Косовска клетва
Косовска клетва или Кнежева клетва, према легенди, клетва је коју је рекао српски кнез Лазар Хребељановић прије Косовске битке. Клетва је упућена оним Србима који су игнорисали позив на рат са Османским царством.[1] Константин Филозоф је забиљежио да је Лазар издао „позив и претњу” српским земљама, а тај позив је сачуван у српским народним пјесмама у облику клетве.[2]
Од 1778. до 1781. године, Аврам Милетић је компоновао збирку од 129 пјесама под називом „Песмарице” која садржи и пјесму „Историја Мусић Стефана”, која у свом саставу има један облик Косовске клетве.[3] Један облик клетве се јавља у издању српским народних пјесма Вука Стефановића Караџића 1845. године. То је новија верзија једног Караџићевог текста из 1813. године са јаким националистичким призвуком.[4]
Караџићева „Косовска клетва” је записана на споменику на Газиместану, гдје се водила Косовска битка.
Текст клетве
[уреди | уреди извор]
| Мусић Стеван (дио пјесме) | Кнежева клетва |
|---|---|
„Ко је Србин и српскога рода, |
„Ко не дође на бој на Косово — |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „NIN” (2940-2948). 2007. „Најпознатија клетва у Срба свака- ко је „Кнежева клетва” у којој се цар Лазар уочи Косовског боја обраћа Ср- бима, позивајући их на саборност у одбрани”
- ^ „Летопис Матице српске”. 193-196. 1898: 147.
- ^ „Историјски гласник”. 1984: 45. „У песми коју је забележио Аврам Милетић кнез Лазар је проклињао: „Ког ујутро на Косову не буде, не родило му ни жито ни”
- ^ „Kosovo Myths: Karadzic, Njegos, and the Transformation of Serb Memory”. Приступљено 2. 1. 2012.
