Казан (река)
| Казан (река) Kazan River Harvaqtuuq | |
|---|---|
 | |
 Дренажни басен реке Телон | |
| Опште информације | |
| Дужина | 1.000 km (620 mi) km |
| Басен | 71.500 km2 (27.600 sq mi) km2 |
| Водоток | |
| Извор | Северозападне територије |
| Коор. извора | 60° 34′ 22″ N 102° 08′ 47″ W / 60.57278° С; 102.14639° З |
| Ушће | језеро Бејкер |
| Коор. ушћа | 64° 2′ 30″ N 95° 29′ 5″ W / 64.04167° С; 95.48472° З |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Канада |
| Област | Северозападне територије Нунавут |
| Насеља | Честерфилд Инлет |
| Притоке | Дубонт, Казан |
| Река на Викимедијиној остави | |
Казан (река) (енгл. Kazan River, Harvaqtuuq [1] ᓴᕐᕙᖅᑑᖅ[2] јаки брзаци[3] и место са великом брзином воде[1][2]) је река канадског наслеђа која се налази у Нунавуту, Канада. Ден име за реку било је Касба-туе што значи „река беле јаребице”. Име је очигледно промењено у Казан крајем 19. века због утицаја мисионара „реда Марије Безгрешне”.[4] Извориште реке је у северном Саскачевану[5] код језера Касба, и тече на север око 1.000 km (620 mi)[5] пре него што се улива у језеро Бејкер (64° 09′ 00″ N 95° 30′ 00″ W / 64.15000° С; 95.50000° З) , на супротној страни ушћа реке Телон. Дуж свог тока река тече кроз неколико језера, укључујући језеро Енадај и језеро Јаткјед, преко водопада Казан (25 m (82 ft)), низ клисуру од црвеног пешчара[5] и кроз бореалну шуму и тундру. То је последњи део реке, испод језера Енадај, који је изнад линије дрвета и означен је за реку канадског наслеђа.
Фауна и флора
[уреди | уреди извор]Иако се многе врсте дивљих животиња могу посматрати дуж реке, најпознатије су карибуи (стада Каманирјуак и Беверли). Преко 300.000 карибуа мигрира кроз ову област и каже се да је то највећа миграција било које копнене животиње. Остале дивље животиње које се могу посматрати у овој области су мошус, ждеравац, сиви соко и многе врсте риба.
Историја
[уреди | уреди извор]
Обиље дивљих животиња дуж и близу реке привлачило је и Карибу Инуите и Чипевиан Сајиси Дене око 5.000 година. Првобитно, Карибу Инуити нису живели у том подручју, али су се враћали на обалу где су проводили зиму. У 18. веку, Дене су користили ову област и Карибу Инуити, посебно Харвактурмиут („народ Харвактук”) и Ихалмиут групе, почели су да живе дуж реке током целе године.[6] Остаци кампова Ихалмиут и кампова Дене могу се наћи дуж реке. Иако Инуити данас више не живе дуж реке, они и даље путују њом у лов и пецање.
Први Европљанин који је посетио ову област био је Семјуел Херн 1770. на језеру Јаткид. Међутим, река није мапирана све док је није посетио канадски геолог и картограф Џозеф Тирел 1894. Истраживач Кнуд Расмусен је такође посетио ову област 1921–1924 током Пете експедиције Туле.
Рекреација
[уреди | уреди извор]Река је такође постала популарна дестинација за кајакаше и кануисте.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Harvaqtuurmiut : The Heritage of the Inuit of the Lower Kazan River
- ^ а б „Kitikmeot Heritage Centre”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2013. г. Приступљено 28. 03. 2022.
- ^ Tuhaalruuqtut, Ancestral Sounds
- ^ Sikstrom, C. B. (2012-12-10). „The Naming of Kazan River, Nunavut, Canada”. Arctic (на језику: енглески). 65 (4): 433—438. ISSN 1923-1245. doi:10.14430/arctic4241. Архивирано из оригинала 2018-06-02. г. Приступљено 2016-04-20.
- ^ а б в "Nunavut: Heritage Rivers" Архивирано 2013-01-21 на сајту Wayback Machine The Atlas of Canada
- ^ Farley Mowat (2006). No Man's River. Da Capo Press. стр. 24. ISBN 978-0-7867-1692-0.[мртва веза]
- ^ „Kazan River | Canadian Canoe Routes”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Keith, Darren. Inuit place names and land-use history on the Harvaqtuuq (Kazan River), Nunavut Territory. Thesis (M.A.)--McGill University, 2000, 2000. ISBN 0-612-64162-7
