Копајкошара
Копајкошара | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Нишавски |
Општина | Сврљиг |
Становништво | |
— 2022. | 31 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 26′ 28″ С; 21° 58′ 28″ И / 43.441166° С; 21.974333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 503 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | NI |
Копајкошара је насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу. Удаљено је 10-ак km западно од седишта општине.[1] Према попису из 2011. било је 68 становника (према попису из 2002. било је 112 становника).
У атару села налазе се Самар пећина, водопад и извор пијаће воде поред излаза из ове пећине, камена композиција лучних облика налик прерасти на улазу у њу, пећински систем Језава, поток и још неколико мањих пећинских отвора.
Самар пећина, позната и под називом Милутинова пећина, уписана је у књизи „Гинисови рекорди” захваљујући спелеологу Милутину Вељковићу, по коме и носи ово друго име. Он је у њој провео 463 дана и тако поставио светски рекорд по времену боравка човека под земљом. Ова пећина је интересантна јер у њу пониру две реке. Тунелског је карактера са око 3 km дугим пећинским ходницима. У њој је пронађена до сада најбоље очувана лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња.[2] Код излазног дела пећине Самар, који је приступачнији за туристе, уређено је излетиште са платоом, летњиковцем, бетонским степеницама са рукохватима, постављене су туристичке табле и друга обележја која су од значаја туристима. Излазни део је сипарни теснац, а десно од њега је велика пећинска поткапина за коју је везана легенда о сватовима на које се обрушио камен. Поменута камена композиција лучних облика настала је обрушавањем улазног дела пећине Самар.[3] Од 1955. године пећински систем Самар заштићен је Решењем Завода за заштиту природе.[4]
Пећински систем Језава налази се на обронцима планине Калафат, удаљен 5 km од пећине Самар. Овај систем није довољно испитан. У селу постоји музеј у коме су на површини од 70 m2 изложени старински предмети, експонати, ношње итд.[5]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Копајкошара живи 31 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 73,2 година (71,8 код мушкараца и 75,0 код жена). У насељу има 22 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,41.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 1 | 5 | ||
80+ | 2 | 7 | ||
75—79 | 7 | 7 | ||
70—74 | 9 | 11 | ||
65—69 | 10 | 12 | ||
60—64 | 12 | 10 | ||
55—59 | 2 | 4 | ||
50—54 | 2 | 2 | ||
45—49 | 0 | 0 | ||
40—44 | 2 | 0 | ||
35—39 | 2 | 1 | ||
30—34 | 1 | 0 | ||
25—29 | 0 | 0 | ||
20—24 | 0 | 0 | ||
15—19 | 2 | 1 | ||
10—14 | 0 | 0 | ||
5—9 | 0 | 0 | ||
0—4 | 0 | 0 | ||
Просек : | 63,6 | 68,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 52 | 7 | 33 | 11 | 1 | 0 |
Женски | 60 | 4 | 34 | 21 | 1 | 0 |
УКУПНО | 112 | 11 | 67 | 32 | 2 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 40 | 36 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 27 | 27 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 67 | 63 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Табла код једног од улаза у пећину Самар.
-
Кратка дворана поред једног од улаза у пећину Самар.
-
Улаз у кратку дворану поред једног од улаза у пећину Самар.
-
Прераст у Копајкошари.
-
Прераст у Копајкошари.
-
Други улаз у пећину Самар, код прерасти.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Kopajkošara (Svrljig)”.[мртва веза]
- ^ „Калафат”.[мртва веза]
- ^ „Kopajkošara i gostoljubiva priroda okoline Svrljiga”.
- ^ „Kopajkošara – turistički dragulj Svrljga”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г. Невалидан унос
|dead-url=dead
(помоћ) - ^ „Naše prirodne lepote: U selu Kopajkošara otvoren Etno muzej”.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.