Корисник:Mirjana Pujo/песак

Трансгресија

Трансгресија представља надирање мора на копно, тј. његово потапање под морски ниво и као таква подразумјева ширење морских површина на Земљи. При трансгресијама, усљед спуштања копна, односно усљед издизања морског нивоа, постојећи марински седименти бивају покривени седиментима других фација.

Oгови закони

Геолошком методом трансгресије се запажају преко појаве нове серије маринских седимената, у којима се срећу фосили карактеристични за дату средину таложења. Ту појаву најбоље описују такозвани Огови закони:

1. Трансгресију означавају базални конгломерати
2. При трансгресијама повлатни слојеви су пространији од подинских
3. Трансгресију на копну прати регресија у басену, и обрнуто

Регресија

Супротно од трансгресије је регресија, у којој ниво мора пада у односу на земљу и излаже некадашње морско дно. За време плеистоценског леденог доба, толико је воде уклоњено из океана и складиштено на земљи као целогодишњи глечери које је океан назадовао за 120 m, откривајући Берингов мост између Аљаске и Азије.

Појава трансгресије

Геолошком методом је релативно лако утврдити трансгресију. У случају трансгресије, базални конгломерати (крупнозрни, мало уобљени седименти) леже директно преко аутохтоне основе, најчешће дискордантно. Под дискорданцијом се подразумијева ерозивна фаза која раздваја двије фазе седиментације. Преко литоралних, приобалних седимената, таложе се слојеви неритске фације, а преко њих седименти батијалне фације итд.

Трансгресија се не јавља само као посљедица епирогених покрета већ и као посљедица других тектонских покрета (радијалних и тангенцијалних орогених покрета) и климатских промјена (појаве глацијалних периода на земљи).

Промјена у запремини басена може да настане усљед јављања локалних орогених тектонских покрета. Тако, процесом издизања дна басена смањује се његова запремина, ниво воде у басену издиже, што се манифестује трансгресијом - као да је дошло до тоњења копна. С друге стране, усљед ерозије на копну и депоновањем еродованог материјала на дну басена, његова запремина се такође смањује, што такође доводи до трансгресије, иако тектонских покрета уопште није ни било.

Карактеристике фације

Промене фацијеса могу указивати на трансгресије и регресије и често се лако идентификују, због јединствених услова потребних за депоновање сваке врсте седимента. На пример, крупно зрнати кластити као што је пјесак обично се таложе у необалним, високо енергетским срединама; Међутим, ситно зрнати седименти, као што су муљ и карбонатна муља, одлажу се даље од обале, у дубоким, нискоенергетским водама.

Према томе, трансгресија се открива у седиментарној колони када постоји промјена од фарси на копну (као што је пешчар) до оних на обалама (као што је лапор), од најстаријих до најмлађих стијена. Регресија ће имати супротан образац, са удаљеним фацијама који се мијењају до обалних. Стратуми представљају мање јасне регресије, јер су њихови горњи слојеви често обиљежени ерозијском неусаглашеношћу.

То су оба идеализована сценарија; У пракси идентификовање трансгресије или регресије може бити компликованије. На примјер, регресија може бити назначена промјеном од карбоната до шкриљца, или трансгресијом од пјешчењака до шкриљца, и тако даље. Латералне промене у фацијесу су такође важне; Добро означена трансгресивна секвенца у подручју гдје је унутрашње море било дубоко може бити само дјелимично удаљено, гдје је вода била плитка. Такве факторе треба узети у обзир при тумачењу специфичне седиментне колоне.

Јадранско море

Данашњи изглед Јадранског мора и његових обала је настао прије отприлике 10 000 година када је завршило посљедње ледено доба што је проузроковало издизање разине мора и потапање нижих дјелова копна.

Примјери за трансгресију су црногорска и италијанска обала Јадрана, при чему се прва спушта, а друга издиже. Доказ за регресију и трансгресију су и кречњаци корала који се могу наћи на дубинама до 1000 m, као и на највишим планинама, а знамо да корали живе у топлим морима од дубине до 50 m.

• 
  Приказ морске обале

Три трансгресије Дункерке

Три трансгресије Дункерке су догађаји морске трансгресије (узлазно море) око обала ниских земаља у касном римском периоду. Геолошки докази о истраживањима земље и недостатак артефаката људских окупација навели су научнике да формулишу тврдњу да је Холандија у великој мери била под водом између 3. и 1050. године. Ово је такозвана трећа трансгресија Дункерка. Разговара се о реалности догађаја, хипотетички одређених цикличним фазама јаког морског нивоа у историјским временима.

Низинска континентална обала Европе била је слабо насељена све до 200. године пне, када су клима и животна средина постали подложнији људском боравку. Услови су остали повољни од 200. године пне до 250. године нове ере, а регион је постао густо насељен. Међутим, регион је пролазио кроз серију морских преступа (званих Дункирке 0 преко Дункерка ИИИб), који су карактерисали растући ниво воде и поплаве које су остављале слојеве глине на земљишту. Најтежи ударац дошао је са "Дункирке ИИ трансгресијом" која је почела у 3. веку и стално се погоршавала, остављајући велике дијелове обале неусељиве од 350 до 700 године пне. Људи су били приморани да напусте своје домове и емигрирају.

Литература

1. Др. Драгутин Петровић, Др Предраг Манојловић (1997), Геоморфологија. Географски факултет, Београд.
2. Амиџић Лидија, Заштићена природна добра Србије

Спољашње везе

• https://en.wikipedia.org/wiki/Marine_transgression
• https://en.wikipedia.org/wiki/Sea_level_rise
• https://en.wikipedia.org/wiki/Sea_level_rise#Past_changes_in_sea_level
• https://en.wikipedia.org/wiki/Dunkirk_transgression
• https://en.wikipedia.org/wiki/Ingression_coast

Види још

• Геоморфологија
• Регресија
• Ерозија