Корисник:Miloskusakovic44/песак

Плавине

Плавина Манавату

Плавина је подручје земље које се налази уз поток или реку која се протеже од обале канала до подножја зидова који окружују долину и која доживљава поплаве током периода високог пражњења. Тло око река се обично састоји од насипа, муља и песка који се таложе током поплава. Насипи су најтежи материјали (обично шљунак) и прво се депонују; муљ и песак су финији материјали..

Формирање

Плавине се формирају када меандар еродира бочно док се креће низводно. Када се река прелије, оставља слојеве алувијума (муљ). Он се постепено таложи да би створио основу плавине. Плавине обично садрже неконсолидоване седименте, који се често протежу испод корита река. То су акумулације песка, шљунка, иловаче, муља и / или глине, и често су важни аквифери, вода која се извлачи из њих се претходно филтрира у односу на воду у реци.

Плавина реке Вилед за време поплава

Геолошки древне плавине често су у пејзажу представљене флувијалним терасама. То су стара поплавна подручја која остају релативно високо изнад садашње поплавне површине и указују на некадашње токове. Плавина је за време формирања обележена вијугавим токовима, језерцима и бујним, мочварним или стајаћим водама, а повремено је потпуно прекривена водом. Плавина је природно место за реку да расипа своју енергију. Меандри се формирају преко плавине како би успорили проток воде и када вода у реци достигне максимални капацитет, вода се прелива преко плавина где се привремено складишти.

Екологија

Плавине могу подржати стварање богатих екосистема, како у количини тако и у разноликости. Тугајске шуме формирају екосистем повезан са плавинама, посебно у Средњој Азији. Они су категорија приобалних зона или система. Плавина може да садржи 100 или чак 1000 пута више врста од реке. Испуштање влаге тла ослобађа талас хранљивих материја: оних преосталих од последње поплаве, и оних који су резултат брзог распадања органске материје која се накупила од тада. Микроскопски организми напредују и веће врсте улазе у брз циклус оплодње. Опортунистичке хранилице (нарочито птице) се усељавају како би искористиле ову предност плавина. Производња хранљивих материја брзо достиже врхунац и брзо опада. Ово чини плавине битним за пољопривреду.

Плавине и човек

Током историје многи градови изграђени су на плавинама, где су врло подложни поплавама, из више разлога:

• приступ слаткој води;
• плодност земљишта;
• јефтин превоз, преко река и пруга
• лакоћа развоја и ширења градова

Искључујући глад и епидемије, неке од најгорих природних катастрофа у историји (мерено смртним случајевима) су поплаве река, посебно на реци Хуангхо у Кини. Најгоре од њих, и најгора природна катастрофа (изузев глади и епидемије) биле су поплаве у Кини 1931. године, за које се процењује да су убиле милионе. Томе је претходила поплава реке Хуанго из 1887. године, у којој је погинуло око милион људи, а друга је најгора природна катастрофа у историји.

У неким деловима тропских области, као што је делта Нигера, годишња поплава је природни део локалне екологије и руралне економије, што омогућава узгој усева. Међутим, у Бангладешу, који заузима делту реке Ганг, предности које пружа алувијално земљиште плавина занемарено је због честих поплава које изазивају циклони и годишња монсунска киша, што узрокује озбиљне економске поремећаје и губитак људског живота у густо насељеном региону.

Извори

• Powell, W. Gabe. 2009. Identifying Land Use/Land Cover (LULC) Using National Agriculture Imagery Program (NAIP) Data as a Hydrologic Model Input for Local Flood Plain Management. Applied Research Project, Texas State University. http://ecommons.txstate.edu/arp/296/
• Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Flood Plain" Encyclopædia Britannica (11th ed.). Cambridge University Press.