[3].
Сачувани примерци
[уреди | уреди извор]Нема података да ли је сачуван неки од примерака овог авиона.
Земље које су користиле овај авион
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- Аеро-2
- Тројка
- Икарус 252 "Први мај"
- Ултралаки авион ЦА-51
- КБ-6 Матајур
- Летов ЛК-1
- Авион БС-1 „Студент”
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Green, William (1962). Observer's book of aircraft (1962 izd.). London: Frederick Warne & Co. Ltd.
- ^ Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
- ^ Paluba:Turistički četvorosed KB-11
Литература
[уреди | уреди извор]- Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
- Green, William (1962). Observer's book of aircraft (1962 izd.). London: Frederick Warne & Co. Ltd.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Paluba:Turistički četvorosed KB-11
- modelarstvo:kb-11-branko
- LIBIS KB-6 /KB-11
- airwar: KB-11
- all-aro: KB-11 Архивирано на сајту Wayback Machine (23. март 2020)
- Летов -Либис Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2022)