Книнска Крајина

Книнска Крајина је географска област у данашњој Републици Хрватској. Обухвата предео око града Книна у северној Далмацији. Пре операције Олуја овај предео је био већински насељен Србима. Током рата у Хрватској Книнска Крајина је била део Републике Српске Крајине.

Географија

Книнска Крајина се налази између области Буковице на југозападу, Цетинске Крајине на југоистоку, Лике на северозападу, Дрнишке Крајине (у Загори) на југу, и Завршја у Босни и Херцеговини на истоку.

Историја

Пред турски период

Постоје различита мишљења о томе ко је, и када насељавао Книнску Крајину током векова. Хрватски извори тврде да су Хрвати живели у Северној Далмацији још у 7. веку. Такође као један од доказа наводе то што је Книн био седиште хрватског краља Звонимира. Неки српски извори пак тврде да је Звонимир владао Србима, и да су га Срби убили када је покушао да овај предео стави под „латинску власт”.^[1] Постоји и мишљење да је српски краљ Бодин држао Книнску Крајину и целу Северну Далмацију под својом влашћу, и да је стога овај предео српски.^[2] По трећим изворима, Срби нису староседеоци Книна и његове територије, али у њему чине већину већ у 14. веку, и то пре Косовског боја, о чему сведочи и манастир Крупа, подигнут 1317. године, као и манастир Крка подигнут 1350. Книнску Крајину су почели да насељавају Срби из Босне још крајем 12. века, а те миграције су посебно учестале када је бан Твртко Котроманић у састав своје државе уврстио и Северну Далмацију све до Велебита.^[3]

16—20. век

У 16. веку Турци, полаку заузимају целу Далмацију (у којој се пре тога смењивала млетачка и угарска власт) а у њој и Книнску Крајину. Хрватско становништво бежи, док српско остаје, и константно насељава ову територију из других српских крајева, нарочито у периоду од 1523—1527.^[4]

Пожаревачким миром Книнска Крајина потпада под млетачку власт и остаје све до Кампоформијског мира, 18. октобра 1797. када су Истра, цела Далмација, и Бока которска, припале Аустрији. Под аустријском влашћу остаје све до Наполеонове победе над руском и аустријском војском код Аустерлица 1805, када цео овај простор потпада под француску власт.^[4]

Ипак, ни француска управа није дуго трајала и већ 1813. Аустрија ће опет завладати книнским простором.^[4] Ова владавина ће трајати све до успостављања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и тада ће овај простор после више векова опет доћи под власт Јужних Словена.

У Далмацији је 1864. ступио на снагу нови општински закон, на чело книнске општине су изабрани народни кандидати, што је касније прослављано другог дана Божића.^[5]

20. век

Током Другог светског рата, Книнску Крајину окупирају Италијани, а Народноослободилачка војска Југославије ослобађа ову територију војном акцијом Книнска операција 1944. Након рата, она улази у састав НР Хрватске.

Крај 20. века

За време распада СФРЈ, Книнска Крајина је средином 1990. године имала значајну улогу у формирању Заједнице општина Северне Далмације и Лике, која је већ крајем исте године прерасла у САО Крајину, а касније у Републику Српску Крајину (1991—1995). У војној операцији Олуја у августу 1995. године хрватска војска заузима Книн и околину, ставља га под контролу Републике Хрватске, протерујући већинско српско становништво.

Види још

Референце

^ Велиша Раичевић-Псуњски. „Хрвати у светлу историјске истине” (на језику: (језик: српски)). Београд, март 1944. Архивирано из оригинала 16. мај 2013. г. Приступљено 21. јул 2010.
^ Др Ђорђе Јанковић. „Книнска Крајина у средњем вијеку - археолошка свједочанства материјалне културе” (на језику: (језик: српски)). Пројекат Растко. Приступљено 21. јул 2010.
^ „Појава Срба и православља у сјеверној Далмацији” (на језику: (језик: српски)). 2004. SPC – Dalmatinska Eparhija. Приступљено 21. јул 2010.
^ ^а ^б ^в „Епархија далматинска, новости.” (на језику: (језик: српски)). 2004. SPC – Dalmatinska Eparhija. Приступљено 21. јул 2010.
^ „Политика”, 1. феб. 1941

Литература

Веселиновић, Рајко (1986). „Срби у Далмацији”. Историја српског народа. књ. 4, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—66.
Јаковљевић, Александар; Исаиловић, Невен (2013a). „Попис нахије Косово из 1574. године”. Мешовита грађа (Miscellanea). 34: 25—70.
Јаковљевић, Александар; Исаиловић, Невен (2013b). „Попис нахије Петрово поље из 1574. године”. Иницијал: Часопис за средњовековне студије. 1: 255—290.
Јачов, Марко (1984). Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку. Београд: Историјски институт САНУ. ^{[мртва веза]}
Милутиновић, Коста (1981). „Срби у Далмацији 1797—1878”. Историја српског народа. књ. 5, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 277—307.
Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.

Спољашње везе

Др Ђорђе Јанковић. „Книнска крајина у средњем вијеку - археолошка свједочанства материјалне културе” (на језику: (језик: српски)). Пројекат Растко. Приступљено 21. јул 2010.

[1] Велиша Раичевић-Псуњски. „Хрвати у светлу историјске истине” (на језику: (језик: српски)). Београд, март 1944. Архивирано из оригинала 16. мај 2013. г. Приступљено 21. јул 2010.

[2] Др Ђорђе Јанковић. „Книнска Крајина у средњем вијеку - археолошка свједочанства материјалне културе” (на језику: (језик: српски)). Пројекат Растко. Приступљено 21. јул 2010.

[3] „Појава Срба и православља у сјеверној Далмацији” (на језику: (језик: српски)). 2004. SPC – Dalmatinska Eparhija. Приступљено 21. јул 2010.

[Eparhija-4] а ^б ^в „Епархија далматинска, новости.” (на језику: (језик: српски)). 2004. SPC – Dalmatinska Eparhija. Приступљено 21. јул 2010.

[5] „Политика”, 1. феб. 1941

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]