Катарина Бранковић

Катарина Бранковић
Катарина Бранковић
	Портрет из манастира Есфигмен (1429)
Лични подаци
Датум рођења	1418/1420.
Место рођења	Вучитрн,
Датум смрти	1491/1492.
Место смрти	Конче,
Религија	српско православље
Породица
Супружник	Улрих II Цељски
Потомство	Јелисавета Цељска
Родитељи	Ђурађ Бранковић; Јерина Бранковић

Катарина Бранковић је била цељска грофица, жена Улриха II и ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића и Јерине.^[2]

Биографија

Катарина се удала 20. априла 1434. за цељског грофа Улриха II.^[2] То је био политички брак са намјерном да осигура западну подршку Српској деспотовини.^[3] Њена сестра Мара Бранковић је била удата за султана Мурата II да би се обезбједила подршка са истока.^[3] Катарина је родила троје дјеце, Хермана (†1451), Георга (†1441) и Елизабету (1441—1455). Папа Пије II је једном рекао да је Катарина лијепа и поштена (лат. alioquin facie et moribus honestam).^[3] Наручила је „Вараждински апостол”, руком писана православна литургијска књига и најстарији сачувани ћирилички рукопис са територије данашње Хрватске, од групе од три преписивача 1453. или 1454. године.^[2]

Након мужевљеве погибије у Опсади Београда 1456, Катарина се одрекла свих својих поседа у данашњој Словенији и Хрватској осим Кршког у замјену за одређену годишњу накнаду од 2.000 дуката, а 1460. године је продала све своје посједе у Славонији Фридриху III за 29.000 златних гулдена.^[3] Пропутовала је Италију, Крф, Дубровник, да би се на крају вратила у Стару Србију (данашњу Македонију) код своје сестре Маре, удовице султана Мурата II. Заједно са сестром је помогла при закључавању Цариградског мира након Млетачко-турског рата.^[3] Са тим циљем, слала је делегате у Венецију између 1470. и 1472. године, и заједно са сестром је водила млетачке изасланике у Истанбул.^[3] Након сестрине смрти, 1487. године, преузела је бригу о светогорским манастирима.^[3] Прије смрти се одрекла својих посједа у Кршком у замјену за годишњу накнаду. Умрла је 1491. у селу Конче, гдје је и сахрањена у локалној цркви посвећеној Светом Стефану.^[3]