Комораште (Караш-Северин)
| Комораште рум. Comorâște | |
|---|---|
| Насеље | |
  Комораште Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 10′ 54″ N 21° 33′ 46″ E / 45.18167° С; 21.56278° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Караш-Северин |
| Општина | Форотик |
| Надморска висина | 125 m (410 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 671 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 680984 |
Комораште (рум. Comorâște) насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Форотик.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 125 m.
Прошлост
[уреди | уреди извор]Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Комориште припада Жамском округу, Вршачког дистрикта. Село има подуправни подуред а становништво је било претежно влашко.[4]
На мапи из друге половине 18. века са источне стране места нализи се топоним "Српско брдо".
Поп Атанасије Ђуровић је био парох у родном Коморишту 1743-1774. године. Као удовац замонашио се 1774. године и дошао у манастир Шемљуг, где је постао јеромонах. Знао је само влашки језик, иако би се о имену и презимену рекло да је то прави Србин.[5]
Место је током 19. века било спахилук српске племићке породице Деспинић "от Коморишта". Арон Деспинић је набавио у Ковину, српску књигу 1834. и 1840. године. Господар Василије Деспинић је 1847. године купио у Ковину, српску књигу за тројицу синова: Петра, Константина и Павла.[6] Поседник у Коморишту је 1834. године и Јован са супругом Рахилом Ранковић "от Коморишта", који се баве у Ковину.[7]
У порти манастира Војловице налази се надгробни споменик Деспинића. Сахрањена је ту 1883. године стара спахиница Софија пл. Деспинић од Коморишта (рођ. Астри), коју су ожалили: супруг Јован и њена деца Јосиф, Арон, Олга и Анка.[8]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима из 2002. године у насељу је живело 671 становника.[1]
Попис 2002.
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1907.
- ^ Урош Миланковић: "Просвета човека и образованије јестества", Београд 1847.
- ^ Павле Стаматовић: "Млади Сербљин у всемирном царству", Будим 1834.
- ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1940.
