Корисник:Aaleksandra04/песак
Бициклистички туризам представља облик туризма који користи бицикл као главно превозно средство за истраживање нових дестинација. Бициклистички туризам може бити све од једнодневних путовања до продужених путовања у трајању од неколико недеља или месеци. Туру може планирати учесник или их организовати туристичка агенција, локални бициклистички клуб или организација. [1]
Развој бициклистичког туризма
[уреди | уреди извор]Године 1930. Скајлист Тоуринг Клуб је рекламирао седмичну турнеју, са боравком у хотелима које су препоручили бициклисти. Родерик Вотсон и Мартин Греј процењују да је у Великој Британији у то време било десет милиона бицикала на милион аутомобила. Пад бициклизма се десио широм Европе, посебно у Великој Британији, пошто су се милиони војника вратили из Другог светског рата научивши да возе аутомобиле.
До пада у Сједињеним Америчким Државама дошло је још раније. Бициклизам је изгубио битку са аутомобилима. Међутим, између 1965. и 1975. Сједињене Америчке Државе су доживеле прави бум бициклизма. Године 1976. да би прославили двестогодишњицу оснивања Сједињених Америчких Држава, Грег Сипл, његова супруга Џун и Лис Бурден организовали су масовну вожњу бициклом од Пацифика до Атлантика. пријављено је 4.100 учесника, од којих је 2.000 учесника прошло целу руту. То је дало нови почетак бициклистичком туризму. Авантуристички бициклизам је мапирао стазе широм Америке и Канаде, а за многе туре потребно је до три месеца да се заврше. У Великој Британији, до 2011. године Скајлист Тоуринг Клуб је порастао на 70.000 чланова и највећа је организација која води кампању за бициклизам и права бициклиста у Уједињеном Краљевству. [2]
Предности и недостаци бициклистичког туризма
[уреди | уреди извор]Предности бициклистичког туризма: коришћење обновљиве енергије, економска исплативост, углавном бесплатно паркирање, смањење ризика од загушења у саобраћају, не постоје штетне емисије (штетни гасови, отпадне материје и др.) и мањи захтеви за одржавање инфраструктуре.
Недостаци бициклистичког туризма: дуже време путовања, недостатак заштите од временских непогода, немогућност превоза више путника и повећан ризик од удеса. [3]
Бициклистички туризам у Војводини
[уреди | уреди извор]Бициклистичка рута ЕуроВело 6 (ЕВ6), која повезује Атлантски океан и Црно море, једна је од најатрактивнијих бициклистичких рута у Европи. Ова 4.500км дуга траса позната је под називом Дунавска бициклистичка рута, с обзиром на то да највећим и најатрактивнијим делом прати другу најдужу реку Европе. У Србији, ЕВ6 рута улази на северу Војводине, код Бачког Брега, а излази након 667км код Неготина. Осим ЕВ 6 руте, у Војводини постоје још два међународна бициклистичка коридора, ЕуроВело 11 и ЕуроВело 13. У неколико наврата представници Европске бициклистичке федерације (ЕЦФ), истицали су да ЕВ6 рута у Србији има најбољи систем сигнализације у Европи, који ћете препознати лако по плавим знаковима са бројем 6 унутар жутих звездица. Руте ЕВ 13 и 11 су такође означене.
Осим дунавске бициклистичке руте, Војводину карактерише могућност бициклирања уз још једну важну реку – Тису. Потиска тура креће из центра Суботице и представља доживљај своје врсте, где се на равном терену ужива у традицији града који карактерише архитектура сецесије, због којег Суботица припада овој европској културној рути. Даље, рута води око Палићког и Лудашког језера, специјалних резервата природе, а на путу до Титела, последњег места на овој рути, простире се поглед са куле Градске куће у Сенти, стару преводницу Шлајз у Бечеју, романичку базилику у Арачи, као и Тараш – Европско село рода, где се гнезди 42 пара ових птица. [4]
Бициклистичка рута Осијек (Хрватска) – Сомбор (Србија)
[уреди | уреди извор]Бициклистичка рута „Панонски пут мира“ повезује градове Осијек и Сомбор у дужини од око 80 километара. Рута пролази кроз очувана природна подручја у средњем току Дунава, Парк природе Копачки рит и Специјални резерват природе Горње Подунавље, повезујући мултинационално локално становништво. На рути се може уживати у гастрономским специјалитетима, старим занатима, културно-историјским знаменитостима, вожњи чамцима, коњским запрегама и фото сафарију. С осјечке стране бициклистичка рута започиње непосредно пре моста преко реке Драве, а у Сомбору је почетна тачка код споменика Св. Флоријану у Батинској улици. Рута Панонски пут мира Осијек – Сомбор успостављена је у склопу Пројекта прекограничне сарадње и помирења Осијек – Сомбор који је финансијски подржан од ЦРС-а и УСАИД-а. Идеју развоја мреже бициклистичких рута у панонским регијама Хрватске, Србије и Мађарске, Панонски путеви мира, покренули су „Зелена мрежа Војводине“ и „Зелени Осијек“, 2004. године. Циљ Панонских путева мира је повезивање људи, очување природних и културних вредности те дугорочни одрживи развој Подунавља. Бициклистичка рута Панонски пут мира Осијек – Сомбор трећа је прекогранична мировна рута у свету. [5]
Сеоски бициклистички туризам
[уреди | уреди извор]Сеоски бициклистички туризам је грана бициклистичког туризмa, изводи се углавном на теренским рутама. Бирају га они, који желе да имају директан контакт са природом, далеко од аутомобила, можда у крајевима где и не постоје бициклистичке стазе. Најприкладнији бицикл је планинско бицикло или, у сваком случају, бицикл погодан за тежак терен. Сеоски бициклистички туризам се такође може практиковати у фазама од неколико дана, можда са заустављањем на фармама у близини руте. Ова врста бициклизма је добро повезана са разгледањем паркова па чак и резерватима природе. Понекад циљ није искључиво рекреативни, већ пре свега авантуристички (жеља да се савладају руте које представљају посебне потешкоће тј. захтевају разне вештине). [5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Putovanje biciklom, biciklizam i cikloturizam”. Daljine.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-12-12.
- ^ „Banar Bike”. www.banatbike.rs. Приступљено 2024-12-12.
- ^ Anđelković, Zorica (2015). „BICIKLISTIČKI SAOBRAĆAJ U URBANIM SREDINAMA”. Zbornik radova Građevinskog fakulteta (на језику: српски). 31 (28): 101—112. doi:10.14415/zbornikGFS28.10.
- ^ Vojvodine, Turistička organizacija. „CIKLOTURIZAM U VOJVODINI”. Vojvodina Travel (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-12.
- ^ а б Саболовић, Светлана; Нинковић, Мирјана; Катић, Андреа. „Перспективе развоја циклотуризма у Србији”. Пословна економија: 259—276.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ераковић, Јован и Кнежевић, Ненад (2014). Бициклистичке руте кроз општину Бачка Паланка: дунавска рута - Еуро вело 6: Јужнобачки округ: рута Срем. Бачка Паланка: Туристичка организација општине.
- Матић, Славко (2018). Циклотуризам и кампови у Војводини. Нови Сад: Туристичка организација Војводине.
- Миловановић, Никола (2022). Бициклистички туризам у Србији: дипломски рад. Географски факултет: Београд.