Пређи на садржај

Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције

С Википедије, слободне енциклопедије
Конзумирање 2-3 шољице кафе дневно заједно са 2-3 шољице зеленог чаја смањује ризик од можданог удара и деменцију
Испијање 2 до 3 шољице зеленог чаја и 2 до 3 шоље кафе дневно утиче на 30% мању инциденцију можданог удара и 28% мањи ризик од деменције у односу на оне које то не чине.

Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције утврђено је након велике популационе студије повезане са чињеницом да најшире конзумирање ових напитака заступљено широм света. смањило број можданих удара и учесталост деменције,[1] Наиме, према последњим истраживањима, утврђено је да је испијање кафе у комбинацији са чајем повезано са мањим ризиком од деменције након можданог удара, него испијање само кафе или само чаја, јер су истраживачи открили да су особе које су пиле 2 до 3 шољице кафе и 2 до 3 шоље чаја дневно имале 30% мању инциденцију можданог удара и 28% мањи ризик од деменције у односу на оне које то нису чиниле.[1]

Иако досадашеи налази подржавају повезаност између умерене конзумације кафе и чаја и ризика од можданог удара и деменције, остаје да се са кроз већи број студија са много већом поузданошћу утврди да ли удружено конзумирање ових напитака може побољшати исходе можданог удара и деменције, како се то наводи у прелиминарним истраживањима.[2][1]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Кафа садржи кофеин и богат је извор антиоксиданата и других биоактивних једињења.[3] Док чај садржи кофеин, катехин полифеноле и флавоноиде има неуропротективну улогу, као што је антиоксидативни стрес, анти-инфламација, инхибиција агрегације амилоид-бета и антиапоптотички ефекат.[4] Потрошња кафе је уско повезана са конзумацијом чаја. Проспективна кохортна студија је објавила да је око 70% учесника конзумирало и кафу и чај[5]. Кафа и чај су различита пића али са компонентама које се преклапају, као што је кофеин, теофилин и различитим биолошки активним састојцима, укључујући епигалокатехин галат и хлорогенску киселину.. Чини се да ови састојци деле заједничке механизме - реактивне врсте кисеоника, с друге стране, различити састојци такође имају различите циљне молекуле и стога различите биолошке ефекте.[6]

Штавише, генетски полиморфизми у ензимима који учествују у уносу, метаболизму и излучивању компоненти чаја и кафе су такође повезани са различитим биолошким активностима ова два напитка.[7]

Поред тога, студије су откриле интеракцију између зеленог чаја и кафе на здравствене исходе у јапанској популацији.[5] Студијска јапанског центра за јавно здравље известила је да је постојала мултипликативна интеракција између зеленог чаја и кафе која је била повезана са мањим ризиком од унутарможданог крварења.[5] Проспективна студија је показала да изгледа да постоји адитивна интеракција између зеленог чаја и кафе на морталитет код јапанских пацијената са дијабетесом типа 2.[5]

Епидемиолошке и клиничке студије показале су предности кафе и чаја одвојено у превенцији деменције.[8][9][10] Међутим, мало се зна о повезаности комбинације кафе и чаја и ризика од деменције, и да ли она може бити мултипликативна или адитивна интеракција, на смањење ризика од можданог удара и деменције.

Деменција[уреди | уреди извор]

Деменцију карактерише прогресивно и непопустљиво погоршање менталних способности које неизбежно угрожава самосталан живот.[11] Алцхајмерова болест и васкуларна деменција су два главна подтипа деменције. Деменција је више клинички симптом него специфична болест и може бити изазвана:

  • церебралном дегенерацијом,
  • цереброваскуларним обољењима,
  • трауматским повредама мозга,
  • туморима мозга,
  • интракранијалним инфекцијама,
  • метаболичким болестима и
  • отровима.

Са трендом старења становништва, деменција је постала све већи глобални здравствени проблем и донела је тежак економски и друштвени терет. Глобално, преко 50 милиона појединаца имало је деменцију 2019. године Очекује се да ће се овај број повећати на 152 милиона до 2050. године.[12] С обзиром на ограничену терапијску вредност лекова који се тренутно користе за лечење деменције, идентификација фактора ризика од деменције који се могу спречити је од високог приоритета, укључујући и истраживања која се односе на наизменичну употребу кафе и чаја

Мождани удар[уреди | уреди извор]

Мождани удар, који чини 10% свих смртних случајева у свету,[13] водећи је узрок инвалидноси у свим година живота.[14] Иако су се инциденција и морталитет од можданог удара, стандардизована по годинама, глобално смањили у последње две деценије 21. века, апсолутни број случајева можданог удара и смртних случајева се повећао.[15]

Мождани удар и деменција као удружени ризик[уреди | уреди извор]

Мождани удар и деменција представљају ризик једни за друге и деле неке од истих фактора ризика и заштитних фактора који се у великој мери могу променити.

Лонгитудинална студија заснована на популацији открила је да мождани удар и деменција деле око 60% фактора ризика и заштите.[16] Према проценам, 90% можданих удара и 35% деменције се да спречити.[16][17][18][19] Пошто мождани удар удвостручује шансе за развој деменције и мождани удар је чешћи од деменције, а више од трећине случајева деменције може се спречити превенцијом можданог удара.[19]

Деменција након можданог удара се односи на било коју деменцију која се јавља након можданог удара.[20] Деменција после можданог удара представља значајан јавноздравствени проблем, јер 30% преживелих од можданог удара развија деменцију.[20][21] Стога је идентификација и превенција фактора који утичу на деменције након можданог удара веома важна.

Епидемиолошке студије су показале обрнута асоцијација између кафе и чаја и инцидента можданог удара и деменције,[22][23] али везе између узимања кафе и чаја и деменције након можданог удара до недавно је била нејасне. Стога је у неким студијама истражена повезаност кафе и чаја одвојено и у комбинацији са ризиком од развоја можданог удара, деменције и деменције након можданог удара на основу података из велике популационе студије.

Механизми повезани са можданим ударом и деменцијом[уреди | уреди извор]

Како су кафа и чај два различита напитка са преклапањем и различитим садржајима,[6] постоји неколико механизама помоћу којих комбинација кафе и чаја може бити повезана са можданим ударом и деменцијом:

  • Кафа је примарни извор кофеина и садржи феноле и друга биоактивна једињења са потенцијалним корисним ефектима на здравље.
  • Чај садржи кофеин, катехин полифеноле и флавоноиде, за које се наводи да имају неуропротективну улогу као што су антиоксидативни стрес, анти-инфламација, инхибиција амилоид-бета агрегације и антиапоптоза.[9][24][25]
  • Потенцијални механизми који могу бити повезан са комбинованом заштитном улогом различитих антиоксиданса и других биолошких садржаја у ова два напитка.[26]
  • Кафа и чај имају специфичан садржај полифенола, који се карактерише хидроксициметним киселинама у првом и катехинима у другом, који су показали потенцијалне предности у побољшању функције ендотела, отпорности на инсулин и против упале, и имају различите циљне молекуле;[27] тиме, специфични полифенолни садржаји кафе и чаја могу играти комбиновану заштитну улогу у патогенези можданог удара и деменције.
  • И кафа и чај су повезани са нижим кардиометаболичким ризицима, укључујући дијабетес типа 2, хипертензију и кардиоваскуларну болест.[28][29][22]
  • Комбиновано конзумирање ова два напитка може имати користи за здравље зглобова за спречавање ризика од можданог удара и деменције.
  • Интеракција између испијања кафе и чаја и за мождани удар и за деменцију је можда настала случајно.
  • Конзумирање кафе и чаја може заједнички да модулира одређене активације цитокина.[30][31][32]

Имајући у виду релативно мали број студија даља валидација у експериментима на животињама је оправдана да би се испитале потенцијалне заједничке добробити кафе и чаја на деменцију.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Coffee or Tea? Drinking Both Tied to Lower Stroke, Dementia Risk”. Medscape (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-15. 
  2. ^ Zhang, Yuan; Yang, Hongxi; Li, Shu; Li, Wei-dong; Wang, Yaogang (2021-11-16). „Consumption of coffee and tea and risk of developing stroke, dementia, and poststroke dementia: A cohort study in the UK Biobank”. PLOS Medicine (на језику: енглески). 18 (11): e1003830. ISSN 1549-1676. doi:10.1371/journal.pmed.1003830. 
  3. ^ Freedman ND, Park Y, Abnet CC, Hollenbeck AR, Sinha R (Med 2012). „Association of coffee drinking with total and cause-specific mortality”. N Engl J. 366 (20): 1891—904.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ). Epub 2012/05/18. pmid:22591295; PubMed Central PMCID: PMC3439152.
  4. ^ Braidy N, Jugder BE, Poljak A, Jayasena T, Mansour H, Nabavi SM, et al. Resveratrol as a Potential Therapeutic Candidate for the Treatment and Management of Alzheimer’s Disease. Curr Top Med Chem. 16  (17):  1951–60. Epub 2016/02/05. pmid:26845555.
  5. ^ а б в г Komorita Y, Iwase M, Fujii H, Ohkuma T, Ide H, Jodai-Kitamura T, et al. Additive effects of green tea and coffee on all-cause mortality in patients with type 2 diabetes mellitus: the Fukuoka Diabetes RegistryBMJ Open Diabetes Res Care. 2020;8(1). Epub 2020/10/23. pmid:33087342; PubMed Central PMCID: PMC7577036.
  6. ^ а б Hayakawa S, Ohishi T, Miyoshi N, Oishi Y, Nakamura Y, Isemura M. Anti-Cancer Effects of Green Tea Epigallocatchin-3-Gallate and Coffee Chlorogenic Acid. Molecules. 2020;25(19). Epub 2020/10/09. pmid:33027981; PubMed Central PMCID: PMC7582793.
  7. ^ Bohn SK, Ward NC, Hodgson JM, Croft KD (2012). „Effects of tea and coffee on cardiovascular disease risk”. Food Funct. 3 (6): 575—91. . Epub 2012/03/30. pmid:22456725.
  8. ^ Kakutani S, Watanabe H, Murayama N. Green Tea Intake and Risks for Dementia, Alzheimer’s Disease, Mild Cognitive Impairment, and Cognitive Impairment: A Systematic Review. Nutrients. 2019;11(5). Epub 2019/05/30. pmid:31137655; PubMed Central PMCID: PMC6567241.
  9. ^ а б Polito CA, Cai ZY, Shi YL, Li XM, Yang R, Shi M, et al. Association of Tea Consumption with Risk of Alzheimer’s Disease and Anti-Beta-Amyloid Effects of Tea. Nutrients. 2018;10(5). Epub 2018/05/24. pmid:29789466; PubMed Central PMCID: PMC5986534.
  10. ^ Gelber RP, Petrovitch H, Masaki KH, Ross GW, White LR (Dis 2011). „Coffee intake in midlife and risk of dementia and its neuropathologic correlates”. J Alzheimers. 23 (4): 607—15.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ). Epub 2010/12/16. pmid:21157028; PubMed Central PMCID: PMC3731132.
  11. ^ Iadecola C, Duering M, Hachinski V, Joutel A, Pendlebury ST, Schneider JA, et al. Vascular Cognitive Impairment and Dementia: JACC Scientific Expert Panel. Journal of the American College of Cardiology. 73  (25):  3326–44. Epub 2019/06/30. pmid:31248555; PubMed Central PMCID: PMC6719789.
  12. ^ International, Alzheimer's Disease (2019-09-20). „World Alzheimer Report 2019: Attitudes to dementia” (на језику: енглески). 
  13. ^ Collaborators GBDCoD. Global, regional, and national age-sex specific mortality for 264 causes of death, 1980–2016: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2016. Lancet. 390  (10100):  1151–210. Epub 2017/09/19. pmid:28919116; PubMed Central PMCID: PMC5605883.
  14. ^ Disease GBD, Injury I, Prevalence C. Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015. Lancet. 388  (10053):  1545–602. Epub 2016/10/14. pmid:27733282; PubMed Central PMCID: PMC5055577.
  15. ^ Feigin VL, Krishnamurthi RV, Parmar P, Norrving B, Mensah GA, Bennett DA, et al. Update on the Global Burden of Ischemic and Hemorrhagic Stroke in 1990–2013: The GBD 2013 Study. Neuroepidemiology. 45  (3):  161–76. Epub 2015/10/28. pmid:26505981; PubMed Central PMCID: PMC4633282.
  16. ^ а б Wang R, Qiu C, Dintica CS, Shang Y, Calderon Larranaga A, Wang HX,; et al. (2021). „Shared risk and protective factors between Alzheimer’s disease and ischemic stroke: A population-based longitudinal study”. Alzheimers Dement. 17 (2): 191—204. . Epub 2021/02/03. pmid:33527694.
  17. ^ Feigin VL, Roth GA, Naghavi M, Parmar P, Krishnamurthi R, Chugh S, et al. Global burden of stroke and risk factors in 188 countries, during 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013. Lancet Neurol. 15  (9):  913–24. Epub 2016/06/14. pmid:27291521.
  18. ^ Livingston G, Sommerlad A, Orgeta V, Costafreda SG, Huntley J, Ames D; et al. (2017). „Dementia prevention, intervention, and care”. Lancet. 390 (10113): 2673—734. . Epub 2017/07/25. pmid:28735855.
  19. ^ а б Hachinski V, Einhaupl K, Ganten D, Alladi S, Brayne C, Stephan BCM, et al. Preventing dementia by preventing stroke: The Berlin Manifesto. Alzheimers Dement. 15  (7):  961–84. Epub 2019/07/23. pmid:31327392; PubMed Central PMCID: PMC7001744.
  20. ^ а б Mijajlovic MD, Pavlovic A, Brainin M, Heiss WD, Quinn TJ, Ihle-Hansen HB,; et al. (Med 2017). „Post-stroke dementia—a comprehensive review”. BMC. 15 (1): 11.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ). Epub 2017/01/18. pmid:28095900; PubMed Central PMCID: PMC5241961.
  21. ^ Pendlebury ST, Rothwell PM. Prevalence, incidence, and factors associated with pre-stroke and post-stroke dementia: a systematic review and meta-analysis. Lancet Neurol. 8  (11):  1006–18. Epub 2009/09/29. pmid:19782001.
  22. ^ а б Ding M, Bhupathiraju SN, Satija A, van Dam RM, Hu FB. Long-term coffee consumption and risk of cardiovascular disease: a systematic review and a dose-response meta-analysis of prospective cohort studies. Circulation. 129 (6): 643—59. 2014.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Epub 2013/11/10. pmid:24201300; PubMed Central PMCID: PMC3945962.
  23. ^ Eskelinen MH, Kivipelto M. Caffeine as a protective factor in dementia and Alzheimer’s disease. J Alzheimers Dis 2010;20 Suppl 1:S167–74. Epub 2010/02/26. pmid:20182054.
  24. ^ Pervin M, Unno K, Ohishi T, Tanabe H, Miyoshi N, Nakamura Y. Beneficial Effects of Green Tea Catechins on Neurodegenerative Diseases. Molecules. 2018;23(6). Epub 2018/05/31. pmid:29843466; PubMed Central PMCID: PMC6099654.
  25. ^ Lee JW, Lee YK, Ban JO, Ha TY, Yun YP, Han SB,; et al. (2009). „Green tea (-)-epigallocatechin-3-gallate inhibits beta-amyloid-induced cognitive dysfunction through modification of secretase activity via inhibition of ERK and NF-kappaB pathways in mice”. J Nutr. 139 (10): 1987—93. . Epub 2009/08/07. pmid:19656855.
  26. ^ Kokubo Y, Iso H, Saito I, Yamagishi K, Yatsuya H, Ishihara J,; et al. (2013). „The impact of green tea and coffee consumption on the reduced risk of stroke incidence in Japanese population: the Japan public health center-based study cohort”. Stroke. 44 (5): 1369—74. . Epub 2013/03/16. pmid:23493733.
  27. ^ Marventano S, Salomone F, Godos J, Pluchinotta F, Del Rio D, Mistretta A,; et al. (2016). „Coffee and tea consumption in relation with non-alcoholic fatty liver and metabolic syndrome: A systematic review and meta-analysis of observational studies”. Clin Nutr. 35 (6): 1269—81. . Epub 2016/04/10. pmid:27060021.
  28. ^ Carlstrom M, Larsson SC. Coffee consumption and reduced risk of developing type 2 diabetes: a systematic review with meta-analysis. Nutr. 76  (6):  395–417. Epub 2018/03/29. pmid:29590460.
  29. ^ Butt MS, Sultan MT (2011). „Coffee and its consumption: benefits and risks”. Crit Rev Food Sci Nutr. 51 (4): 363—73. . Epub 2011/03/25. pmid:21432699.
  30. ^ Grosso G, Godos J, Galvano F, Giovannucci EL. Coffee, Caffeine, and Health Outcomes: An Umbrella Review. Annu Rev Nutr. 37  131–56. Epub 2017/08/23. pmid:28826374.
  31. ^ Hang D, Kvaerner AS, Ma W, Hu Y, Tabung FK, Nan H; et al. (2019). „Coffee consumption and plasma biomarkers of metabolic and inflammatory pathways in US health professionals”. Am J Clin Nutr. 109 (3): 635—47. . Epub 2019/03/06. pmid:30834441; PubMed Central PMCID: PMC6408210.
  32. ^ Ohishi T, Goto S, Monira P, Isemura M, Nakamura Y. Anti-inflammatory Action of Green Tea. Antiinflamm Antiallergy Agents Med Chem. 15  (2):  74–90. Epub 2016/09/17. pmid:27634207.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конзумирања_кафе_и_чаја_и_смањење_ризика_од_можданог_удара_и_деменције&oldid=27853077”