Пређи на садржај

Канадски арктички архипелаг

С Википедије, слободне енциклопедије
Канадски арктички архипелаг
Archipel Arctique Canadien  (француски)
Мапа поларних пројекција Арктичког архипелага
Географија
ЛокацијаСеверна Канада[1]
Укупно острва36.563
Површина1,407,770 km2
Администрација
Највећи градИкалуит, Нунавут
Територије и провинцијеНунавут
Северне Територије
Јукон
Њуфаундланд и Лабрадор
Демографија
Становништво23.073  (2021[2][3])
Густина ст.16,4 стан./km2
Канадски Арктички архипелаг

Канадски арктички архипелаг, познат и као Арктички архипелаг, је архипелаг (група острва) сјеверно од главне масе канадског копна у Арктику.[4]

Површина архипелага је око 1.424.500 km²[4], и садржи око 36.563 острва. Налази се у канадским територијама Нунавут и Сјеверозападне територије.[5] Архипелаг садржи 94 острва већа од 130 lm², укључујући и три од десет највећих свјетских острва. Архипелаг показује неке ефекте климатских промена,[6][7] при чему компјутерске процене предвиђају да ће отапање допринети порасту нивоа мора за 35 cm (14 in) до 2100. године.[8]

Већа острва

[уреди | уреди извор]

Већа острва, величине преко 10.000 lm², поредана по величини су:

Име Локација Површина Km² Мјесто по површини Број становника
(2021)
Свијет Канада
Бафинова земља Нунавут Нунавут 507 451 5 1 13.039[9][2]
Викторија Сјеверозападне Територије Сјеверозападне Територије, Нунавут Нунавут 217 291 9 2 2.168[2][3]
Елзмир Нунавут Нунавут 196 236 10 3 144[2]
Банкс Сјеверозападне Територије Сјеверозападне Територије 70 028 24 5 104[3]
Девон Нунавут Нунавут 55 247 27 6 0
Аксел Хајберг Нунавут Нунавут 43 178 32 7 0
Мелвил Сјеверозападне Територије Сјеверозападне Територије, Нунавут Нунавут 42 149 33 8 0
Саутхемптон Нунавут Нунавут 41 214 34 9 1.038[2]
Принц од Велса Нунавут Нунавут 33 339 40 10 0
Самерсет Нунавут Нунавут 24 786 46 12 0
Бетхурст Нунавут Нунавут 16 042 54 13 0
Принц Патрик Сјеверозападне територије Сјеверозападне територије 15 848 55 14 0
Краљ Вилијам Нунавут Нунавут 13 111 61 15 1.349[2]
Елеф Рингнес Нунавут Нунавут 11 295 69 16 0
Билот Нунавут Нунавут 11 067 72 17 0

После Гренланда, архипелаг је највећа светска област високог Арктика. Клима острва је арктичка,[10] а терен се састоји од тундре осим у планинским пределима.[10][11] Већина острва је ненасељена; људска насеља су изузетно мала и раштркана, углавном су приобална инуитска насеља на јужним острвима.

Клима и земљиште

[уреди | уреди извор]

Послије Гренланда, архипелаг је највећа копнена маса у сјеверном Арктику. Клима је арктичка, а земљиште је тундра осим у планинским дијеловима.[12]

Насељеност

[уреди | уреди извор]

Већина острва је потпуно ненасељена, а насељена острва имају углавном мањи број инуитских (ескимских) насеља уз обалу.

Остала важнија острва

[уреди | уреди извор]

Мансел, Коатс, Нотингем, Солзбери, Биг, Акпаток, Локс Ленд, Резолушон, Вајт, Ванситарт

Принц Чарлс, Ер Форс, Фоли, Роули, Бреј, Кох, Јенс Мунк, Корнволис, Литл Корнволис, Бејли-Хамилтон

Норт Кент, Грејем, Корнвол, Амунд Рингнес, Мејген, Биг (Хадсонов залив), Биг (Кимирут), Лонг, Акимиски, Чарлтон

Краљ Кристијан, Борден, Логхид, Брок, Мекензи Кинг, Хелена, Камерон, Емералд Ајл, Ваније, Еглинтон

Александер, Бајем Мартин, Стефансон, Расел, Прескот, Мети, Вејлс

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Atlas of Canada – Sea Islands”. Atlas.nrcan.gc.ca. 2009-08-12. Архивирано из оригинала 2013-01-22. г. Приступљено 2019-05-12. 
  2. ^ а б в г д ђ „Population and dwelling counts: Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), Nunavut”. Statistics Canada. 9. 2. 2022. Приступљено 19. 2. 2022. 
  3. ^ а б в „Population and dwelling counts: Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), Northwest Territories”. Statistics Canada. 9. 2. 2022. Приступљено 18. 2. 2022. 
  4. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 68. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ Marsh, James H., ed. 1988. "Arctic Archipelago" The Canadian Encyclopedia. Toronto: Hurtig Publishers.
  6. ^ Thinning of the Arctic Sea-Ice Cover
  7. ^ Arctic sea ice decline: Faster than forecast
  8. ^ Wayman, Erin. „Canada's ice shrinking rapidly”. Science News. 
  9. ^ „Population and dwelling counts: Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), Nunavut”. Statistics Canada. 9. 2. 2022. Приступљено 19. 2. 2022. 
  10. ^ а б Serreze, Mark C.; Barry, Roger G. (2005). The Arctic Climate System. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81418-8. .
  11. ^ National Foreign Assessment Center (U.S.); United States. Central Intelligence Agency; American Congress on Surveying and Mapping (1978), Polar regions : atlas, [National Foreign Assessment Center], CIA, Приступљено 12. 7. 2018 
  12. ^ Serreze, Mark C. and Roger Graham Barry, 2005: The Arctic Climate System. Cambridge University Press. 2005. ISBN 978-0-521-81418-8. , New York, 385 pp.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Aiken, S.G., M.J. Dallwitz, L.L. Consaul; et al. (2007). Flora of the Canadian Arctic Archipelago: Descriptions, Illustrations, Identification, and Information Retrieval. ISBN 978-0-660-19727-2. [CD]. Ottawa: NRC Research Press; Ottawa: Canadian Museum of Nature. .
  • Aiken, S. G., Laurie Lynn Consaul, and M. J. Dallwitz. (1995). Grasses of the Canadian Arctic Archipelago. Ottawa: Research Division, Canadian Museum of Nature. .
  • Balkwill, H.R.; Embry, Ashton F. (1982). Arctic Geology and Geophysics: Proceedings of the Third International Symposium on Arctic Geology (Hardcover). Canadian Society of Petroleum Geologists. ISBN 0-920230-19-9. 
  • Bouchard, Giselle (2005). Freshwater Diatom Biogeography of the Canadian Arctic Archipelago. Ottawa: Library and Archives Canada. ISBN 0-494-01424-5. 
  • Brown, Roger James Evan. Permafrost in the Canadian Arctic Archipelago. National Research Council of Canada, Division of Building Research, 1972.
  • Cota GF, LW Cooper, DA Darby, and IL Larsen (2006). „Unexpectedly High Radioactivity Burdens in Ice-Rafted Sediments from the Canadian Arctic Archipelago”. The Science of the Total Environment. 366 (1): 253—61. doi:10.1016/j.scitotenv.2005.08.021. .
  • Dunphy, Michael. Validation of a modelling system for tides in the Canadian Arctic Archipelago. Canadian technical report of hydrography and ocean sciences, 243. Dartmouth, N.S.: Fisheries and Oceans Canada, 2005.
  • Glass, Donald J.; Embry, Ashton F.; McMillan, N. J. Devonian of the World: Proceedings of the Second International Symposium on the Devonian System (Hardcover). Calgary, Canada: Canadian Society of Petroleum Geologists. ISBN 0-920230-47-4. 
  • Hamilton, Paul B., Konrad Gajewski, David E. Atkinson, and David R.S. Lean. 2001. „Physical and Chemical Limnology of 204 Lakes from the Canadian Arctic Archipelago”. Hydrobiologia. 1 (3): 133—148. . 457. .
  • Mi︠a︡rss, Tiĭu, Mark V. H. Wilson, and R. Thorsteinsson. Silurian and Lower Devonian Thelodonts and Putative Chondrichthyans from the Canadian Arctic Archipelago. London: Palaeontological Association. 2006. ISBN 0-901702-99-4. . Special papers in palaeontology, no. 75.
  • Michel, C Ingram, R G, and L R Harris. 2006. "Variability in Oceanographic and Ecological Processes in the Canadian Arctic Archipelago". Progress in Oceanography. 71, no. 2: 379.
  • Porsild, A.E. The Vascular Plants of the Western Canadian Arctic Archipelago. Ottawa: E. Cloutier, Queen's printer, 1955.
  • Rae, R. W. Climate of the Canadian Arctic Archipelago. Toronto: Canada Dept. of Transport, 1951.
  • Thorsteinsson, R., and Ulrich Mayr (1987). The Sedimentary Rocks of Devon Island, Canadian Arctic Archipelago. Ottawa, Canada: Geological Survey of Canada. ISBN 0-660-12319-3. 
  • Van der Baaren, Augustine, and S. J. Prinsenberg. Geostrophic transport estimates from the Canadian Arctic Archipelago. Dartmouth, N.S.: Ocean Sciences Division, Maritimes Region, Fisheries and Oceans Canada, Bedford Institute of Oceanography, 2002.
  • Kaufman, Darrell S.; Schneider, David P.; McKay, Nicholas P.; Ammann, Caspar M.; Bradley, Raymond S.; Briffa, Keith R.; Miller, Gifford H.; Otto-Bliesner, Bette L.; Overpeck, Jonathan T.; Vinther, Bo M. (2009). „Recent Warming Reverses Long-Term Arctic Cooling”. Science. 325 (5945): 1236—1239. Bibcode:2009Sci...325.1236K. PMID 19729653. S2CID 23844037. doi:10.1126/science.1173983. 
  • „Arctic 'warmest in 2000 years'”. BBC News. 3. 9. 2009. Приступљено 5. 9. 2009. 
  • Walsh, Bryan (2009-09-05). „Studies of the Arctic Suggest a Dire Situation”. Time. Архивирано из оригинала 7. 9. 2009. г. Приступљено 5. 9. 2009. 
  • „Natural cooling trend reversed”. Financial Times. 2009-09-04. Приступљено 4. 9. 2009. 
  • ACIA, 2004 Impacts of a Warming Arctic: Arctic Climate Impact Assessment. Cambridge University Press.
  • IPCC, 2007: Climate Change 2007: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (Solomon, S., D. Qin, M. Manning, Z. Chen, M. Marquis, K.B. Averyt, M. Tignor and H.L. Miller (eds.)). Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, 996 pp.
  • NOAA's annually updated Arctic Report Card tracks recent environmental changes.
  • National Aeronautics and Space Administration. Arctic Sea Ice Continues to Decline, Arctic Temperatures Continue to Rise In 2005 Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2011). Accessed September 6, 2007.
  • National Snow and Ice Data Center. All About Sea Ice. Accessed October 19, 2007.
  • National Snow and Ice Data Center. Cryospheric Climate Indicators: Sea Ice Index. Accessed September 6, 2007.
  • National Snow and Ice Data Center. NSIDC Arctic Climatology and Meteorology Primer Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2013). Accessed August 19, 2007.
  • Przybylak, Rajmund, 2003: The Climate of the Arctic, Kluwer Academic Publishers, Norwell, MA, USA, 270 pp.
  • Serreze, Mark C.; Hurst, Ciaran M. (2000). „Representation of Mean Arctic Precipitation from NCEP–NCAR and ERA Reanalyses”. Journal of Climate. 13 (1): 182—201. Bibcode:2000JCli...13..182S. doi:10.1175/1520-0442(2000)013<0182:ROMAPF>2.0.CO;2 Слободан приступ. 
  • Serreze, Mark C. and Roger Graham Barry (2005). The Arctic Climate System. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81418-8. , New York, 385 pp.
  • UNEP (United Nations Environment Programme), 2007: Global Outlook for Ice & Snow Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2007), Chapter 5 Архивирано 2007-06-13 на сајту Library of Congress Web Archives|Web Archives.
  • United States Central Intelligence Agency, 1978: Polar Regions Atlas, National Foreign Assessment Center, Washington, DC, 66 pp.
  • USSR State Committee on Hydrometeorology and Environment, and The Arctic and Antarctic Research Institute (chief editor A.F. Treshnikov), 1985: Atlas Arktiki (Atlas of the Arctic), Central Administrative Board of Geodesy and Cartography of the Ministerial Council of the USSR, Moscow, 204 pp (in Russian with some English summaries). [Государственный Комитет СССР по Гидрометеорологии и Контролю Природной Среды, и Ордена Ленина Арктический и Антарктический Научно-Исследовательский Институт (главный редактор Трешников А.Ф.), 1985: Атлас Арктики, Главное Управление Геодезии и Картографии при Совете Министров СССР, Москва, 204 стр.]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Канадски арктички архипелаг на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Канадски_арктички_архипелаг&oldid=28920235”