Корисник:Boris Milicevic
Средњовековни рударски градови Кратово и Јањево[уреди | уреди извор]
Рударска пракса у Србији је развијена још од давних времена када су се њоме, на овим просторима, бавили Илири, Келти и Трачани. Након стварања српске државе оваква пракса доживљава стагнацију све до доба Немањића када су, довођењем Саса, знатно унапредили рударску праксу средњовековне Србије, са центром на простору данашње јужне аутономне покрајине Косова и Метохије.
Кратово[уреди | уреди извор]
Кратово је град у данашњој Македонији (БЈРМ). Назив града везан је за његов положај, пошто се Кратово налази у кратеру замрлог вулкана. Назив је настао током византијске владавине Македонијом, када је град називан „Коритосом“ или „Коритоном“.
Кратово одликује надасве богата историја већ у 12 веку оно постаје велик и напредан град који своју грандиозност дугује управо рударству које је уживало велики степен развијености и допринело његовом развитку. У састав српске средњовековне државе доспео је рудни реон Кратово 1282 године и отада се рударство у њему почиње нагло развијати. Кратовски рудници су радили пуном паром читавих 700 година производећи импозантне количине сребра и олова као главне а бакар и злато као споредне метале. У 15 веку оно постаје важно трговачко место, те се пореди са Једреном и Пловдивом. У 16 и 17 веку Кратово је по белешкама многих, путописаца, највећи рударски град европског дела Османског царства. Половином 16 века кратовски рудници дају султану Селиму II годишње 70.000 дуката чистог прихода. Топионице у Кратову престале су са радом 1882. године.[1]
Јањево[уреди | уреди извор]
Јањево је насеље у општини Липљан на Косову и Метохији. Налази се 10 km југоисточно од Приштине, и североисточно од Липљана на речним терасама Јањевске реке која силази са западних страна планине Кознице. Село је познато по, некада бројној, хрватској скупини Јањеваца. Атар се налази на територији катастарске општине Јањево површине 1085 ha.
Јањево такође карактерише висок степен развијености рударства. Наиме, први спомен овога града датира још из почетка 13 века када се Јањево помиње као тровински и рударски град. У Јањеву се се селективно експлоатисали сребро и злато. Поред злата и сребра из Јањева потиче и један српски Патријарх Пајсије I Јањевац. Почетком 17 века у Јањеву остаје 500 кућа а његови становници били су махом рудари. Рудници су радили још крајем 17 века али су убрзо престали. Јањево није на месту некадашњег средњевековног града. Старо Јањево, како се место још и сада зове, налазило се између брда Борелина и Сурњевице. Руднике и насеље штитила је тврђава, чији се остаци налазили на врху брда Валетина. Услед турског зулума морали су да напусте стари град и оснују ново насеље. Бесрамним гажењем суверенитета републике Србије, самопроглашењем државе Косово, привремене косовске институције не маре за историјски значај Јањева тако да се на садашњем месту не могу наћи споменици некада славног рудника. Такође не маре ни за потомке бивших рудара тако да је број Хрвата у Јањеву десеткован, од 4000 колико их је било пре десетак година свега 25 их је остало на своме вековном огњишту.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт општине Кратова
- Музеј града Кратова
- Нестанак Јањева
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Симић, Василије (1950). Наша велика рудишта и рударски градови у средњем веку. Београд: Издавачко предузеће савета за енергетику и екстрактивну индустрију владе ФНРЈ.