Небеска Србија
Појам Небеска Србија користи се у црквеним, политичким и филозофским круговима. Настао је у круговима Српске православне цркве и често се помињао током беседа, а вуче корене од библијског појма Царство небеско. „Небеска Србија” би требало да буде нека врста идеалне Србије, утопијске и уједињене земље.
Први који је употребио крилатицу „Срби су небески народ” је српски композитор Енрико Јосиф.[1]
Временом је овај појам прешао и на политичку сцену где се користи у осуђивању српског национализма.
| „ | А данас, данас на небу је српски Васкрс. Данас сва небеса, Свети Апостоли, Свети Пророци, Мученици, Исповедници славе Светога Саву. Данас сам Господ грли Светога Саву, највећег и најсветијег Србина, најљупкије и најмилије српско дете Растка! А он клечи и плаче. Плаче над несрећним српским родом, плаче над земаљском Србијом. Сва Небеска Србија слави Светитеља Саву, а ви несрећни Срби све сте његово заборавили на земљи.[2] | ” |
| — др Јустин Поповић, КУДА ИДЕШ, СРБИЈО?!, Беседа на Светога Саву 1966. године у манастиру Ћелије | ||
Хрватско-амерички публициста и пропагандиста антисрпског становишта Бранимир Анзуловић, писац пропагандног дела Небеска Србија: од мита до геноцида, Небеску Србију омаловажава као један од наводних митова српске националне митологије.[3]
| „ | Ми знамо шта нам је план и мисија. Није нама циљ небеска Србија, већ живот на земљи и то је била основна идеја Зорана Ђинђића.[4] | ” |
| — Борис Тадић, потпредседник ДС после убиства премијера Србије Зорана Ђинђића 17. март 2003. | ||
| „ | Што се тиче небеске Србије, ја мислим да је то заиста измишљотина деведестих година као резултат поновног читања веома конзервативних хришћанских аутора прве половине 20. века и измишљања једнога речника који треба да заслепи масе. Тај језик којег карактерише тотално претеривање, по мом дубоком уверењу, има два извора: један је уистину хришћански дискурс, рецимо Николаја Велимировића, а други је феномен социјалистичке приредбе, односно претераног, патетичног односа према прошлости, песници који су се служили тим језиком били су јако вољени у социјалистичкој Југославији.[5] | ” |
| — Светлана Слапшак, антрополог, Косовски мит камен о врату Србије 02. мај 2009. | ||
У делу Луча микрокозма Србија је смештена у Небеско царство и представља основ српске вечности, док отпаднике од Српства Господ кажњава као Сатану и његове поборнике.[6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Život koji dasku znači”. NIN. 20. 3. 2003.
- ^ Vidovdan.org - Ава Јустин Поповић: КУДА ИДЕШ, СРБИЈО?! Архивирано на сајту Wayback Machine (11. мај 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Branimir Anzulović, Heavenly Serbia: from myth to genocide, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ www.glas-javnosti.co.yu Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2009), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Kosovski mit kamen o vratu Srbije, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Видовић, Жарко (2017). Његош и литургијске анагнозе. Београд - Подгорица: Матица српска - Црна Гора. стр. 46. ISBN 978-86-920861-0-6.