Присјанска река
| Присјанска река | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Слив | Црно море |
| Пловност | није пловна |
| Водоток | |
| Ушће | Расничка река |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Насеља | Пирот |
Присјанска река се сматра наставком Камичка река, од села Присјан, по коме је и добила име, и сматра се заједно са Камичком реком изворишним краком Расничке реке.[1] Од села Присјане река носи назив Присјанска река.[2] У најширем смислу она припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, Дунава, па самим тим и Црноморском сливу. Административно припада Граду Пироту у Пиротском управном округу.
Географске одлике[уреди | уреди извор]
Иако извире код села Сиња Глава, назив је добила по селу Присјану у чијем атару се налази јако крашко врело. На излазу из села Присјан река улази у клисуру образовану у баремским спрудним кречњацима. Клисура је пробијена између Калеа (694 m н.в) на западу и Забела (681 m н.в) на истоку, са стрмим долинским странама и релативном висином до 250 m у односу на речно корито.[2]
На сектору Камичке клисуре река практично нема притока, док се на сектору између клисура улива више периодичних, али и сталних токова мале дужине.[2]
Потом река пролази кроз Присјанску клисуру и прима са леве долинске стране своју најважнију притоку – Пасјачку реку која извире и целим током се пробија кроз карбонатне творевине. На изласку из Присјанске лисуре Присјанска река протиче кроз село Расница, у коме добија нови назив Расничка река.[2]
Слив[уреди | уреди извор]
Речни токови Присјанске реке у њеном сливу одликују се значајним падом, и јако стрмим долинским странама.
Промена назива[уреди | уреди извор]
Присјанске реке, која првобитно тече као Камичка река свој прави назив добија од села Присјан, и под називом Присјанска река тече све до села Расница, у коме поново мења назив. и по истоименом селу добија име Расничка река.[2]
Вегетација[уреди | уреди извор]
Долинске, јако стрме стране у сливу Присјанске реке обрасле су шумском вегетацијом.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Станковић С. 1997, Географија Понишавља, Београд.
- Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- Живковић Н. (2009): Просечни годишњи и сезонски отицаји река у Србији. Географски факултет, Београд