Пређи на садржај

Колоније и зависне територије Велике Британије

С Википедије, слободне енциклопедије
Експанзија Британске империје

Колоније и зависне територије Велике Британије су све територије света које су икада биле у колонијалној или другом облику зависности од Енглеске, Велике Британије или личној зависности од енглеског (британског) монарха. Историјски гледано, ове територије су припадале Британској империји.

У периоду од 1876. до 1947. године британски монарх је носио и титулу цара (царице) Индије. Тренутно је краљ Чарлс III монарх 15 држава (области Комонвелта).

Врхунац колонијалне владавине

[уреди | уреди извор]

Организација администрације колонија варирала је током времена и простора, али се од 1920-их (време највеће експанзије) може класификовати у следеће категорије:

Раст Британске империје
Британско царство 1897

Крунске земље

[уреди | уреди извор]

Крунске земље су територије са независном извршном влашћу и сопственим правним системом. Оне такође нису и никада нису биле колоније, прекоморске територије са становишта британског права, међутим, питања одбране и спољне политике (са изузев царине и имиграције) делегирани су влади Уједињеног краљевства[1]. Закони које доноси британски парламент могу се применити и на територију острва у случају одговарајуће одлуке Државног савета Круне.

Прекоморске територије

[уреди | уреди извор]

Европа и Средоземље

[уреди | уреди извор]

Северна Америка

[уреди | уреди извор]

Латинска Америка, Кариби и Јужни Атлантик

[уреди | уреди извор]

Африка

[уреди | уреди извор]

Азија

[уреди | уреди извор]

Аустралија, Океанија и Антарктик

[уреди | уреди извор]

Управа компанија - власника прекоморских трговачких станица, утврђења и колонија

[уреди | уреди извор]
  • 1581-1825 Левант компани (Левант)
  • 1600-1874 Источноиндијска компанија
  • 1606-1624 Вирџинија компани
  • 1610-? Њуфоундленд компани
  • 1615-1684 Сомерс Ислес компани (Бермуда)
  • 1618-1644 Гвинејска компанија (Западна Африка)
  • 1628-1692 Масачусетес Бај Цомпани
  • 1629-1641 Компанија са острва Провиденс
  • 1635-1657 Коуртин Асоцијација (Британска Индија)
  • од 1670. Компанија Хадсоновог залива
  • 1672-1752 Афричка компанија (Западна Африка)
  • 1792-1807 Компанија Сијера Леоне
  • 1752-1821 Афричка компанија трговаца (Голд Коаст)
  • од 1825 Ван Диемен'с Ланд Цомпани (Тасманија)
  • 1835-1949 Јужноаустралијска компанија
  • 1837-1858 Новозеландска компанија
  • 1847-1858 Компанија Источног архипелага (Лабуан)
  • 1877-2007 Компанија Афричких језера (Ниасаланд)
  • 1879-1929 Нигер компанија (Нигерија)
  • 1881-1946 Британска компанија Северни Борнео
  • 1888-1896 Источноафричка компанија (Кенија)
  • 1889-1965 Јужноафричка компанија (Северна и Јужна Родезија)

Пропаганда империјализма у 19. и почетком 20. века

[уреди | уреди извор]

Снажна повезаност царства са колонијама налази уметнички израз. С једне стране, ово је природан одраз постојећег империјалног погледа на свет, с друге стране, појединачна дела настају специјално за преношење одређених империјалних идеја, односно пропаганду. Најчешћи облик царског мита је авантуристички роман, који се у Енглеској сматра лаким за читање. Ова пропаганда је започела романом Данијела Дефоа Робинзон Крузо. Овај авантуристички роман прича о вредном, сналажљивом и богобојажљивом Енглезу који преживљава на удаљеном острву и гради свој живот[2].

Други романи комбинују приче о далеким земљама, стварним или измишљеним, богатим ресурсима, нецивилизованим, примитивним друштвима са непријатељским домороцима. Њихове земље и свет су приказани као неразвијени у поређењу са просперитетном, прогресивном и развијеном Британијом. Британски истраживач авантуристичких романа Мартин Грин ово назива пропагандом и каже да се ова тема такође понавља у викторијанским авантуристичким романима као што су они Радјарда Киплинга[3].

Тако се, уз помоћ одређене забавне и лаке литературе, формирала идеја о далеким земљама и њиховим становницима којима је потребна помоћ у модернизацији и унапређењу живота.

Нису сви научници склони да негативно оцењују пропаганду на исти начин. Савремени проучавалац империјализма, Бернард Портер, сматра да је значај и утицај романа у културном животу империјалне Британије преувеличан. Он истиче неколико тачака. Прво, ужем кругу људи који владају државом није било корисно да учествује у политици за већину грађана. Подела на радничке масе и владајућу мањину била је очигледна. Друго, у то време управљање једним народом од стране другог није се сматрало нечим погрешним, тако да по овом основу нису могле настати несугласице или протести. Из тог разлога, у Британији се није појавила јака антиимперијална осећања. Није било озбиљних разлога, обичан човек није био директно погођен међународним односима [4].

У путописним романима контакт са другим светом и културом био је сталан и природан. Међутим, неки истраживачи налазе обележја империјалне културе чак и у оним делима која су смештена у Британију. Едвард Саид бележи плантаже шећера у парку Менсфилд Џејн Остин, које су далеко ван граница романа у географском и идеолошком смислу, али на њихов рачун одржавају имање, то одређује живот његовог власника и становника.

Поред књижевности, било је много визуелних форми које су приказивале и живот у колонијама. Ширење стереоскопа омогућило је Британцима да виде свет на истоку, који је био под заштитом империје. Ове слике су створиле миран и просперитетан, егзотичан свет који је директно повезан са царством. Такве карте су се чувале код куће, па је исток постао веома близак. Приказују свакодневни живот и обичне људе: продавце по чаршијама, дрвосече, људе који ткају ужад, жене које иду по воду[5].

Поред кућног и приватног гледања, било је више јавних облика извештавања. На пример, за фењере су били причвршћени текстови верске, политичке или забавне природе. Летак је можда рекламирао крстарење или верски скуп који је често прикупљао средства за мисионарску мисију у Африци[6].

Почетком 20. века појавио се биоскоп и постао једна од најпопуларнијих забава. Амерички новинар Лоуел Томас путује светом са предавањима, филмовима и фотографијама, приказујући егзотични свет Блиског истока. Лепа, ефектна и иновативна емисија допала се јавности.

Током 19. и 20. века, слике о царству, колонији и њиховим односима мењале су се у зависности од околности тог времена или потреба јавности.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Crown Dependencies: Jersey, Guernsey and the Isle of Man”. GOV.UK (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-16. 
  2. ^ „Dreams of Adventure, Deeds of Empire by Martin Green (Basic Books; xv + 429 pp.; $15.00)”. Worldview. 22 (11): 57—58. 1979. ISSN 0084-2559. doi:10.1017/s0084255900051500. 
  3. ^ „Dreams of Adventure, Deeds of Empire by Martin Green (Basic Books; xv + 429 pp.; $15.00)”. Worldview. 22 (11): 57—58. 1979. ISSN 0084-2559. doi:10.1017/s0084255900051500. 
  4. ^ Porter, Bernard (2006-07-27), Recapitulation and Conclusion, Oxford University Press, стр. 306—321, Приступљено 2023-01-16 
  5. ^ Wickham, Phil; Hanson, Helen (2022). „Living Film Histories: Researching at the Bill Douglas Cinema Museum”. Journal of British Cinema and Television. 19 (4): 554—573. ISSN 1743-4521. doi:10.3366/jbctv.2022.0647. 
  6. ^ „Imperial lenses: Africa - The Bill Douglas Cinema Museum”. www.bdcmuseum.org.uk. Приступљено 2023-01-16. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Колоније_и_зависне_територије_Велике_Британије&oldid=27821729”