Пређи на садржај

Корисник:Bpejanovic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Фил Фоден
Фил Фоден на утакмици 2018.
Лични подаци
Пуно име Филип Волтер Фоден
Надимак Рони
Датум рођења (2000-05-28)28. мај 2000. (24 год.)
Место рођења Стокпорт, Енглеска
Држављанство Енглеска
Висина 1.71 m
Позиција везни играч
Клупске информације
Тренутни клуб
 Манчестер Сити
Број 47
Јуниорска каријера
2009—2018
 Манчестер Сити
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2016— Манчестер Сити 97 (13)
Репрезентативна каријера
2015—2016
2016—2017
2017—2018
2018
2018
2020		 Енглеска до 16
Енглеска до 17
Енглеска до 18
Енглеска до 19
Енглеска до 21
Енглеска		 8
23
2
3
15
6
 (2)
(11)
(1)
(1)
(4)
(2)

Филип Волтер Фоден (енгл. Philip Walter Foden , рођен 28. маја 2000.) је енглески професионални фудбалер који игра као везни играч за премијерлигашки клуб Манчестер Сити и Енглески национални тим.

Фоденов пробој у професионални фудбал догодио се 2017. године када је освојио награду Златна лопта на Светском Првенству за играче до 17 година, што је пратило успехе младе репрезентације Енглеске на том првенству. Професионални деби за екипу Ситија забележио је у току исте године децембра месеца када је понео признање Би-Би-Си-ја за Младу спортску личност године.

Од тада је Фоден за свој клуб одиграо преко 100 утакмица освојивши осам призања, укључујићи и оно намењено најмлађем добитнику медаље победника Премијер Лиге.[1] Године 2019. освојио је своју другу титулу Премијер лиге и постао најмлађи стрелац клуба у УЕФА Лиги шампиона, а затим и најмлађи енглески играч који је и започео меч и постигао гол у нокаут фази такмичења.

Фоден је представљао Енглеску на многим млађим репрезентативним такмичењима, постигавши 19 голова у 51. утакмици. Први пут је позван у сениорски национални тим 25. августа 2020. године, а дебитовао је против Исланда 5. септембра 2020. године у победи од 1-0 у УЕФА Лиги нација.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Манчестер Сити

[уреди | уреди извор]

Почетак каријере

[уреди | уреди извор]

„Одавно нисам видео овако нешто. Његов наступ је био неки виши ниво. Има 17 година, играч је Ситија, одрастао је у академији, воли клуб, навијач је Ситија - за нас је он поклон."

—Пеп Гвардиола, Фоденов тренер након његовог дебија у Манчестер Ситију јула 2017. године [2]


Рођен у Стокпорт-у (Велики Манчестер), одмалена је био велики навијач Манчестер Ситија.[3] У клуб је дошао са 4 године, а стипенијски уговор са Академијом потписао је у јулу 2016. године.[4] Приватно се школовао на Сејнт Бидс колеџу у Манчестеру, а школарину му је плаћао Манчестер Сити.[5][6] Шестог децембра 2016. године главни тренер Ситија Пеп Гвардиола прикључио је Фодена тиму за утакмицу групне фазе Лиге шампиона са Селтиком; остао је на клупи за резервне играче у ремију његове екипе 1–1. [7]

Сезона 2017/18

[уреди | уреди извор]

У јулу 2017. Фоден је приккључен саставу Манчестер Ситија на предсезонској турнеји клуба по Сједињеним Америчким Државама где је имао импресиван наступ у поразу од Манчестер Јунајтеда са 0:2 [8], а такође је стартовао у победи од 4:1 над Реал Мадридом.[9]

Након неколико наступа на којима је улазио са клупе за резервне играче на почетку сезоне 2017–18 Фоден је дебитовао за Манчестер Сити 21. новембра 2017. у утакмици Лиге шампиона против Фејнорда, ушавши у 75. минуту као измена за Јају Туреа. Тако је постао четврти најмлађи енглески играч који се појавио у Лиги шампиона (са тек 17 година и 177 дана). [10] Шестог децембра 2017. Фоден је оборио рекорд који је претходно држао Џош МакЕкрекин и тиме постао најмлађи енглески играч са 17 година и 192 дана који је започео утакмицу УЕФА Лиге шампиона, учинивши то у поразу од 2:1 против Шахтијора из Доњецка. [11][13] Такође, постао је први играч рођен 2000. године који је започео меч у овом такмичењу. [11] У Премијер лиги је дебитовао као измена у победи од 4:1 против Тотенхем Хотспура 16. децембра 2017. године, ушавши у игру у 83. минуту као замена за Илкаја Гиндогана. [14]

Фоден је наступио као касна измена за Серхиа Агуера у финалу Енглеског Лига купа 25. фебруара 2018. године, тиме помогавши Ситију да обезбеди победу од 3:0 против Арсенала на стадиону Вембли. [15] Наредног месеца оборио је рекорд Кирана Ричардсона и тиме постао најмлађи енглески играч који је започео меч у нокаут фази Лиге шампиона, чинећи то са 17 година и 283 дана у победи над Базелом од 4:0.[16] Дана 13. маја постао је најмлађи играч икада који је примио медаљу намењену победнику Премијер лиге. [17] Гинисова књига рекорда је препознала овај подвиг чиме је пронашао своје место у издању за 2020. годину.[18]

Сезона 2018/19

[уреди | уреди извор]

Фоден је био део Ситијеве стартне поставе на утакмици ФА Комјунити шилд-а 5. августа 2018. године одигравши укупно 75 минута, као и асистирајући првом голу Агуера на утакмици у победи над Челсијем на Вемблију са 2:0 чиме је Фоден освојио и трећу медаљу у календарској години. [19] Дана 25. септембра 2018. године забележио је асистенцију ка Ријаду Марезу, а касније је постигао свој први сениорски гол у надокнади времена чиме је Ситију обезбедио победу у гостима против Оксфорд Јунајтед-а са 3:0 у трећем колу Енглеског Лига купа.[20]

Свој први гол, а Ситијев други на стадиону Етихад, постигао је у убедљивој победи од 7-0 против Родерам Јунајтеда у трећем колу ФА купа 6. јануара 2019. [21] Три дана касније Фоден се поново уписао на листу стрелаца помогавши Ситију да порази Буртон Албион-а 9-0 у првој утакмици полуфинала Енглеског Лига купа. [22] Дана 12. марта 2019. године Фоден је постигао свој први гол у Лиги шампиона током реванша шеснаестине финала против Шалкеа, док је Сити ту утакмицу победио са 7:0 (укупно 10:2). [23] На тај начин је помогао клубу да изједначи рекорд победе највећом разликом у нокаут фази такмичења.[24][25] Тај гол учинио га је најмлађим стрелем Манчестер Ситија у Лиги шампиона, и најмлађим енглеским стрелцем који је постигао гол у нокаут фазама такмичења. То је учинио са 18 година и 288 дана.[26] Почетком наредног месеца забележио је свој први премијелигашки стар у победи над Кардиф Ситијем од 2:0, поставши најмлађи енглески играч који је то учинио још од Данијела Стариџа 2008. [27] Након меча менаџер Ситија Пеп Гвардиола рекао је медијима да очекује да ће Фоден бити важан играч Манчестер Ситија „наредне деценије“. [28]

Свој први премијерлигашки погодак Фоден је постигао 20. априла 2019. године у победи над Тотенхем Хотспуром од 1:0. Учинивши то, постао је трећи најмлађи играч који је постигао гол за неки клуб у Премијер лиги после Мајка Ричардса и Стариџа.[29] Манчестер Сити је сезону завршио освојивши све домаће трофеје са Фоденом који је имао све значајнију улогу у тиму. [30]

Сезона 2019/20

[уреди | уреди извор]

Фоден је сезону 2019-20 започео са својим седмим признањем победивши у ФА Комјунити Шилду против Ливерпула на стадиону Вембли, 4. августа 2019. Постигао је гол у пенал серији која је одлучила победника. [31] Шест дана касније забележио је свој први наступ у Премијер лиги у сезони када је Манчестер Сити на Олимпијском стадиону у Лондону победио Вест Хем Јунајтед са 5:0. [32]

Првог октоба 2019. године Фоден је постигао свој први гол у сезони у такмичењу УЕФА Лиге шампиона, постигавши га у победи над загребачким Динамом (2:0) у другом колу групне фазе. Фоден је створио други највећи број шанси (6) у групној фази УЕФА Лиге шампиона, а испред њега је било само име Лионела Месија (7).[33]

Фоден је свој први премијерлигашки старт у сезони забележио 15. децембра 2019. године уписавши асистенцију против Арсенала на стадиону Емирејтс у победи грађана од 3:0.[34]

Првог марта 2020. Фоден је стартовао у финалу Енглеског Лига Купа где је дао свој велики допринос, уједно и освојивши свој осми трофеј у каријери пошто је Манчестер Сити победио Астон Вилу резултатом 2:1.[35] Такође, проглашен је за играча утакмице, па је стога постао најмлађи добитник трофеја Алан Хардакер.

Дана 17. јуна 2020. премијерлигашки фудабл вратио се на велику сцену након што је пандемија КОВИД-19 зауставила читаву сезону. Фоден је био један од стрелаца, док је Сити на стадиону Етихад победио екипу Арсенала. [36] У наредном мечу Фоден је поново постигао погодак, а екипа Манчестер Ситија победила је екипу Бернлија са 5:0 .[37] Другог јула  2020. године Манчестер Сити је на Етихаду дочекао новопроглашеног шампиона Ливерпул, а Фоден је постигао гол и асистирао у мечу док је Сити славио са 4:0.[38]

Сезона Премијер лиге 2019–20 завршена је 26. јула, а Фоден је почео меч против Норича у убедљивој победи од 5–0, да би Манчестер Сити сезону завршио на 2. месту. Међутим, меч ће остати обележен одласком Фоденовог идола Давида Силве после 10 година проведених у клубу. Фоден је 2017. године изјавио: „Тренинг је бржи и било је сјајно играти са Силвом, он је заиста мој идол. Трудим се да гледам шта он ради и учим од њега покушавајући да радим исте ствари.“ [39] Фоден је обавештен да је управо он намењен да преузме улогу Силве, где је Пеп Гвардиола том приликом рекао да Манчестер Сити "верује да управо Фил Фоден може да замени одлазећег Силву." [40]

Фоден је започео своју другу утакмицу у нокаут фази УЕФА Лиге шампиона 7. августа 2020. године против Реал Мадрида, помогавши својој екипи да победи 2:1 (укупно 4: 2) и пласира се у четвртфинале, [41] где је Сити касније и завршио своје учешће у такмичењу.[42] Сезону је завршио са 38 одиграних утакмица, уписавши 8 голова и 9 асистенција у свим такмичењима. [32]

Сезона 2020/21

[уреди | уреди извор]

Фоден је нову сезону отворио против Вулверхемптона првог дана Премијер лиге постигавши гол у победи од 3:1 21. септембра 2020.[43] Свој други гол у сезони 2020–21 постигао је против Вест Хем Јунајтеда у нерешеном резултату 1:1 на Олимпијском стадиону у Лондону, 24. октобра 2020. Гол за изједначење постигао је само 6 минута након што је на полувремену заменио Серхиа Агуера, паметно се окренувши да би у гол претворио убацивање од стране саиграча Жоаоa Канселa.[44] Фоден је свој први погодак у новој сезони УЕФА Лиге Шампиона 2020–21 постигао у Грчкој против Олимпијакос-а, 25. новембра 2020. паметном реализацијом из шеснаестерца, након што је добио сјајну повартну лопту од саиграча Рахима Стерлинга. [45] Овом победом Сити је обезбедио пласман у шеснаестину финала осму узастопну сезону заредом.[46]

Седмог фебруара 2021. постигао је гол и уписао асистенцију у победи Ливерпула у гостима са 4:1, што је била прва победа његовог тима на Енфилду од 2003. године.[47] Фоден је још једном постигао гол у Мерзисајду, пошто је Манчестер Сити 17. фебруара победио са 3:1 Евертон у гостима на Гудисон Парку, повећавши своју предност на врху табеле и тиме остваривши и 17 узастопну победу у свим такмичењима.[48] Фоденово име на семафору се нашло и на обе утакмице четвртфиналног двомеча против екипе Борусије из Дортмунда,[49][50] тиме осигуравши свом тиму пласман у полуфинале такмичења. [51]

Фоден је награду за играча утакмице 21. априла 2021. заслужио партијом на Вила Парку против Астон Виле, помогавши свој тим голом да обезбеди победу од 2-1 против домаћина. Овом победом Сити је повећао предност у односу на првог конкурента Јунајтед на 11 бодова. Ово је био Фоденов 14. погодак у свим такмичењима у сезони 2020–21 и 7. у Премијер лиги.[52] Само 4 дана касније, Фоден је освојио свој 9. трофеј са Манчестер Ситијем пошто су победили Тотенхем резултатом 1:0 у финалу Енглеског Лига купа, док је Фоден одиграо свих 90 минута у победи свог тима. [53] Фоден се још једном уписао у историју са Ситијем пошто су први пут стигли до финала УЕФА Лиге шампиона након што су савладали екипу Париз Сен Жермен-a са 4:1, а Фоден је уписао асистенцију ка Ријаду Махрезу у реваншу. [54]

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]

Млада репрезентација

[уреди | уреди извор]

У мају 2017. године Фоден је постигао гол у финалу Европског првенства за играче до 17 година, пошто је Енглеска претрпела пораз у пенал серији против репрезентације Шпаније. [55]

Октобра исте године Фоден је доспео у ширу пажњу јавности након што је постигао два погодка у финалу Светског првенства за играче до 17 година 2017. године, такође против Шпаније, пошто је Енглеска након тога то првенство и освојила. Проглашен је за најбољег играча турнира. [56]

Освојио је награду за златну лопту на том Светском првенству (награда која се додељује најбољем играчу турнира, прим.аут), где је такође стекао завидан одзив у медијима и широј јавности.[57][58][59]

Дана 27. маја 2019. Фоден је приључен саставу Енглеске који је бројао 23 играча за Европско првенство до 21 године 2019, [60] где је постигао импресиван гол - свој први за тим до 21. године у уводном мечу првенства против Француске у поразу од 2-1, у Чезени. [61]

Сениорска репрезентација

[уреди | уреди извор]

Августа 25. 2020. године Гарет Саутгејт је први пут позвао Фодена у сениорски тим Енглеске фудбалске репрезентације. [62] Свој деби у националном тиму забележио је против репрезентације Исланда 5. септембра 2020. године, завршеног победом Енглеске репрезентације у гостима од 1:0 на турниру Лиге нација.[63]

Септембра 7. 2020. године заједно са саиграчем из репрезентације Мејсоном Гринвудом повучен је из екипе Енглеске због кршења изолационих протокола поводом епидемије вируса КОВИД-19 довођењем најмање једног госта у хотел његовог тима на Исланду. [64] Манчестер сити осудио је Фоденове поступке. [64][65]

Свој први, а други погодак репрезентације Енглеске на утакмици постигао је у мечу Лиге Нација против Исланда на стадиону Вембли 18. новембра 2020. године. [66]

Начин игре, развој и поређења

[уреди | уреди извор]

Фоден је левоноги фудбалер [67] и може да игра на позицији крилног бека или крила на десној страни, иако га је Пеп Гвардиола описао као "више везног играча." [58] Године 2017. Гвардиола га је описао као „посебног играча“, рекавши: „Опасно је говорити добре ствари о младим играчима јер су још увек млади, а морају да расту и морају да науче много, много ствари... Али ми имамо много самопоуздања да му помогнемо, јер верујемо да је момак који има потенцијала, чак и ако није јак, нити висок." [58] Исте године Луиз Тејлор из Гардијана описала је Фодена као „јаког играча коме се лепи лопта за ноге и неког ко је благословен умећем који поседује за пролажење противника“ .[67]

Године 2018. фудбалски ветеран и писац Брајан Гланвил описао га је као „надареног и моћног тинејџера“, додајући: „Млади играчи његове вештине и интезвиних квалитета сажаљиво су мршави на терену“ [68]

Приватан живот

[уреди | уреди извор]

Фоден има сина рођеног у јануару 2019. године са девојком Ребеком Кук. [69]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клуб

[уреди | уреди извор]
Ажурирано након утакмице игране 8. маја 2021.
Наступи и голови по клубу, сезонама и такмичењу
Клуб Сезона Лига ФА Куп Енглески лига куп Европа Остало Укупно
Лига Утак. Гол. Утак. Гол. Утак. Гол. Утак. Гол. Утак. Гол. Утак. Гол.
Манчестер Сити 2016–17[70] Премијер лига 0 0 0 0 0 0 0 0 — 0 0
2017–18[71] Премијер лига 5 0 0 0 2 0 3[а] 0 — 10 0
2018–19[72] Премијер лига 13 1 3 3 5 2 4[а] 1 1[б] 0 26 7
2019–20[73] Премијер лига 23 5 4 1 5 0 5[а] 2 1[б] 0 38 8
2020–21[74] Премијер лига 26 7 5 2 4 2 12[а] 3 — 47 14
Укупно 67 13 12 6 16 4 24 6 2 0 121 29
  1. ^ а б в г Appearances in UEFA Champions League
  2. ^ а б Appearance in FA Community Shield


Репрезентација

[уреди | уреди извор]
Ажурирано након утакмице игране 31. марта 2021.[75]
Наступи и голови за репрезентацију по годинама
Репрезентација Година Наступи Голови
Фудбалска репрезентација Енглеске 2020 3 2
2021 3 0
Укупно 6 2
На утакмици одиграној 31. марта 2021. листа стрелаца Енглеске репрезентације је наведена прва, колона резултата показује резултат након сваког гола Фодена.[75]
Голови за репрезентацију, по датумима, са приказом стадиона, противника, резултата и такмичења.
Број. Датум Стадион Наступ Противник Гол за Коначан резултат Такмичење Реф.
1 18. новембар 2020. Вембли, Лондон, Енглеска 3  Исланд 3–0 4–0 УЕФА Лига нација [76]
2 4–0

Успеси

[уреди | уреди извор]

Манчестер Сити

Енглеска до 17 година

Индивидуална признања

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Man City fans loved seeing Phil Foden make Premier League history”. Manchester Evening News. 13. 5. 2018. Архивирано из оригинала 14. 5. 2018. г. Приступљено 22. 4. 2019. 
  2. ^ „Foden display 'another level'”. Manchester City F.C. 21. 7. 2017. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 14. 1. 2019. 
  3. ^ „City Starlet Foden: Silva's My Idol”. Manchester City F.C. 20. 7. 2017. Архивирано из оригинала 8. 8. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017. 
  4. ^ „Manchester City U18's Phil Foden profile”. Manchester City F.C. Архивирано из оригинала 16. 11. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017. 
  5. ^ Ducker, James (3. 8. 2018). „Phil Foden may have gone from ballboy to 'Pep Guardiola's lad', but Man City's local hero remains firmly grounded”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 4. 8. 2018. г. Приступљено 5. 8. 2018. 
  6. ^ Pollard, Rob (11. 5. 2016). „Pivotal Man City moment that helped shape Blues' vision for their next generation”. Manchester Evening News. Архивирано из оригинала 6. 8. 2018. г. Приступљено 5. 8. 2018. 
  7. ^ McNulty, Phil (6. 12. 2016). „Manchester City 1–1 Celtic”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 7. 12. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017. 
  8. ^ Handler, Paul (21. 7. 2017). „Guardiola: Foden display 'Another level'”. Manchester City F.C. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017. 
  9. ^ Clayton, David (27. 7. 2017). „City 4 Real Madrid 1”. Manchester City F.C. Архивирано из оригинала 19. 9. 2018. г. Приступљено 17. 12. 2017. 
  10. ^ Dawkes, Phil (21. 11. 2017). „Manchester City 1–0 Feyenoord”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 24. 11. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017. 
  11. ^ а б „Phil Foden: Champions League record for Man City teenager”. BBC Sport. 7. 12. 2017. Архивирано из оригинала 29. 12. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2019. 
  12. ^ „Lazio 3–1 Borussia Dortmund”. BBC Sport. 20. 10. 2020. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 21. 10. 2020. 
  13. ^ On 20 October 2020, Jude Bellingham, aged 17 years and 113 days, broke Phil Foden's record to become the youngest Englishman to start a Champions League match.[12]
  14. ^ McNulty, Phil (16. 12. 2017). „Manchester City 4–1 Tottenham”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 2. 4. 2019. г. Приступљено 17. 12. 2017. 
  15. ^ а б McNulty, Phil (25. 2. 2018). „Arsenal 0–3 Manchester City”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 21. 5. 2019. г. Приступљено 25. 2. 2018. 
  16. ^ „Teen starlet Foden breaks Champions League record with Man City start”. Goal.com. Perform Group. 7. 3. 2018. Архивирано из оригинала 14. 1. 2021. г. Приступљено 13. 3. 2019. 
  17. ^ Fay, Richard (13. 5. 2018). „Man City fans loved seeing Phil Foden make Premier League history”. Manchester Evening News. Архивирано из оригинала 14. 5. 2018. г. Приступљено 14. 5. 2018. 
  18. ^ „Q&A with Manchester City FC's Phil Foden - the youngest football player to win the Premier League”. 25. 10. 2019. Архивирано из оригинала 25. 10. 2019. г. Приступљено 25. 10. 2019. 
  19. ^ а б Bevan, Chris (5. 8. 2018). „Chelsea 0–2 Manchester City”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 20. 8. 2018. г. Приступљено 5. 8. 2018. 
  20. ^ McNulty, Phil (25. 9. 2018). „Oxford United 0–3 Manchester City”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 26. 9. 2018. г. Приступљено 26. 9. 2018. 
  21. ^ Johnston, Neil (6. 1. 2019). „Man City put seven past Rotherham to reach fourth round”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 8. 5. 2019. г. Приступљено 14. 1. 2019. 
  22. ^ Emons, Michael (9. 1. 2019). „Man City 9–0 Burton Albion”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 13. 1. 2019. г. Приступљено 14. 1. 2019. 
  23. ^ „Seven-goal Man City trash Schalke in last 16”. BBC Sport. 12. 3. 2019. Архивирано из оригинала 6. 4. 2019. г. Приступљено 12. 3. 2019. 
  24. ^ Pollard, Rob (12. 3. 2019). „Manchester City equal Champions League record”. Manchester City F.C. Архивирано из оригинала 18. 5. 2019. г. Приступљено 13. 3. 2019. 
  25. ^ Brennan, Stuart (12. 3. 2019). „Man City break Champions League record in rampage against Schalke”. Manchester Evening News. Архивирано из оригинала 30. 3. 2019. г. Приступљено 12. 3. 2019. 
  26. ^ Howson, Nick (13. 3. 2019). „Foden becomes City's youngest Champions League scorer as records tumble in Schalke rout”. Goal.com. Perform Group. Архивирано из оригинала 4. 4. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  27. ^ „Phil Foden: Man City youngster will be 'important player for decade'”. BBC Sport. 4. 4. 2019. Архивирано из оригинала 4. 4. 2019. г. Приступљено 4. 4. 2019. 
  28. ^ „Phil Foden: Man City youngster will be 'important player for decade'”. BBC Sport. 3. 4. 2019. Архивирано из оригинала 4. 4. 2019. г. Приступљено 4. 4. 2019. 
  29. ^ McNulty, Phil (20. 4. 2019). „Manchester City 1–0 Tottenham: Phil Foden goal sends City top”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 20. 4. 2019. г. Приступљено 20. 4. 2019. 
  30. ^ „How big a feat is Man City's treble?”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-21. 
  31. ^ „Man City beat Liverpool on penalties”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-13. 
  32. ^ а б „Phil Foden Statistics 2019/20”. Premier League (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-13. 
  33. ^ Bray, Joe (2020-03-04). „The Lionel Messi stat that shows Foden's importance to Man City”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-13. 
  34. ^ „Arsenal v Man City, 2019/20 | Premier League”. www.premierleague.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-13. 
  35. ^ „Man City win third Carabao Cup in a row”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-13. 
  36. ^ „Luiz sent off as Man City beat Arsenal”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-25. 
  37. ^ „Man City thrash Burnley to make Reds wait”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-25. 
  38. ^ „Champions Liverpool thrashed at Man City”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-25. 
  39. ^ Handler, Paul. „City starlet Foden: Silva's my idol”. www.mancity.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-25. 
  40. ^ Jones, Matt. „Pep Guardiola: Manchester City 'Trust' Phil Foden to Replace David Silva”. Bleacher Report (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-25. 
  41. ^ „Man City beat Real in Champions League”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-17. 
  42. ^ „Lyon stun Man City in Champions League”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-17. 
  43. ^ „Wolves v Man City, 2020/21 | Premier League”. www.premierleague.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-13. 
  44. ^ „West Ham v Man City, 2020/21 | Premier League”. www.premierleague.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-13. 
  45. ^ UEFA.com. „Olympiacos-Man. City | UEFA Champions League”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-17. 
  46. ^ Clayton, David. „Foden goal sends City through to UCL Round of 16”. www.mancity.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-17. 
  47. ^ „Liverpool 1–4 Manchester City”. BBC Sport. 7. 2. 2021. 
  48. ^ „Man City beat Everton to open up 10-point lead”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-17. 
  49. ^ „Foden scores late as City beat Dortmund”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-06. 
  50. ^ „Mahrez and Foden send Man City into last four”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-15. 
  51. ^ „Guardiola delights in Manchester City 'building history' in Champions League”. the Guardian (на језику: енглески). 2021-04-14. Приступљено 2021-04-15. 
  52. ^ „Man City beat Villa to move closer to title”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-21. 
  53. ^ „Man City beat Spurs to lift Carabao Cup”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-25. 
  54. ^ „Man City reach first Champions League final”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04. 
  55. ^ а б „Young Lions Beaten on Penalties in UEFA EURO U17 Championship Final”. The Football Association. 19. 5. 2017. Архивирано из оригинала 28. 6. 2017. г. Приступљено 6. 2. 2018. 
  56. ^ „England win Under-17 World Cup as Phil Foden inspires incredible comeback victory over Spain”. The Independent. 28. 10. 2017. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 6. 2. 2018. 
  57. ^ „England Win Under-17 World Cup as Phil Foden Inspires Incredible Comeback Victory over Spain”. The Independent. 28. 10. 2017. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017. 
  58. ^ а б в Lee, Sam (28. 10. 2017). „Phil Foden: Who Is England's 17-Year Old World Cup Hero?”. Goal.com. Perform Group. Архивирано из оригинала 19. 11. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017. 
  59. ^ „Foden Scores England's Fifth to Seal U17 World Cup”. BBC Sport. 28. 10. 2017. Архивирано из оригинала 16. 12. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017. 
  60. ^ „ENGLAND U21S SQUAD NAMED BY AIDY BOOTHROYD FOR THIS SUMMER'S EURO FINALS IN ITALY”. The Football Association. 27. 5. 2019. Архивирано из оригинала 4. 6. 2019. г. Приступљено 19. 6. 2019. 
  61. ^ „England U21s 1 France U21s 2”. BBC Sport. 18. 6. 2019. Архивирано из оригинала 18. 6. 2019. г. Приступљено 19. 6. 2019. 
  62. ^ „England call-ups for Harry Maguire, Phil Foden, Mason Greenwood and Kalvin Phillips”. BBC Sport. 25. 8. 2019. Архивирано из оригинала 25. 8. 2020. г. Приступљено 25. 8. 2020. 
  63. ^ Smyth, Rob (5. 9. 2020). „Iceland 0-1 England: Nations League – live!”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 5. 9. 2020. г. Приступљено 5. 9. 2020. 
  64. ^ а б Ostlere, Lawrence (7. 9. 2020). „Phil Foden and Mason Greenwood sent home after breaching quarantine rules in Iceland”. The Independent. Архивирано из оригинала 7. 9. 2020. г. Приступљено 7. 9. 2020. 
  65. ^ „Club Statement”. Manchester City F.C. 7. 9. 2020. Архивирано из оригинала 8. 9. 2020. г. Приступљено 7. 9. 2020. 
  66. ^ Murphy, Daniel (2020-11-18). „Man City star Phil Foden reacts to scoring first goals for England”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 11. 2020. г. Приступљено 2020-11-19. 
  67. ^ а б Taylor, Louise (25. 10. 2017). „Meet the England players who have reached the under-17 World Cup final”. The Guardian. Архивирано из оригинала 15. 4. 2019. г. Приступљено 15. 4. 2019. 
  68. ^ Glanville, Brian (21. 8. 2018). „Phil Foden Should Leave Manchester City”. World Soccer. TI Media. Архивирано из оригинала 1. 5. 2019. г. Приступљено 15. 4. 2019. 
  69. ^ Edwards, John. „Phil Foden: Fishing and fatherhood”. Manchester City. Архивирано из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 7. 9. 2020. 
  70. ^ „Bpejanovic/песак — мечеви у сезони 2016/2017”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 25. 4. 2018. 
  71. ^ „Bpejanovic/песак — мечеви у сезони 2017/2018”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 9. 8. 2018. 
  72. ^ „Bpejanovic/песак — мечеви у сезони 2018/2019”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 5. 9. 2020. 
  73. ^ „Bpejanovic/песак — мечеви у сезони 2019/2020”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 5. 9. 2020. 
  74. ^ „Bpejanovic/песак — мечеви у сезони 2020/2021”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 31. 3. 2021. 
  75. ^ а б Foden, Phil на сајту National Football Teams (језик: енглески)
    „Albania vs. England 0–2: Summary”. Soccerway. Perform Group. Приступљено 28. 3. 2021. 
    „England vs. Poland 2–1: Summary”. Soccerway. Perform Group. Приступљено 31. 3. 2021. 
  76. ^ „England vs. Iceland 4–0: Summary”. Soccerway. Perform Group. Архивирано из оригинала 28. 8. 2020. г. Приступљено 18. 11. 2020. 
  77. ^ „Phil Foden: Overview”. Premier League. Архивирано из оригинала 14. 5. 2018. г. Приступљено 17. 5. 2019. 
  78. ^ McNulty, Phil (18. 5. 2019). „Manchester City 6–0 Watford”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 31. 5. 2019. г. Приступљено 13. 8. 2019. 
    Cummings, Pete (27. 5. 2019). „Foden called up to England U21 squad”. Bitter and Blue. Vox Media. Архивирано из оригинала 13. 8. 2019. г. Приступљено 13. 8. 2019. 
  79. ^ McNulty, Phil (24. 2. 2019). „Chelsea 0–0 Manchester City”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 2. 4. 2019. г. Приступљено 10. 3. 2019. 
  80. ^ McNulty, Phil (1. 3. 2020). „Aston Villa 1–2 Manchester City”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 1. 3. 2020. г. Приступљено 1. 3. 2020. 
  81. ^ McNulty, Phil (25. 4. 2021). „Manchester City 1–0 Tottenham Hotspur”. BBC Sport. Приступљено 25. 4. 2021. 
  82. ^ Begley, Emlyn (4. 8. 2019). „Liverpool 1–1 Manchester City”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 8. 8. 2019. г. Приступљено 4. 8. 2019. 
  83. ^ Shamoon Hafez (17. 1. 2019). „England's U17 World Cup winners - where are they now?”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 18. 1. 2019. г. Приступљено 17. 1. 2019. 
  84. ^ „Technical Report – Team of the Tournament”. UEFA. Архивирано из оригинала 16. 9. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017. 
  85. ^ „FIFA U-17 World Cup India 2017 – Awards”. FIFA. Архивирано из оригинала 19. 11. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017. 
  86. ^ „BBC Young Sports Personality of the Year 2017: Footballer Phil Foden wins”. BBC Sport. 17. 12. 2017. Архивирано из оригинала 18. 12. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017. 
  87. ^ Carabao_Cup (1. 3. 2020). „A superb performance from the youngster earns @PhilFoden the Alan Hardaker Trophy! #EFL | #CarabaoCupFinal” (твит). Приступљено 1. 3. 2020 — преко Twitter-а. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Фил Фоден на сајту Фудбалског савеза Енглеске
Фил Фоден на сајту Манчестер Ситија
Фил Фоден на сајту Премијер лиге
Фил Фоден на сајту Лиге Шампиона
Фил Фоден на сајту УЕФА Лиге Нација
Фил Фоден на сајту Сокербејс (енгл. Soccerbase)
Фил Фоден на сајту Сокервеј (енгл., Soccerway)

Фил Фоден на сајту Трансфермаркт

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Bpejanovic/песак&oldid=25372203”