Корисник:Maki170597/песак2

Увод

Ванредна ситуацијa је ситуација изазвана опасним, често изненадним, догађајем (катастрофа, непогода, хазард) који прети да угрози живот и здравље људи, животну средину, и материјална добра. Ванредна ситуација може бити узрокована природним појавама/непогодама (пожари, поплаве, земљотреси, епидемије, итд.), али и деловањем човека (техничко-технолошке незгоде, оружани сукоби, тероризам). Ванредна ситуација захтева предузимање одређених активности како би се спречиле, зауставиле или отклониле штетне последице изазване деловањем опасног догађаја.

Због многобројних фактора који узрокују настанак ванредних ситуација, тешко је пронаћи јединствену, свеобухватну и прецизну дефиницију која би обухватала све карактеристике и специфичности овог појма.^[1] У литератури постоји пуно критеријума по којима се ванредне ситуације могу класификовати, али се најчешће користи подела по настанку катастрофе која је изазива, и то на оне изазване природним непогодама или изазване људским фактором, иако понекад могу бити и комбинација ова два фактора.

Будући да чак и у стручној литератури постоје неслагања око термина из ове области, у јавности није редак случај да се уместо ванредне ситуације као синоними користе и термини попут ванредног стања, цивилне заштите, хазарда или катастрофе.

Појам

Несреће изазване елементарним непогодама или незгодама (катастрофа) су једна од константи људске историје. Организована друштва су увек настојала да неповољне ефекте елементарних непогода или незгода ставе под контролу или да смање њене последице. Институционализацијом ових напора настајали су правни режими које би проглашавали надлежни органи када би се појавила потреба да се нека несрећа спречи, или умање њене штетне последице. Због многобројних фактора који узрокују настанак ванредних ситуација, тешко је пронаћи јединствену, свеобухватну и прецизну дефиницију која би обухватала све карактеристике и специфичности овог појма.^[1]

„Акт о снагама за ванредне ситуације“ Уједињеног Краљевства из 1920. године одређује ванредну ситуацију као стање који ће лишити заједницу основних животних потреба, а захтева посебне службе и капацитете.^[2] Ова дефиниција је усклађена са изазовима, ризицима и претњама у новом миленијуму доношењем новог закона 2004. године. Савремени акт је усредсређен на последице ванредне ситуације и појашњава је као: догађај или ситуацију која озбиљно прети да наруши људско благостање, или угрози животну средину, или озбиљно наруши безбедност кроз оружани конфликт или акт тероризма.^[3]

У приручнику Федералне Агенције за управљање у ванредним ситуацијама Сједињених Америчких Држава (FEMA – Federal Emergency Managment Agency) ванредна ситуација се дефинише као непланирана ситуација која може да изазове значајне повреде запослених, корисника или шире популације и битно оштети природна и материјална добра, као и могућност да утиче на углед предузећа и угрози финансијско стање. ^[4]

Светска здравствена организација (СЗО), дефинишући катастрофу, индиректно дефинише и појам ванредне ситуације као хитнуи снажну реакцију служби на подручју или у заједници која била изложена појави која је изазвала значајну штету по животну средину, људски живот, здравља или пружање здравствених услуга.^[5]

Правни систем Републике Србије дефинише ванредну ситуацију као правни режим који се проглашава у тренутку када нека елементарна непогода или несрећа изазове, или прети да изазове, последице по становништво, животну средину и материјална и културна добра, које није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних јавних служби. Проглашавањем ванредне ситуације покрећу се посебне мере, снаге и средства како би се ублажиле или отклониле последице непогоде или несреће.^[6]

Пресеком датих дефиниција ванредна ситуација се може дефинисати на следећи начин:

Ванредна ситуацијa је ситуација изазвана опасним, често изненадним, догађајем (катастрофа, непогода, хазард) који прети да угрози живот и здравље људи, животну средину, и материјална добра;
која може бити узрокована природним појавама/непогодама или деловањем човека;
и која захтева предузимање одређених активности како би се спречиле, зауставиле или отклониле штетне последице изазване деловањем опасног догађаја.

Терминолошке недоумице

Ванредне ситуације су постале учесталије, разноврсније и без обзира да ли су настале деловањем природе или човека, сваког дана проузрокују све веће последице по људе, материјална добра и животну средину.^[7] Због тога се тај термин све чешће може чути и у медијима и свакодневном животу у Србији.^[8] Будући да чак и у стручној литератури постоје неслагања око термина из ове области, у јавности није редак случај да се уместо ванредне ситуације као синоними користе и термини попут ванредног стања, цивилне заштите, хазарда или катастрофе.

Ванредно стање је правни режим, регулисан Уставом Републике Србије^[9], који се проглашава по настанку јавне опасности којом је угрожен опстанак државе или грађана. Kључна одлика ванредног стања је могућност увођења мера којима се могу значајно ограничити људска и мањинска права. Док се у ванредној ситуацији може наредити евакуација становништва ангажовањем привредних субјеката у помоћ^[6], и ограничење кретања у случајевима епидемије заразних болести^[10], не може се задирати даље у људска и грађанска права. Такође, ванредно стање се увек проглашава за целу територију Републике Србије, док се ванредна ситуација може прогласити само на територији у којој се догодила или ће се догодити непогода/несрећа.

Kатастрофа (eng.disaster) је озбиљан поремећај у функционисању заједнице или друштва који укључује значајне људске, материјалне, економске и еколошке губитке, а који превазилази способност те заједнице или друштва да на њега одговори својим редовним ресурсима.^[11] Kада катастрофа прети да се деси, или се догоди без упозорења, проглашава се ванредна ситуација како би се успоставио посебан режим рада који треба да одговори на ту катастрофу. Пошто је катастрофа или њена претња предуслов за настанак ванредне ситуације, ова два појма су блиско повезана, па се често користе и као синоними.

Хазард је потенцијално штетан физички догађај, феномен или активност човека која може изазвати губитак живота или повреде, оштећења материјалних добара, друштвено-економске поремећаје или нарушавање животне средине.^[11]

Цивилна заштита је организован систем чија је основна делатност заштита, спасавање и отклањање последица елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа и других већих опасности које могу угрозити становништво, материјална и културна добра и животну средину. Систем цивилне заштите је у Републици Србији део ширег Система управљања ризицима од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама. Снаге цивилне заштите се аутоматски ангажују по проглашењу ванредне ситуације на ублажавању или отклањању последица катастрофа, али могу бити ангажовани и у ванредном и ратном стању.^[6]

Врсте ванредних ситуација

У литератури постоји пуно критеријума по којима се ванредне ситуације могу класификовати, али се најчешће може пронаћи подела по настанку катастрофе која је изазива, и то на оне изазване природним непогодама или изазване људским фактором, иако понекад могу бити и комбинација ова два фактора.

Ванредне ситуације изазване природном катастрофом

Ванредне ситуације изазване природном катастрофом су оне које настају деловањем елементарне непогоде која може проузроковати штету по живот и здравље људи, материјална, културна добра и животну средину. Ванредне ситуације се по овом критеријуму класификују на следећи начин:

климатске – екстремне температуре, топлотни и хладни талас, пожари;
геофизичке – земљотреси, ерупције вулкана, лавине, клизишта, слегање тла;
биолошке – епидемије и инфективне болести;
хидролошке – поплаве, бујице; и
метеоролошке – снажне олује попут тропских циклона, мећава, торнада, итд.

Ванредне ситуације изазване техничко–технолошком катастрофом

Ванредне ситуације изазване техничко–технолошком катастрофом су оне које настају посредним или непосредним деловањем људског фактора на природу. Настају намерним или ненамерним деловањем човека или уређаја које је створио човек. Ванредне ситуације се по овом критеријуму класификују на следећи начин:

Индустријске незгоде (колапси, експлозије, пожари, цурење гаса, тровања, зрачења);
Транспортне незгоде (у шинском, друмском, ваздушном и воденом саобраћају);
Несреће изазване употребом насиља (ратна разарања, употреба оружја за масовно уништење , терористички напади);
Остале незгоде.

Класификације према осталим критеријумима

Класификација ванредних ситуација је одувек била актуелан предмет истраживања, не само познатих стручњака из ове области већ и међународних организација широм света. Сви они су више или мање једноставно желели да идентификују и установе једну генералну класификацију која би представља темељ свих будућих истраживања односно почетни корак у реализацији заштитних мера од последица ванредних ситуација.^[12]^[13]^[14]^[15]^[16]^[17]

Ванредне ситуације се могу разврстати и према:

Карактеру опасности:
- технички,
- биолошки,
- природни,
- еколошки и
- социјални карактер;

Степену учесталости:
- најчешће — земљотреси, транспортне хаварије,
- веома честе — пожари,
- опасности с умереном учесталошћу — хаварије комуналних система, вулкани,
- најређе — епидемије, еколошки акциденти великих размера);

Захваћености територије:
- локалне,
- месне,
- општинске,
- регионалне,
- националне,
- федералне,
- међудржавне и
- глобалне — транснационалне;

Иницирајућем фактору:
- конфликтне (иницирају провокације различите врсте, политичке грешке органа власти, грешке у раду руководилаца на различитим положајима) и
- неконфликтне (настају тако што их иницирају унутрашњи фактори система — експлозије, пожари, земљотреси, снежне лавине итд.);

Брзини ширења:
- изненадне (ванредне ситуације изазване земљотресима, експлозијама, саобраћајним незгодама, рушење зграда),
- брзе (ванредне ситуације изазване пожарима, катастрофалним поплавама, хаваријама са ослобађањем и емисијом опасних материја),
- умерене (хаварије са ослобађањем радиоактивних материја, поплаве) и
- постепене (суше, загађење тла, хаварије на системимам и опреми за пречишћавање опасних материја);

Величини захваћене територије:
- објектске,
- локалне,
- градске,
- регионалне,
- националне и
- глобалне.

Поврх тога, истиче да се величина ванредне ситуације одређује: бројем људи, који су страдали у датој ситуацији, бројем људи, којима су нарушени нормални услови за живот и рад, величином материјалне штете, зоном простирања ванредне ситуације, снагама и средствима укљученим у одговору и елиминисању последица ванредне ситуације.

Управљање ванредним ситуацијама

Управљање ванредним ситуацијама шире посматрано представља организацију и управљање свим аспектима кризе изазване катастрофом, а која укључује припремање за адекватну реакцију у ванредној ситуацији, одговор на ванредну ситуацију, опоравак након ванредне ситуације и мере превенције. У ужем смислу, оно је део ширег система смањења и управљања ризицима од катастрофа и односи се само на фазе непосредне припреме и одговора на ванредну ситуацију.

У Републици Србији управљање ванредним ситуацијама је део Система смањења ризика од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама, и обухвата координацију и руковођење субјектима и снагама Система у циљу организованог спречавања, смањења или отклањања последица насталих катастрофа.

Актуелни приступ управљању ванредним ситуацијама у Републици Србији почива на примарној улози локалних заједница (локалне самоуправе, покрајине) и поступној употреби снага и средстава које се користе у ванредним ситуацијама. У случају избијања катастрофе, органи на захваћеној територији проглашавају ванредну ситуацију. Тада се ангажују снаге и средства система на отклањању и умањењу штетних последица настале катастрофе. Снаге и средства су сви субјекти у држави који могу да помогну у новонасталој ситуацији, а који су претходно препознати од органа власти као адекватни за тај посао. Те снаге могу чинити јавне службе (нпр здравствене установе, комуналне службе...), државни и локални органи (нпр. полиција, Војска Србије, спасиоци...), фирме (грађевинске, телекомуникационе, транспортне...), организације и удружења (хуманитарне организације, радио-аматери, планинарска удружења...), али и организовани грађани. Поступање свих актера у ванредној ситуацији је прописано плановима заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, који се израђују за сваку општину и град у Републици Србији.^[6]

Примери ванредних ситуација изазваних катастрофама


Година	Догађај	Фотографија
2020.	Експлозија у Бејруту
2020.	Пандемија ковида 19
2019.	Шумски пожари у Аустралији
2015.	Zemljotres u Nepalu
2014.	Поплаве у Србији
2011.	Фукушима нуклеарна несрећа
2010.	Земљотрес на Хаитију
2010.	Земљотрес у Краљеву
2008.	Циклон Наргис
2007.	Пожари у Хрватској
2005.	Ураган Катрина
2005.	Земљотрес у Кашмиру
2004.	Земљотрес и цунами у Индијском Океану
2001.	Терористички напад 11. септембра у САД
1986.	Чернобиљска катастрофа

Референце

^ ^а ^б Cvetković, Vladimir (2013). Interventno-spasilačke službe u vanrednim situacijama. Beograd: Zadužbina Andrejević.
^ „Statewatch | Statewatch News online: UK - Civil Contingencies Bill - previous Acts of Parliament”. www.statewatch.org. Приступљено 2020-11-13.
^ UK Public General Act, 2004 c. 36. „Civil Contingencies Act 2004”. Приступљено 2020-11-13.
^ Denis, Hélène (1995-05). „Scientists and disaster management”. Disaster Prevention and Management: An International Journal. 4 (2): 14—19. ISSN 0965-3562. doi:10.1108/09653569510082650. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Community emergency preparedness : a manual for managers and policy-makers. World Health Organization. Geneva: World Health Organization. 1999. ISBN 92-4-154519-4. OCLC 43271655.
^ ^а ^б ^в ^г „Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама”. Службени гласник Републике Србије. 87/2018. 2018-11-13.
^ Cvetkovic, Vladimir; Milojkovic, Boban (2016). „The influence of demographic factors on the level of citizen awareness of police responsibilities in natural disasters”. Bezbednost, Beograd. 58 (2): 5—31. ISSN 0409-2953. doi:10.5937/bezbednost1602005c.
^ Cvetković, Vladimir (2017). „Perception of risks from natural disasters caused by floods”. Vojno delo. 69 (7): 160—175. ISSN 0042-8426. doi:10.5937/vojdelo1705160c.
^ „Устав Републике Србије”. Службени гласник Републике Србије. 98/2006: члан 200. 2006-11-10.
^ „Закон о заштити становништва од заразних болести”. Службени гласник Републике Србије. 15/2006 и 68/2020. 2020-05-10.
^ ^а ^б Living with risk : a global review of disaster reduction initiatives. International Strategy for Disaster Reduction. (2004 ver изд.). New York: United Nations. 2004. ISBN 1-4175-5229-8. OCLC 57061273.
^ Cvetković, V. 2017. Metodologija istraživanja katastrofa i rizika: teorije, koncepti i metode — Disaster and RiskResearchMethodology: Theories, Concepts and Methods. Beograd: Zadužbina Andrejević, Instant system.
^ Cvetković, Vladimir (2017). „Influence of personal and environmental factors on the expectation of help from various entities and first responders during natural disasters”. Bezbednost, Beograd. 59 (3): 28—52. ISSN 0409-2953. doi:10.5937/bezbednost1703028c.
^ Цветковић, В., Бошковић, Д., Јанковић, Б., & Андрић, С. (2017). Перцепција ризика од ванредних ситуација. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
^ Цветковић, В., & Гачић, Ј. (2016). Евакуација у природним катастрофама. Београд: Задужбина Андрејевић
^ Цветковић, В. (2016). Полиција и природне катастрофе. Београд: Задужбина Андрејевић
^ Cvetkovic, Vladimir (2016). „Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster”. Zbornik Matice srpske za drustvene nauke (155-156): 303—324. ISSN 0352-5732. doi:10.2298/zmsdn1656303c.

Спољашње везе

[:2-1] а ^б Cvetković, Vladimir (2013). Interventno-spasilačke službe u vanrednim situacijama. Beograd: Zadužbina Andrejević.

[2] „Statewatch | Statewatch News online: UK - Civil Contingencies Bill - previous Acts of Parliament”. www.statewatch.org. Приступљено 2020-11-13.

[3] UK Public General Act, 2004 c. 36. „Civil Contingencies Act 2004”. Приступљено 2020-11-13.

[4] Denis, Hélène (1995-05). „Scientists and disaster management”. Disaster Prevention and Management: An International Journal. 4 (2): 14—19. ISSN 0965-3562. doi:10.1108/09653569510082650. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[5] Community emergency preparedness : a manual for managers and policy-makers. World Health Organization. Geneva: World Health Organization. 1999. ISBN 92-4-154519-4. OCLC 43271655.

[:0-6] а ^б ^в ^г „Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама”. Службени гласник Републике Србије. 87/2018. 2018-11-13.

[7] Cvetkovic, Vladimir; Milojkovic, Boban (2016). „The influence of demographic factors on the level of citizen awareness of police responsibilities in natural disasters”. Bezbednost, Beograd. 58 (2): 5—31. ISSN 0409-2953. doi:10.5937/bezbednost1602005c.

[8] Cvetković, Vladimir (2017). „Perception of risks from natural disasters caused by floods”. Vojno delo. 69 (7): 160—175. ISSN 0042-8426. doi:10.5937/vojdelo1705160c.

[9] „Устав Републике Србије”. Службени гласник Републике Србије. 98/2006: члан 200. 2006-11-10.

[10] „Закон о заштити становништва од заразних болести”. Службени гласник Републике Србије. 15/2006 и 68/2020. 2020-05-10.

[:1-11] а ^б Living with risk : a global review of disaster reduction initiatives. International Strategy for Disaster Reduction. (2004 ver изд.). New York: United Nations. 2004. ISBN 1-4175-5229-8. OCLC 57061273.

[12] Cvetković, V. 2017. Metodologija istraživanja katastrofa i rizika: teorije, koncepti i metode — Disaster and RiskResearchMethodology: Theories, Concepts and Methods. Beograd: Zadužbina Andrejević, Instant system.

[13] Cvetković, Vladimir (2017). „Influence of personal and environmental factors on the expectation of help from various entities and first responders during natural disasters”. Bezbednost, Beograd. 59 (3): 28—52. ISSN 0409-2953. doi:10.5937/bezbednost1703028c.

[14] Цветковић, В., Бошковић, Д., Јанковић, Б., & Андрић, С. (2017). Перцепција ризика од ванредних ситуација. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.

[15] Цветковић, В., & Гачић, Ј. (2016). Евакуација у природним катастрофама. Београд: Задужбина Андрејевић

[16] Цветковић, В. (2016). Полиција и природне катастрофе. Београд: Задужбина Андрејевић

[17] Cvetkovic, Vladimir (2016). „Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster”. Zbornik Matice srpske za drustvene nauke (155-156): 303—324. ISSN 0352-5732. doi:10.2298/zmsdn1656303c.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]