Корисник:Ognjen10521/песак
BMW M5 | |
---|---|
Преглед | |
Произвођач | BMW |
Познат као | |
Производња | 1984–садашњост |
Каросерија и шасија | |
Класа | Ексклузив спортски ауто (Е) |
Распоред |
|
Хронологија | |
Претходник | BMW серија 02 |
Наследник | BMW серија 06 |
BMW M5 je visoko performantna varijanta BMW serije 5 koja se prodaje pod BMW M potrošačkim brendom. Smatra se ikoničnim vozilom u kategoriji sportskih sedana.[1][2] Većina M5 modela je proizvedena u limuzina karoseriji, ali u nekim zemljama je M5 bio dostupan i kao karavan od 1992. do 1995. godine i od 2006. do 2010. godine.[3][4]
Prvi M5 model je ručno izrađen 1985. godine na E28 535i šasiji s modifikovanim motorom iz M1 koji ga je učinio najbržim serijskim sedanom u to vreme.[5] M5 modeli su se proizvodili za svaku generaciju serije 5 od 1985. godine.
E28 M5 (1984–1988)
[уреди | уреди извор]BMW M5(E28) | |
---|---|
Преглед | |
Произвођач | BMW |
Производња | 1984–1988 |
Каросерија и шасија | |
Каросерија | 2/4 врата – лимузина 2 врата – купе 2 врата – кабриолет 5 врата – караван 5 врата – лифтбек |
Величине | |
Дужина | 4.620—4.800 mm (181,9—189,0 in) |
Ширина | 1.699 mm (66,9 in) |
Висина | 1.415 mm (55,7 in) |
Маса | 1.410 kg (3.109 lb)[6] |
Хронологија | |
Претходник | BMW серија 04 |
Наследник | BMW серија 06 |
Prvi BMW M5, baziran na E28 seriji 5, proizvodio se od oktobra 1984. do juna 1988. godine.[7] Debitovao je na Amsterdamskom Motor Show-u u februaru 1985[8]. godine. Bazirao se na 535i šasiji s različitim mehaničkim promenama, najprimetnije na M88/3 motoru (deljenim sa E24 M635CSi GT kupeom), koji je bio unapređena verzija motora korišćenog u M1 sportskom automobilu. Pri lansiranju na tržište, E28 M5 je bio najbrži serijski sedan na svetu.
Zvanična tržišta za E28 M5 su bila Evropa, Velika Britanija, Sjedinjene Države, Kanada i Južna Afrika. Evropski i južnoafrički automobili koristili su M88/3 motor koji ima snagu od 210 kW (286 PS; 282 hp).
Automobili prodati u Sjedinjenim Državama i Kanadi koristili su umanjenu verziju M88/3 motora nazvanu S38B35, koja je bila opremljena katalizatorom i imala snagu od 191 kW (256 hp). Zbog produžene proizvodnje koja je premašila BMW-ove originalne procene proizvodnih volumena, tužba grupe vlasnika automobila pokrenuta je u Sjedinjenim Državama. Rezultati ove tužbe su bili da su vlasnicima dodeljeni vaučeri u vrednosti od 4.000 dolara 1993. godine.[9] Proizvodnja severnoameričke specifikacije M5 je počela u novembru 1986. godine i završena je u novembru 1987. godine.[10]
Osim 96 automobila koji su bili sastavljeni u BMW-ovoj fabrici u Ruslinu (Rosslyn-u), Južna Afrika, svi automobili su ručno sastavljani u Nemačkoj.[11] Sklapanje se odvijalo u BMW Motorsport-ovoj fabrici u priskoj ulici (Preußenstrasse-u) u Minhenu pre fabričkog letnjeg odmora 1986. godine. Nakon toga, proizvodnja M5 je prebačena u Daimlestraseu (Daimlerstrase) u Garhing-u gde su ostali automobili izgrađeni. Proizvodnja M5-ice je trajala do novembra 1988. godine, gotovo godinu dana nakon što je BMW prestao sa proizvodnjom redovnih E28 modela. Sa ukupnom proizvodnjom od 2.241-og primerka, E28 M5 ostaje jedan od najređih redovno proizvednih automobila BMW Motorsport-a, nakon M1 (456 primeraka), M5 (E34) Touring-a (891 primerak) i 850CSi (1.510 primeraka).[12][13]
E34 M5 (1988–1995)
[уреди | уреди извор]BMW M5 (E34) | |
---|---|
Преглед | |
Тип | |
Произвођач | BMW |
Производња | 1988–1995 |
Дизајнер | Ulf Weidhase[14] |
Погонски агрегат | |
Мотор | 3.5 L (3,535 cc) S38 I6 3.8 L (3,795cc) S38 I6 |
Степен преноса | |
Величине | |
Међуосовинско растојање | 2.760 mm (108,7 in) |
Дужина | 4.720 mm (185,8 in) |
Ширина | 1.750 mm (68,9 in) |
Висина | 1.392 mm (54,8 in) |
Маса | 1.745 kg (3.847 lb)[15] |
Хронологија | |
Претходник | BMW серија 02 |
Наследник | BMW серија 06 |
Generacija M5, E34, proizvedena je od septembra 1988. do avgusta 1995. godine. Pokreće ga S38 šestocilindrični motoro, koji je evolucija prethodne generacije istog motora, inicijalno je proizvedena u limuzinskom stilu, a verzija Touring (karavan) s levim volanom(LHD) sledila je 1992. godine.[16]
Proizvodnja modela M5-ice počela je s obojenim karoserijama E34 Serije 5 u BMW pogonu Dingolfing. Zatim su karoserije transportovane u BMW M GmbH u Garchingu, gde je automobil ručno sastavljen u dva dana. Samo južnoafrički M5 je u potpunosti sastavljen u fabrici Rosslyn u Južnoj Africi iz kompletnih "knock-down" setova koji su dolazili iz Garchinga, Nemačka. M5 Touring, koji je bio prvi karavan BMW M i posljednji ručno izrađeni M automobil, imao je ukupno 891 proizvedenu jedinicu. Ukupna proizvodnja E34 M5 iznosila je 12.254 jedinica, od kojih je 8.344 bilo s motorom od 3,5 litara, a 3.910 sa motorom od 3,8 litara. Na severnoameričkom tržištu prodavala se je samo verzija s motorom od 3,5 litara (modeli 1991.–1993.).
Kozmetičke promene u odnosu na standardni E34 uključivale su jedinstvene prednje i zadnje branike kao i bočne pragove, što je doprinelo koeficijentu otpora od 0,32 (s 0,30). Ažuriranja enterijera uključivala su jedinstvenu spoljnu konzolu za ručicu mjenjača i zadnje naslone za glavu.
Druga generacija M5 predstavljena je s motorom S38B36, koji je generirao 232 kW (315 KS) pri 6.900 o/min i 360 N⋅m okretnog momenta pri 4.750 o/min,[17] sa fabričnim ubrzanjem od 0-97 km/h (60 mph) za 6,3 sekunde.[18] Maksimalna brzina bila je elektronički ograničena na 250 km/h (160 mph).[19]
Unapređenja
[уреди | уреди извор]Kasnih 1991. godine (model 1992.), motor je nadograđen na 3,8-litrarski S38B38,[20] sa izuzetkom Severne Amerike i Južne Afrike, koje su nastavile koristiti 3,5-litarski motor zbog zakonskih propisa o emisiji. Snaga se povećala na 250 kW (340 KS)[21], što je rezultiralo fabričkim ubrzanjem od 0-97 km/h (60 mph) za 5,9 sekundi, a paljenje je promenjeno u deo bez razdelnika sa pojedinačnom svećicom za svaki cilindar. BMW je također koristio dvostruki zamajac umesto jednostrukog u verziji s motorom od 3,5 litara radi glađeg rada u leru i boljeg odziva na otvaranje gasa, ali na račun odziva. Standardni sastav samonivelirajućeg vešanja(SLS), koji je održavao konstantnu visinu zadnjeg dela vozila, zamenjen je elektronički reguliranim sastavom za kontrolu amortizera (EDCIII+), koji omogućava prebacivanje između udobnog "P" načina rada i više sportskog "S" načina rada.
Godine 1994. uveden je 6-stepeni ručni mjenjač Getrag 420G.[22]
M-Sistem točkova
[уреди | уреди извор]M5 je dolazio sa neobičnim dizajnom točkova. Od 1988. do 1992. godine, M5 je imao trodelne Style 20 "M-System" točkove koji su se sastojali od magnezijuma, jednosmernih točkovnih poklopaca koji se pričvršćavaju šrafovima i aluminijumskim konstrukcijama sa koncentričnim perajama koje se pričvršćuju na prednji deo crnog, petokrakog kovanog aluminijumskog točka. Prema BMW-u, poklopac je povećao protok vazduha prema kočionom sistemu za 25 procenata kako bi poboljšao hlađenje.
Godine 1992., BMW je promenio dizajn na "M-System II" (nadimak "bacajuće zvezde"), što je poboljšalo hlađenje kočnica kombinacijom većih otvora i peraja postavljenih u smeru vožnje.
U maju 1994. godine, M5 je prešao na 18-inčne Style 37 "M Parallel" točkove koji su u potpunosti izostavili peraje.[23]
Specijalne edicije
[уреди | уреди извор]Postojale su četiri posebne izvedbe E34 M5 modela. Cecotto, Winkelhock i 20 Jahre izdanja ponuđena su kao LHD (volan na levoj strani) evropske specifikacije, dok je RHD (volan na desnoj strani) UK Limited izdanje bilo dostupno samo u Ujedinjenom Kraljevstvu.[23]
Godine 1991., BMW je zamolio dva trkačka vozača da dizajniraju svoju "idealnu" verziju E34 M5. Cecotto Edition M5, nazvana po Džoniju Cecoti, imala je ugrađene nekoliko luksuznih elemenata, uključujući Nappa kožu za upravljač i grejanje sedišta. Ukupno je proizvedeno 22 Cecotto E34 M5 vozila s opcijom odabira boje karoserije između Lagoon Green metallic (broj šifre 266) i Mauritius Blue metallic (broj šifre 287), te svetlo Parchment ili svetlo Silvergrey presvlake za unutrašnjost.
Drugo posebno izdanje M5 posvećeno je trkačkom vozaču i nosilo je ime Vinkelhuk verziji, po imenu vozača turing automobila Joakima Vinkelhuka. Rezultirajuće vozilo bilo je lakše verzije M5 koja je bila oslobađena nekih dodataka. Winkelhock Edition je imala manju bateriju, smanjeni rezervoar za gorivo od 81 litra prema US-specifikaciji, smanjenu zvučnu izolaciju i izostavljanje nebitnih elemenata poput naslona za glavu na zadnjim sjedalima, ogledala za šminkanje, prekidača za zadnje prozore i maglenke. Dizajn prednjih Recaro sedišta, presvlaka od semiša na 385 mm M-Technic II upravljaču, ručici menjača i ručici ručne kočnice te crveni sigurnosni pojasevi bili su slični onima na BMW-u E30 M3 Sport Evolution. Ukupno je proizvedeno 51 Winkelhock E34 M5 vozilo s opcijom odabira boje karoserije Jet Black (broj šifre 668) s kontrastnim donjim delovima karoserije u Sterling Silver metallic boji (broj šifre 244).[23]
Izrađeno je 20 Jahre Motorsport Edition kako bi se proslavila 20. godišnjica BMW Motorsporta 1992. godine. Proizvedeno je dvadeset automobila, svi u Euro-specifikaciji s 3,8-litarskim motorom. Ponuđena samo u boji Mugello Red (broj šifre 274), jubilarno izdanje imalo je nekoliko estetskih nadogradnji kao što su karbonski paneli na instrument tabli, crveni sigurnosni pojasevi s vezom "BMW Motorsport" i M-Technic retrovizori. Jedinstveni materijal presvlake središnjeg dela sedošta i vrata usklađen je s Alkantarom, koja je također korištena na upravljaču, ručici menjača i ručici ručne kočnice.[24]
UK Limited Edition proizvedeno je od marta do juna 1995. godine kako bi se obilježio kraj proizvodnje E34 M5 vozila s volanom na desnoj strani. Proizvedeno je pedeset vozila u jednoj od dve kombinacije boje i presvlake: Rosso Red metallik (broj šifre 369) s unutrašnjošću od proširene kože u boji Champagne i oblogama od prirodnog poplarovog drveta (15 izgrađeno) ili Orinoco metallic (broj šifre 406) s unutrašnjošću od proširene kože u dvobojnoj Petrol i Mint boji, te oblogama od grafitne smreke (35 izgrađeno). Svako E34 M5 Limited Edition vozilo opremljeno je upravljačem s tri kraka, Shadowline oblogama, električnim krovnim prozorom, električno podesivim prednjim sedištima, pranjem svetala i ručnom klima uređaju. Označena pločica nalazi se na centralnoj konzoli.[23][25]
Dodatno, 20 modela M5 Touring Elekta sastavljeno je za distribuciju u Italiji 1995. godine. Njihov završni izgled bio je u Sterling Silver boji s unutrašnjošću od Marine Blue kože ili u British Racing Green boji s unutrašnjošću od Tobacco kože, a imali su proširenu kožnu unutrašnjost, kao i jedinstvene, numerisane ručice menjača. Raspravlja se o tome jesu li ovi automobili istinska posebna izdanja jer su ih naručili izravno italijanski prodavaoci BMW-a.
BMW je razvio prototip kabriolet modela koji je imao električni sklopivi platneni krov i strmije vetrobransko staklo od standardnog M5. Na oba bočna panela dodate su čelične ojačanja kako bi se smanjila savitljivost karoserije, a masa vozila bila je otprilike 100 kg veća od limuzinskog modela. Prototip nikada nije dobio zeleno svetlo za serijsku proizvodnju zbog finansijskih razmatranja.[23]
Motorsport
[уреди | уреди извор]BMW Australija je ušla sa E34 M5 u australijsku trku izdržljivosti u produkciji automobila Bathurst 12 Hour 1992. godine, ostvarivši drugo mesto ukupno i prvo mesto u svojoj klasi.[26] Automobil su vozili bivši F1 prvaci Alan Jones, Neville Crichton i vozač BMW Touring automobila Tony Longhurst.[27][28]
E39 M5 (1998–2003)
[уреди | уреди извор]BMW M5 (E39) | |
---|---|
Преглед | |
Произвођач | BMW |
Производња | 1998–2003 |
Дизајнер | Ulf Weidhase[14] |
Каросерија и шасија | |
Класа | Средња класа |
Каросерија | 2/4 врата – лимузина 2 врата – купе 2 врата – кабриолет 5 врата – караван 5 врата – лифтбек |
Шасија | 4-врата лимузина |
Погонски агрегат | |
Мотор | 4.9 L S62 V8 |
Степен преноса | 6-брзина мануелни мењач |
Величине | |
Дужина | 4.783 mm (188,3 in) |
Ширина | 4.783 mm (188,3 in) |
Висина | 1.412 mm (55,6 in) |
Маса | 1.795 kg (3.957 lb)[29] |
Хронологија | |
Претходник | BMW серија 02 |
Predstavljena 1998. godine na Ženevskom salonu automobila, generacija M5 E39 bila je prvi M5 model koji je koristio V8 motor, što je rezultiralo povećanjem snage na 294 kW (400 PS).[30] Ovo je također prvi M5 model koji je koristio prednje komponente ovjesa od aluminija i višelinkovu stražnju osovinu. Proizvodnja je započela u oktobru 1998. godine.
Proizvodnja je ukupno iznosila 20.482 vozila od 1999. do 2003. godine. Za razliku od prethodnih modela, M5 je proizvođen na istoj proizvodnoj liniji kao i regularni modeli serije 5 u fabrici Dingolfing u Nemačkoj.
Službeni performansni podaci uključuju ubrzanje od 0 do 97 km/h za 4,8 sekundi i elektronski ograničenu maksimalnu brzinu od 250 km/h.[31][32] Tokom testiranja, neograničena verzija M5 je dostigla maksimalnu brzinu veću od 300 km/h.[33] E39 M5 je ostvario vreme kruga na Nirburgringu od 8:20.[31]
M5 je dobio redizajn u septembru 2000. godine (za modelnu godinu 2001) istovremeno s redizajnom standardnih E39 modela. Promene su uključivale halogene "corona rings" u farovima (često nazvane "Angel Eyes"), LED zadnja svetla i razna unutrašnja unapređenja. Mehaničke specifikacije su ostale nepromenjene. U naredne dve modelne godine, promene su bile ograničene na dodavanje novih spoljnih boja (od septembra 2001) i nadogradnju na navigacioni sistem baziran na DVD-u (od septembra 2002).
Proizvodnja "Touring" (karavan/estate) verzije E39 M5[34] modela je razmatrana od strane BMW-a, a barem jedan prototip je razvijen (u Titanium Silver boji s crnom kožnom unutrašnjošću Exclusive). Međutim, Touring verzija nije ušla u serijsku proizvodnju zbog finansijskih razmatranja.
Motor
[уреди | уреди извор]E39 M5 pokreće BMW S62 V8 motorom koji generiše snagu od 294 kW (400 PS; 394 KS) pri 6.600 o/min i obrtni moment od 500 N⋅m (369 lb⋅ft) pri 3.800 o/min.[35] S62 motor ima elektronski upravljane individualne leptir ventile, aluminijumski blok i glave motora, promenljivo vreme otvaranja ventila (double-VANOS) i polusuvi karter za ulje.
Pogonski sistem
[уреди | уреди извор]Transmisija je Getrag 420G šestostepeni ručni menjač, koji se koristi i u modelu E39 540i, ali sa poboljšanim kvačilom zbog povećanog obrtnog momenta. Diferencijal koristi kraći odnos 3.15:1, a opremljen je ograničenim kliznim diferencijalom sa maksimalnim zaključavanjem od 25%.
Šasija
[уреди | уреди извор]E39 M5 koristi aluminijumski MacPherson prednji veš i višelinkov veš na zadnjem delu, kao i ostali modeli V8 serije E39 5. Međutim, BMW M je napravio nekoliko promena. Visina opruga je smanjena za 23 mm (0,9 inča). Ugrađen je poseban amortizer sa prilagođenim ventili, deblje prednje i zadnje antiklizne šipke, poliuretanske pomoćne opruge i čelični zglobovi kuglični.
Iako šestocilindrični modeli E39 koriste sistem upravljanja sa zupčastom letvom, M5 (i drugi V8 modeli) zadržava sistem upravljanja kuglastim navojem koji je korišćen u prethodnim generacijama M5. Korišćen je brži odnos upravljanja od 14.7, u poređenju sa 17.9 kod ostalih V8 modela. Takođe je ugrađen servotronic sistem pomoći upravljanju, osetljiv na brzinu vozila, koji pruža dva nivoa otpora kontrolisana putem Sportskog dugmeta na konzoli. Sportsko dugme takođe podešava elektronske leptire za gas za osetljiviji odziv.[36]
Diskovi kočnica su dvodelni "plutajući" dizajn (osim za modele u SAD-u i Kanadi), što smanjuje rizik od deformacije. Njihova manja neoslobođena masa poboljšava udobnost vožnje i trakciju na neravnim površinama. Prednji diskovi imaju prečnik od 345 mm (13,58 inča), dok zadnji diskovi imaju prečnik od 328 mm (12,91 inča).[37]
E60/E61 M5 (2004–2010)
[уреди | уреди извор]BMW M5 (E60/E61) | |
---|---|
Преглед | |
Произвођач | BMW |
Производња | 2004–2010 |
Модели | 2005–2010 |
Дизајнер | Karl Elmitt[38] |
Каросерија и шасија | |
Класа | Средња класа |
Каросерија | 2/4 врата – седан 2 врата – купе 2 врата – кабриолет 5 врата – караван 5 врата – лифтбек |
Шасија | 4-враталимузина (E60) 5-вратакараван (E61) |
Погонски агрегат | |
Мотор | 5.0 L S85 Uneven firing 90 degrees V10 |
Степен преноса | |
Величине | |
Дужина | 4.855—4.864 mm (191,1—191,5 in) |
Ширина | 1.846 mm (72,7 in) |
Висина |
|
Маса | 1.855—1.955 kg (4.090—4.310 lb)[39] |
Хронологија | |
Претходник | BMW серија 02 |
E60 M5 je predstavljen 2004. godine sa V10 motorom i 7-stepenim SMG (Sequential Manual Gearbox) menjačem sa ručicama za promenu brzina, povezujući automobil sa BMW Sauber Formula 1 programom.[40][41] E60 M5 je bio prvi serijski proizvedeni sedan na svetu koji koristi V10 benzinski motor. Ova generacija M5 je takođe bila dostupna i u karavanskom (Touring) izdanju E61, koje je bilo dostupno samo u Evropi. Coupe i kabriolet verzije E63/E64 M6 su bazirane na skraćenoj verziji M5 šasije i uglavnom koriste iste mehaničke komponente.
Zvanično vreme ubrzanja od 0 do 100 km/h za limuzinu je 4.7 sekundi, mada su testovi magazina zabeležili vrednosti od 4.1 sekundi.[42] E60 M5 je bio najbrža četvorovratna limuzina dostupna u vreme svog predstavljanja, a maksimalna brzina je elektronski ograničena na 250 km/h (155 mph), ali se mogla povećati na 305 km/h (190 mph) uz opcioni M-driver's paket. Neograničena maksimalna brzina iznosi 205 mph. M5 je zabeležio vreme kruga na Nirburgringu od 8:13.[43][44]
Unapređenja u odnosu na regularne modele serije 5 uključuju širi trag, jedinstvene karoserijske panele, šareni head-up displej koji prikazuje navigaciju, kontrolne poruke, brzinu, obrtaja motora i informacije o izboru brzine, automatske bočne naslone sedišta, grejanje/ventiliranje sedišta i električnu zavesu na zadnjem delu automobila. Veće, proširene prednje blatobrane sa obe strane imaju otvore za hlađenje, podsećajući na BMW CSL iz 1970-ih. Točkovi su prečnika 19 inča, a automobil ima četiri izduvne cevi na zadnjem delu.
Tokom petogodišnje proizvodnje, proizvedeno je 20.589 vozila: 19.564 limuzine i 1.025 Touring modela. Najveće tržište bilo je Sjedinjene Američke Države sa 8.800 automobila (samo limuzine), zatim Velika Britanija i Irska sa 1.776 automobila i Nemačka sa 1.647 automobila.
Model M5 je dizajnirao Karl Džon Elmit[45] i proizveden je u BMW fabrici Dingolfing u Nemačkoj. E60 M5 nije imao sigurnosne funkcije kao što su automatsko kočenje sa radarom ili upozorenje na napuštanje trake, koje su bile dostupne na E60 seriji 5, ali nisu bile prisutne na M5 modelu.
Engine
[уреди | уреди извор]BMW S85 je motor zapremine 50 litara (3.051 kubnih inča) V10 koji generiše snagu od 373 kW (507 PS; 500 KS) pri 7.750 o/min i obrtni moment od 520 N⋅m (384 lb⋅ft) pri 6.100 o/min.[46] S85 motor je ekskluzivno korišćen u E60 M5 (i srodnom E63/E64 M6) i ne bazira se ni na jednom drugom motoru.
Postoje tri režima rada motora koji vozač može da odabere: P400, P500 i P500 S. P400, podrazumevani startni režim, ograničava snagu motora na 294 kW (400 PS; 394 KS). P500 povećava snagu na punih 373 kW (507 PS; 500 KS). Režim P500 S održava istu snagu kao režim P500, ali ima osetljiviju reakciju papučice gasa.[47]
Ovaj motor je poznat po problemima sa ležajevima radilice, jer fabrički ležajevi ne pružaju dovoljan razmak (S65 motor iz serije E9X M3, koji je baziran na S85, takođe ima isti problem), što može dovesti do katastrofalnog otkaza motora ukoliko se ne reši. Još jedan veliki problem kod ovog motora su aktuatori papučice gasa, koji se obično pripisuju zupčanicima koji se nalaze unutar aktuatora, međutim, elektronski kvar samih aktuatora nije neobičan.[48]
Menjač
[уреди | уреди извор]M5 koristi SMG-III 7-stepeni automatski menjač sa jednim kvačilom, koji obavlja promene brzina u 65-250 milisekundi, zavisno od moda menjanja brzina.[49]
SMG-III menjač uključuje kontrolu kretanja pri startu (launch control), sistem za zadržavanje na uzbrdici, izbegavanje blokiranja menjača pri promeni na nižu brzinu (tako što se privremeno isključuje kvačilo tokom spuštanja brzina) i automatski režim menjanja brzina. Međutim, mnoge recenzije su primetile da je automatski režim menjanja brzina pri niskim brzinama ili čestom start-stop kretanju manje glatko od konvencionalnih automatskih menjača.[50][51][52][53][54]
U Severnoj Americi, konvencionalni šestostepeni ručni menjač je predstavljen u oktobru 2006. SMG-III menjač je ostao podrazumevani menjač u Severnoj Americi, dok je ručni menjač bio dostupan kao opcija bez dodatnih troškova. Ručni M5 je bio neznatno sporiji u određenim testovima, jer se dinamička kontrola stabilnosti nije mogla isključiti kao kod SMG verzije (međutim, kasnije je to postalo moguće i ponuđena je nadogradnja za ranije modele). U Severnoj Americi, kontrola kretanja pri startu za SMG menjače je podešena na 1.500 o/min, umesto na 4.000 o/min kao u drugim regionima.
F10 M5 (2011–2016)
[уреди | уреди извор]BMW M5 (F10) | |
---|---|
Преглед | |
Тип | Мотор напред, задњи погон |
Произвођач | BMW |
Производња | 2011–2016 |
Модели | 2012–2016 |
Каросерија и шасија | |
Класа | Средња класа |
Каросерија | 2/4 врата – лимузина 2 врата – купе 2 врата – кабриолет 5 врата – караван 5 врата – лифтбек |
Погонски агрегат | |
Мотор | 4.4 L S63 twin-turbo V8 |
Степен преноса |
|
Величине | |
Дужина | 4.910 mm (193,3 in) |
Ширина | 1.891 mm (74,4 in) |
Висина | 1.451 mm (57,1 in) |
Маса | 1.451 mm (57,1 in) |
Хронологија | |
Претходник | BMW серија 02 |
F10 M5 je predstavljen na Frankfurtskom auto-salonu 2011. godine, a prodaja je započela u novembru iste godine.[55] Pokreće ga twin-turbocharged V8 motor, što ga čini prvim M5 modelom sa turbopunjačem. Menjač koji se koristi u većini tržišta je 7-stepeni Getrag (sada Magna) 7DCI600 dvostruko kvačilo (dual-clutch) menjač, što predstavlja prvi put da M5 koristi ovakav tip automatskog menjača. Takođe, tradicionalni 6-stepeni manuelni menjač je takođe dostupan u Sjedinjenim Američkim Državama.[56]
Motor BMW S63B44TÜ je unapređena verzija twin-turbocharged V8 motora zapremine 4,4 L (2.685 cu in), koji je prvi put predstavljen u modelu E70 X5 M iz 2010. godine. Generiše maksimalnu snagu od 412 kW (560 PS; 553 hp) pri 6.000-7.000 o/min i obrtni moment od 680 N⋅m (502 lb⋅ft) pri 1.500-5.750 o/min. To rezultira zvaničnim vremenom ubrzanja od 0 do 100 km/h (62 mph) od 4,4 sekunde i maksimalnom brzinom od 305 km/h (190 mph) (sa opcionim M Driver's Package). F10 M5 je zabeležio vreme od 7:55 na Nürburgring stazi.[57]
Aktivni M-diferencijal pruža vektorisanje obrtnog momenta između zadnjih točkova, koji su standardno opremljeni 19-inčnim točkovima. Opciono se mogu dobiti točkovi od 20 inča sa Michelin Pilot Super Sport gumama dimenzija 265/35/20 napred i 295/30/20 pozadi.[58] Standardne kočnice su prednji kočioni čeljusti sa 6 klipova, dok su karbonsko-keramičke kočnice opcija. F10 M5 teži 1.945 kg (4.288 lb), što je 90 kg (198 lb) više od svog prethodnika. F10 M5 je pohvaljen zbog unapređenog menjača i potrošnje goriva, ali je kritikovan zbog zvuka motora, osećaja upravljanja i povećane težine.
M5 je proizvođen zajedno sa regularnim modelima serije 5 u BMW fabrici Dingolfing u Nemačkoj. Proizvodnja je završena u oktobru 2016. godine.[59]
Od 2014. godine, predstavljen je BMW M5 Competition Package. Competition Package povećava maksimalnu snagu motora na 423 kW (575 PS; 567 hp) i ima revidirano podešavanje vešanja (ležajevi, opruge, amortizeri, anti-roll šipke) koje snižava automobil za 10 mm (0,4 inča). U 2015. godini, snaga Competition paket verzije M5 je povećana na 441 kW (600 PS; 591 hp) i obrtni moment od 700 N⋅m (516 lb⋅ft).[60]
M Performance delovi
[уреди | уреди извор]M Performance delovi uključuju M Performance izduvni sistem, karbonski spojler, sportski volan, sportske pedale, bočne pragove, difuzor i karbonska ogledala.
Specijalne edicije
[уреди | уреди извор]Da bi proslavio 30. godišnjicu BMW-a M5 2015. godine, BMW je izgradio 300 specijalnih izdanja nazvanih "30 Jahre BMW M5" (30 godina BMW-a M5).[61] Sva 300 vozila dolazila su u specijalnoj boji BMW Individual pod nazivom Frozen Dark Silver Metallic. Na unutrašnjosti, natpis "30 Jahre M5" je izvezen na završetke pragova prednjih vrata i naslonima sedišta, a pločica sa natpisima "30 Jahre M5" i "1/300" postavljena je na kontrolnu tablu.
In 2016, pure metal silver edition was built, 50 special edition models.
F90 M5 (Predstavljen 2017-te)
[уреди | уреди извор]BMW M5 (F90) | |
---|---|
Преглед | |
Тип | Мотор напред, Погон на сва 4 точка |
Произвођач | BMW |
Производња | 2017–садашњост[62][63] |
Модели | 2018–садашњост |
Каросерија и шасија | |
Класа | Средња класа |
Каросерија | 2/4 врата – лимузина 2 врата – купе 2 врата – кабриолет 5 врата – караван 5 врата – лифтбек |
Погонски агрегат | |
Мотор | 4.4 L S63 twin-turbo V8 |
Степен преноса | 8-brzinaZF GA8HP75Z Steptronic аутоматик |
Величине | |
Дужина | 496.494 mm (19.547 in)[64] |
Ширина | 190.297 mm (7.492 in)[64] |
Висина | 147.295 mm (5.799 in)[64] |
Маса | 1.982 kg (4.370 lb)[65] |
Хронологија | |
Претходник | BMW серија 02 |
F90 M5 se temelji na modelu G30 serije 5 i koristi pogon na sve točkove ("xDrive"), što je prvi put da M5-ici, nije zadnji pogon.[66][67] Međutim, sistem pogona na sve točkove se naginje na zadnjim točkovima. Takođe se može konfigurisati da šalje snagu samo na zadnje točkove ako je isključena elektronska kontrola stabilnosti (ESC). Menjač je 8-stepeni automatski ZF GA8HP75Z.
Spoljašnjost M5 je dizajnirao Lim (Seungmo Lim). Automobil je otkriven na "Gamescomu" u avgustu 2017. godine, kao promocija lansiranja video igre "Need for Speed Payback". M5 je takođe prikazan na sajmu automobila u Frankfurtu (IAA) u septembru 2017. godine. M5 se proizvodi zajedno sa regularnim modelima serije 5 u BMW-ovoj fabrici Dingolfing u Nemačkoj.
F90 M5 ubrzava od 0 do 100 km/h za 3,4 sekunde,[68] do 200 km/h za 11,1 sekunde. U imperialnim merenjima, dostiže 60 mph (97 km/h) za 2,8 sekunde i 100 mph (161 km/h) za 6,6 sekundi. Distanca četvrt milje (402 metra) se prelazi za 10,9 sekundi, što čini ovu verziju M5 automobilom koji postiže vreme ispod 11 sekundi. Maksimalna brzina je ograničena na 250 km/h (155 mph), dok je neograničena maksimalna brzina 305 km/h (190 mph) sa opcionalnim M Driver's Package-om. Uprkos dodatnoj težini komponenti pogona na sve točkove, težina F90 M5 je približno 40 kg (88 lb) manja od prethodne generacije M5.[69]
U decembru 2017. godine, F90 M5 je postavio Ginisov svetski rekord za "Najduže kontinuirano driftovanje vozila" i "Najduže tandem driftovanje vozila (pomoću vode)" na vlažnoj podlozi, sa udaljenostima od 374 i 79 km (232 i 49 mi) [70][71]redom. F90 M5 je zabeležio vreme kruga na Nirburgringu od 7:38.92 u testu koji je sproveo Sport auto.
-
Zadnja leva strana
-
BMW S63 twin-turbocharged V8 motor
M5 Competition
[уреди | уреди извор]Model BMW M5 Competition je predstavljen u avgustu 2018. godine, pri čemu je snaga povećana na 460 kW (617 KS) pri 6.000 o/min, dok je obrtni moment ostao nepromenjen i iznosi 750 Nm (553 lb-ft) u rasponu od 1.800 do 5.800 o/min.[72] Zvanično vreme ubrzanja od 0 do 100 km/h (62 mph) je smanjeno za 0,1 sekundu u poređenju sa regularnim M5 modelom, što znači da ubrzanje od 0 do 100 km/h (62 mph) traje 3,1 sekundu prema BMW-u. Ostale promene uključuju čvršće opruge, povećanje kamber ploča prednjeg dela, sniženu visinu vožnje za 7 mm (0,3 inča), redizajnirane točkove i modifikovan sistem izduva sa dodatnim filterom za čestice. U testu koji je sproveo časopis sport auto, M5 Competition je prešao Nirburgring za 7:35.90. Iako je reklamiran sa snagom od 460 kW (617 KS) (mereno na radilici), M5 Competition u testu na dinamometru časopisa Car and Driver pokazao je snagu od 460 kW (617 KS) na točkovima, što ukazuje na veću izlaznu snagu od reklamirane.[73]
Motor i menjač
[уреди | уреди извор]Motor je evolucija prethodne generacije motora S63. Sa izlaznom snagom od 441 kW (600 KS), novi M5 ima istu snagu kao i modeli prethodne generacije "Competition Package" i "30 Jahre M5" ograničenih izdanja, dok je obrtni moment povećan na 750 Nm (553 lb-ft), što je 70 Nm (52 lb-ft) više nego kod prethodnog M5.
Transmisija je osmostepeni ZF 8HP automatski menjač. F90 je prvi M5 koji koristi automatski menjač sa kvačilom (u poređenju sa prethodnom generacijom menjača sa dvostrukim kvačilom), a BMW navodi da je ovo rešenje odabrano zbog njegove izdržljivosti i zato što vreme promene stepena prenosa nije značajno duže u odnosu na menjač sa dvostrukim kvačilom.[74]
Specijalne edicije
[уреди | уреди извор]BMW je napravio specijalno izdanje od 400 jedinica za premijeru F90 M5 modela.[75] Automobili su imali posebnu boju karoserije nazvanu Frozen Dark Red Metallic, individualni enterijer u boji smoke white i individualne drvene detalje u boji Piano Black sa natpisom "1/400" ispod kontrolne dugmadi iDrive. BMW je ovo specijalno izdanje nazvao First Edition M5, a zanimljivo je da su proizvedeni sredinom 2018. godine.
Da bi proslavio 35. godišnjicu modela M5 2019. godine, BMW je proizveo 350 jedinica modela "35 Jahre M5". Svi automobili su imali posebnu boju BMW Individual Frozen Dark Grey II. Na enterijeru su bili izvezeni natpisi "35 Jahre M5" na pragovima vrata i naslonima sedišta, dok je na instrument tabli bio postavljen natpis "35 Jahre M5" i "1/350".
M5 CS
[уреди | уреди извор]Ovo je prva verzija CS modela M5, a proizvodnja automobila je započela u martu 2021. Njegove primetne razlike uključuju:
- Povećanje snage motora za dodatnih 7 kW (10 PS; 9 bhp) na 467 kW (635 PS; 626 bhp).[76]
- Težina je 1.866 kg (4.114 lb), što ga čini 116 kg (256 lb) lakšim od standardnog M5 modela.
- Ima četiri sportska sedišta, sa logotipom Nürburgring staze otisnutim na naslonima.
- Poseban dizajn sa detaljima u boji zlata-bronze.
- Dva otvora za izvlačenje vazduha na haubi.
U M5 CS modelu se izuzetno koriste karbonska vlakna zbog svoje lakoće i izdržljivosti. Kočnice su čak 23 kg lakše od kočnica na BMW M5 Competition modelu. Ukupno, delovi od karbonskih vlakana doprinose smanjenju težine od skoro 70 kg u odnosu na BMW M5 Competition. Karbonski ojačana plastika (CFRP) se koristi za haubu, prednji spliter, kućišta spoljnih retrovizora, zadnji spojler na poklopcu prtljažnika i zadnji difuzor.[77] Uprkos ovim poboljšanjima, maksimalna brzina ostaje ista, 305 km/h (190 mph), a dostupan je samo u tri boje (od kojih su dve BMW Individual boje): Brands Hatch Grey Metallic, Frozen Brands Hatch Grey Metallic i Frozen Deep Green Metallic.
Redizajn
[уреди | уреди извор]F90 M5 redizajn je predstavljen u junu 2020. za modelnu godinu 2021. Glavne promene uključuju preuređene prednje i zadnje svetlosne grupacije, pri čemu prednje svetlosne grupe imaju minimalistički L-oblikovan dizajn za dnevna svetla. Prednji i zadnji branik su takođe redizajnirani, sada sa oštrim ukupnim dizajnom. Osnovni model nije dobio nikakve mehaničke promene, dok M5 Competition sada ima preuređene amortizere i podešavanje za podešavanje sistema vešanja. Ova verzija takođe dobija novi "Track" režim koji, kada je uključen, isključuje sve vozačke pomoćne sisteme i infotejment (infotainment) sistem kako bi se postiglo fokusiranije i iskustvo vožnje. Dodato je pet novih boja eksterijera, uključujući Motegi Crvenu, Brands Hatch Sivu, Tanzanite Plavu II, Individual Aventurine Crvenu i Frozen Bluestone.
Na unutrašnjosti, M5 sada ima infotainment displej od 12,3 inča koji zamenjuje prethodni od 10,25 inča. Sistem je takođe nadograđen na iDrive 7.0 sa prethodnog NBT EVO ID6. Novi funkcionalnosti za infotainment sistem uključuju bežičnu Android Auto funkcionalnost, prirodno prepoznavanje govora i BMW-ovu navigaciju baziranu na oblaku koja omogućava brže izračunavanje ruta i ažurirane informacije o saobraćaju. Unutrašnjosti su dodate i dve nove opcije presvlaka, crna koža i bež Alkantara presvlaka. M5 osveženje izgleda je bilo dostupno za prodaju u avgustu 2020. godine.[78][79]
M Performance delovi
[уреди | уреди извор]M5 može biti opremljen M Performance delovima koji se koriste i na CS modelu. To uključuje spliter, bočne pragove, spojler, difuzor i delove od karbonskih vlakana.
Pogledajte i
[уреди | уреди извор]References
[уреди | уреди извор]- ^ „Best Sport Sedans: Top-Rated Performance Sedans for 2020”. Edmunds (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-08.
- ^ Courtney, Will Sabel (2018-10-19). „2018 BMW M5 Review: Luxury Sedan or Supercar, But Never Anything in Between”. The Drive (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-08.
- ^ „RealOEM”. Приступљено 08. 05. 2023.
- ^ „RealOEM”. Приступљено 08. 05. 2023.
- ^ Saad (2010-02-17). „Early History: The BMW 5 Series”. BimmerFile (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-08.
- ^ e12.de (на језику: немачки) http://e12.de/archive/00/711052010/04axx054.htm. Приступљено 15. 2. 2019. Непознати параметар
|Naslov=
игнорисан [|naslov=
се препоручује] (помоћ); Недостаје или је празан параметар|title=
(помоћ) - ^ „BMW Classic - Recherche-Client”. bmw-grouparchiv.de. Приступљено 2023-05-08.
- ^ Lewin, Tony (2016-11). The BMW Century: The Ultimate Performance Machines (на језику: енглески). Motorbooks. ISBN 978-0-7603-5017-1. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ „Chicago Clearing Corporation provides cash value to recipients of class-action settlement certificates”. web.archive.org. 2003-07-01. Приступљено 2023-05-09.
- ^ „BMW M Registry - FAQ E28 M5”. bmwmregistry.com. Приступљено 2023-05-09.
- ^ „BMW M5 E28 road test”. Drive (на језику: енглески). 2014-09-18. Приступљено 2023-05-21.
- ^ Boeriu, Horatiu (2017-11-24). „Photoshoot with the iconic BMW E28 M5”. BMW BLOG (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW Classic - Recherche-Client”. bmw-grouparchiv.de. Приступљено 2023-05-21.
- ^ а б „Bmws Designers”. www.bmwism.com. Приступљено 19. 9. 2022.
- ^ „1990 M5 брошура” (PDF). Приступљено 15. 2. 2019.
- ^ „BMW Classic - Recherche-Client”. bmw-grouparchiv.de. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW Classic - Recherche-Client”. bmw-grouparchiv.de. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW Classic - Recherche-Client”. bmw-grouparchiv.de. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2004-09-29. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW M5 (E34) 1988-95: Future classic”. TradeUniqueCars.com.au (на језику: енглески). 2013-09-18. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW Classic - Recherche-Client”. bmw-grouparchiv.de. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW Classic - Recherche-Client”. bmw-grouparchiv.de. Приступљено 2023-05-21.
- ^ а б в г д „BMW M Registry - FAQ E34 M5”. bmwmregistry.com. Приступљено 2023-05-21.
- ^ Taylor, James (2015-10-26). BMW M5: The Complete Story (на језику: енглески). Crowood. ISBN 978-1-78500-046-1.
- ^ Taylor, James (2001). Original BMW M-Series (на језику: енглески). MBI Publishing Company LLC. ISBN 978-0-7603-0898-1.
- ^ Boeriu, Horatiu (2018-01-10). „BMW Australia expands Heritage Fleet with 1990 E34 M5”. BMW BLOG (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Championships | Driver Database”. www.driverdb.com. Приступљено 2023-05-21.
- ^ Shannons. „Sold: BMW M5 E34 Saloon Auctions - Lot 19 - Shannons”. Shannons Insurance. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW M5 (E39)”. bmw-grouparchiv.de. Приступљено 13. 7. 2019.
- ^ „2012 BMW M5 [w/video]”. Autoblog (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ а б Lewin, Tony; Purves, Tom (2016-09-30). The BMW Century: The Ultimate Performance Machines (на језику: енглески). Motorbooks. ISBN 978-0-7603-5304-2.
- ^ Kittler, Eberhard, ур. (2001). Deutsche Autos. 5: Seit 1990: Audi, BMW, VW und Kleinserien / Eberhard Kittler (1. Aufl изд.). Stuttgart: Motorbuch-Verl. ISBN 978-3-613-02128-0.
- ^ Klauder, Kai (2010-09-13). „Der vierte 5er von BMW: Die Baureihe E39: Rund - na und? Der Übergangs-5er von BMW”. auto motor und sport (на језику: немачки). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW M Registry - FAQ E39 M5”. bmwmregistry.com. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW Classic - Recherche-Client”. bmw-grouparchiv.de. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „E39 M5 – The Ultimate Daily Machine – Second Daily Classics”. seconddaily.com. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW Classic - Recherche-Client”. bmw-grouparchiv.de. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Patent Images”. United States Patent and Trademark Office (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-06.
- ^ „2009 BMW M5 brochure” (PDF) (на језику: немачки). Приступљено 15. 2. 2019.
- ^ „2012 BMW M5 [w/video]”. Autoblog (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW M5 Sedan : Introduction”. web.archive.org. 2009-07-01. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „2006 BMW M5 vs.2006 BMW M6 - Full Comparison Test at RoadandTrack.com”. web.archive.org. 2012-04-14. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW M5 im Supertest auf Nordschleife und Hockenheimring - auto motor und sport”. web.archive.org. 2018-10-03. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „New BMW M5 sets blistering ‘Ring time”. Top Gear (на језику: енглески). 2011-06-28. Приступљено 2023-05-21.
- ^ https://www.facebook.com/* (2006-05-25). „Karl Elmitt, BMW”. Automotive News Europe (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW M5 Sedan : Technical data”. web.archive.org. 2008-08-12. Приступљено 2023-05-21.
- ^ robert.maddrey (2012-07-12). „2008 E60 BMW M5 -”. Down Shift Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „The 4 Most Common BMW S85 M5/M6 Engine Problems - BMW Tuning”. bmwtuning.co (на језику: енглески). 2020-08-12. Приступљено 2023-05-21.
- ^ Lewin, Tony; Purves, Tom (2016-09-30). The BMW Century: The Ultimate Performance Machines (на језику: енглески). Motorbooks. ISBN 978-0-7603-5304-2.
- ^ „BMW M5 : Used | Car News | Auto123”. auto123.com (на језику: енглески). 2011-09-17. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW M5 Review”. thetruthaboutcars.com (на језику: енглески). 2006-01-22. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW 5-Series Owner Ratings | Parkers”. www.parkers.co.uk. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Used 2013 BMW M5 for Sale Near Me”. Edmunds (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „2012 BMW M5”. Road & Track (на језику: енглески). 2011-09-14. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Next BMW M5: full details”. Autocar (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Rendered: 2012 BMW M5”. web.archive.org. 2010-10-15. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „2012 BMW M5”. TopSpeed (на језику: енглески). 2010-11-12. Приступљено 2023-05-21.
- ^ Serban, Tudor. „BMW M5 (F10) Specs & Photos - 2011, 2012, 2013”. autoevolution (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW M Registry - FAQ F10 M5”. bmwmregistry.com. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „30 years of the BMW M5.”. www.press.bmwgroup.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „The "30 Jahre M5" Special Model”. web.archive.org. 2015-11-08. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Produktionsstart des neuen BMW M5.”. press.bmwgroup.com (на језику: немачки). Приступљено 12. 4. 2020.
- ^ „BMW M5”. cargurus.com. Приступљено 12. 1. 2019.
- ^ а б в Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>
; нема текста за референце под именомDimensions
. - ^ Taylor, James (21. 12. 2017). „BMW M5 (2018) review: AWD comes to the M badge”. Car Magazine. Приступљено 29. 3. 2018.
- ^ „BMW M5 2018 UK first drive”. Autocar (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Redeemed! 2018 BMW M5 First Drive”. Car and Driver (на језику: енглески). 2017-12-05. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „The new BMW M5.”. www.press.bmwgroup.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „2018 BMW M5 Prototype Drive”. Car and Driver (на језику: енглески). 2017-05-16. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW sets two GUINNESS WORLD RECORDS™ for drifting in the new BMW M5.”. www.press.bmwgroup.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW sets two new records with help from amazing mid-drift refuelling system”. Guinness World Records (на језику: енглески). 2018-01-12. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „The new BMW M5 Competition.”. www.press.bmwgroup.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Surprise! The 2019 BMW M5 Competition Is Even More Powerful Than Advertised”. Car and Driver (на језику: енглески). 2019-05-13. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „BMW M Boss Says High-Powered Automatics Will Even Kill Dual-Clutch Gearboxes”. Jalopnik (на језику: енглески). 2017-04-22. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Watch a 2018 BMW M5 set a new drifting record – and refuel while doing it”. CAR Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ Hood, Bryan (2021-01-27). „Meet BMW’s Fastest Production Car, the New Limited-Edition 627 HP M5 CS”. Robb Report (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „What makes the M5 CS special? | BMW | Discover BMW”. discover.bmw.co.uk. Приступљено 2023-05-21.
- ^ „2021 BMW M5 revealed with updated styling, new tech features”. Autoblog (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „2021 BMW M5 and M5 Competition Get Updated Tech, Will Reach 189 MPH”. Car and Driver (на језику: енглески). 2020-06-16. Приступљено 2023-05-21.