Камичка река (Пирот)
| Камичка река | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Слив | Црно море |
| Пловност | није пловна |
| Водоток | |
| Извор | Корита |
| Ушће | Нишава |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Насеља | Пирот |
Камичка река се сматра изворишним краком Расничке реке.[1] Од села Присјане река носи назив Присјанска река.[2] У најширем смислу она припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, Дунава, па самим тим и Црноморском сливу. Административно припада Граду Пироту у Пиротском управном округу.
Географске одлике[уреди | уреди извор]
Извори Камичка река се јављају у девонском флишу, док источно од Камичке реке Церевска река свој ток формира углавном у пермским пешчарима. Најјачи је извор Корита.[2]
Северно од кречњачког узвишења Градишта, Камичка и Церевска река се спајају и пробијају уском клисурастом долином кроз титонске лапоровите кречњаке. У клисури нагиб речног корита је велики, а бројни су слапови и брзаци. Код села Камика река излази из клисуре и у конгломератима и пешчарима кредне старости шири сопствену речну долину.[2]
Изнад села Камик издиже се дуж водотока, литица гребена изграђеног од баремских спрудних кречњака. Више кратких токова који извиру у подножју литице образовало је амфитеатрално удубљење у коме је смештено село Камик.[2]
На сектору Камичке клисуре река практично нема притока, док се на сектору између клисура улива више како периодичних, тако и сталних токова мале дужине.
Слив[уреди | уреди извор]
Речни токови Камичке реке у њеном сливу одликују се значајним падом, и јако стрмим долинским странама. Низводно од Камика Камичка река протиче долином прилично благих страна, нарочито ка истоку односно Добром делу.
Промена назива[уреди | уреди извор]
Од села Присјан Камичка река се назива Присјанском реком. На излазу из села почиње Камичка клисура образована у баремским спрудним кречњацима. Клисура је пробијена између Калеа (694 m н.в) на западу и Забела (681 m н.в) на истоку, са стрмим долинским странама и релативном висином до 250 m у односу на речно корито.[2]
Вегетација[уреди | уреди извор]
Долинске, јако стрме стране у сливу Камичке реке обрасле су шумском вегетацијом, а горњем току долина Церевске реке је проширена и нарочито на десној долинској страни и користи се за пољопривредну производњу.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Станковић С. 1997, Географија Понишавља, Београд.
- Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- Живковић Н. (2009): Просечни годишњи и сезонски отицаји река у Србији. Географски факултет, Београд