Катарина Бранковић
Катарина Бранковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1418/1420.[2][3] |
Место рођења | Вучитрн, |
Датум смрти | 1491/1492.[2][3] |
Место смрти | Конче, |
Религија | српско православље[3] |
Породица | |
Супружник | Улрих II Цељски |
Потомство | Јелисавета Цељска |
Родитељи | Ђурађ Бранковић Јерина Бранковић |
Катарина Бранковић је била цељска грофица, жена Улриха II и ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића и Јерине.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Катарина се удала 20. априла 1434. за цељског грофа Улриха II.[2] То је био политички брак са намјерном да осигура западну подршку Српској деспотовини.[3] Њена сестра Мара Бранковић је била удата за султана Мурата II да би се обезбједила подршка са истока.[3] Катарина је родила троје дјеце, Хермана (†1451), Георга (†1441) и Елизабету (1441—1455). Папа Пије II је једном рекао да је Катарина лијепа и поштена (лат. alioquin facie et moribus honestam).[3] Наручила је „Вараждински апостол”, руком писана православна литургијска књига и најстарији сачувани ћирилички рукопис са територије данашње Хрватске, од групе од три преписивача 1453. или 1454. године.[2]
Након мужевљеве погибије у Опсади Београда 1456, Катарина се одрекла свих својих поседа у данашњој Словенији и Хрватској осим Кршког у замјену за одређену годишњу накнаду од 2.000 дуката, а 1460. године је продала све своје посједе у Славонији Фридриху III за 29.000 златних гулдена.[3] Пропутовала је Италију, Крф, Дубровник, да би се на крају вратила у Стару Србију (данашњу Македонију) код своје сестре Маре, удовице султана Мурата II. Заједно са сестром је помогла при закључавању Цариградског мира након Млетачко-турског рата.[3] Са тим циљем, слала је делегате у Венецију између 1470. и 1472. године, и заједно са сестром је водила млетачке изасланике у Истанбул.[3] Након сестрине смрти, 1487. године, преузела је бригу о светогорским манастирима.[3] Прије смрти се одрекла својих посједа у Кршком у замјену за годишњу накнаду. Умрла је 1491. у селу Конче, гдје је и сахрањена у локалној цркви посвећеној Светом Стефану.[3]
Насљеђе
[уреди | уреди извор]Данас у Загребу постоји српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“. Митрополија загребачко-љубљанска додељује Орден Кантакузине Катарине Бранковић. Манастир Рмањ се у народу сматра њеном задужбином.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Младен | ||||||||||||||||
8. Бранко Младеновић | ||||||||||||||||
4. Вук Бранковић | ||||||||||||||||
2. Ђурађ Бранковић | ||||||||||||||||
20. Прибац Хребељановић | ||||||||||||||||
10. Лазар Хребељановић | ||||||||||||||||
5. Мара Лазаревић Бранковић | ||||||||||||||||
22. Вратко Немањић | ||||||||||||||||
11. Милица Хребељановић | ||||||||||||||||
1. Катарина Бранковић | ||||||||||||||||
3. Јерина Бранковић | ||||||||||||||||
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „von Cilli family”. Genealogy.eu (на језику: енглески).
- „The Brankovici”. Genealogy.eu (на језику: енглески).