Корисник:Pinki/У припреми/Хронологија/1970.
Изглед
Корисник:Pinki/У припреми/Шаблон:1А
1970. година
[уреди | уреди извор]- 19. јануар
- У Сарајеву умро Хамза Хумо (1895-1970), новинар и књижевник и члан Академије наука и уметности Босне и Херцеговине.
- у току јануара
- У Београду одржана додела „Нинове награде“ за 1969. годину, а њен добитник је био Бора Ћосић за роман „Улога моје породице у светској револуцији“.
- 3. мај
- У Ријеци одржана прослава 25-огодишњице ослобођења града и његовог прикључења Југославији, којој је поред више хиљада грађана присуствовао и председник Републике Јосип Броз Тито.
- 6—11. мај
- Председник Републике Замбије др Кенет Каунда боравио је у званичној посети Југославији. Заједно са осталим члановима делегације, коју је предводио посетио је Рударско-топионичарски басен „Бор“, хидроелектрану „Ђердап“, градове Загреб и Пулу и оствро Брионе. Током посете, између замбијске и југословенске делегације размењена су мишљења о међународним и билатералним односима, а посебно о ситауацији у свету и улози политике несврставања. Председник Тито одликовао је председника Замбије Орденом југословенске велике звезде.
- 9. мај
- У Љубљани одржана прослава 25-о годишњице Дана победе и ослобођења града. Прослави је присуствовао и председник Републике Јосип Броз Тито, који је због „херојског учешћа у Народноослободилачкој борби грађана Љубљане“ одликовао град Орденом народног хероја, чиме је стако почасно звање града-хероја (у каснијим годинама ово високо признање добили су следећи градови - Дрвар, Београд, Загреб, Нови Сад, Приштина, Прилеп и Цетиње).
- 10—24. мај
- У Југославији одржано VI светско првенство у кошарци. Првенство је одржано у пет градова. Од 10. до 13. маја утакмице су игране у Сарајеву, у дворани „Скендерија“ где су играле репрезентације из групе „А“ (Аустралија, Куба Сједињене Америчке Државе и Чехословачка); у Сплиту, у дворани „Грипе“ где су играле репрезентације из групе „Б“ (Бразил, Италија, Јужна Кореја и Канада) и у Карловцу, у Школској спортској дворани где су играле репрезентације из групе „Ц“ (Панама, Совјетски Савез, Уједињена Арапска Република и Уругвај). Од 17. до 23. маја игране су у Скопљу, у дворани „Работнички“ утакмице за пласман од осмог до тринаестог места, а од 16. до 24. маја игране су у Љубљани, у дворани „Тиволи“ утакмице за пласман од осмог до првог места. Кошаркашка репрезентација Југославије, у саставу: Ратомир Тврдић, Љубодраг Симоновић, Винко Јеловац, Трајко Рајковић, Аљоша Жорга, Драган Капичић, Иво Данеу, Крешимир Ћосић, Дамир Шолман, Никола Плећаш, Драгутин Чермак, Петар Сканси и тренер Ранко Жеравица, освојила је златну медаљу (прву од укупно три, на светским првенствима). Друго и треће место освојиле су репрезентација Бразила и репрезентација Совјетског Савеза.
- 12. мај
- У Београду одржана заједничка седница Градског и Универзитетског комитета Савеза комуниста Београда, на којој су усвојене „Тезе о реформи високошколског образовања и друштвено-економском развоју Београда“, о којима је уводни реферат поднео Бранко Прибићевић, ванредни професор Факултета политичких наука у Београду и члан ЦК СК Србије.
- 22. мај
- У Београду председник Републике и председник СКЈ Јосип Броз Тито водио разговоре са члановима делегације Комунистичке партије Шпаније, који су били у посети Југослвији. Истог дана Тито је примио и заменика генералног секретара Комунистичке партије Италије Енрика Берлингуера
- У Београду умро Бојан Ступица (1910-1970), познати југословенски редитељ, професор на Позоришној академији и оснивач Југословенског драмског позоришта. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
- 25. мај
- Поводом Дана младости председник Републике Јосип Броз Тито организовао је у Палати федерације, на Новом Београду пријем за делегације омладинских и пионирских организација из свих република и покрајина, ком су присуствовали и чланови кошаркашке репрезентације Југославије, који су на светском првенству освојили златну медаљу.
- Свечаном приредбом тзв. „слетом“ на стадиону „ЈНА“ у Београду прослављен Дан младости и 78-и рођендан Јосипа Броза Тита. „Штафета младости“ је ове године кренула 19. априлa из села Ландовица, код Призрена са места на ком су 1943. године убијени народни хероји Боро Вукмировић и Рамиз Садику. Први носилац штафете био је техничар Бешким Немијеђи. У даљем ношењу штафете учествовало је око 200.000 учесника и прешла је пут дуг преко 12.000 километара. Последњи носилац штафете, који је предао Титу била је Љиљана Жежова, ученица гимназије „Јосип Броз Тито“ из Скопља.
- У Тузли Окружни суд осудио на смртну казну Шефку Хоџић звану „Ханумка“, која је 7. октобра 1969. године у селу Јусићи, код Зворника убила трудну Алију Хасановић (1943—1969), којој је потом из утробе извадила нерођено дете. Заједно са Шефком суђен је и њен саучесник Авдија Хоџић, који је осуђен на пет година затвора (ово је било једно од најмонструознијих убистава у СФРЈ и за њега је владало велико интересовања јавности. Посебно јер је „царски рез“ над убијеном извршен професионално, па су многи сумњали да је осумњичена имала „стручног“ саучесника. На обновљеном процесу, 18. септембра исте године, смртна казна јој је преиначена на казну од 20 година затвора, а на слободу је пуштена након одлежаних 13 година, 1982. године).
- 27. мај
- У Љубљани, од последица срчаног удара умро Трајко Рајковић (1937—1970), кошаркаш и члан репрезентације. Преминуо је свега три дана након одржавања светског првенства на ком је Југославија освојила прву златну медаљу, а узрок изненадне смрти је био срчана мана. Kао заслужни спортиста је сахрањен, поред Радивоја Кораћа у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
- 26. јул—2. август
- У римском амфитеатру у Пули одржан XVII „Фестивал југословенског филма“, током којег су приказана 22 домаћа филма. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен je филм „Лисице“, редитеља Крста Папића. Награду „Златну арену“ добили су: Крсто Папић за режију филма „Лисице“, Пуриша Ђорђевић за сценарио филма „Бициклисти“, Милена Дравић за главну женску улогу у филму „Бициклисти“, Стево Жигон за главну мушку улогу у филму „Оксиген“, Руди Вавпотич за сниматељски рад у филму „Оксиген“, Воки Костић за музику у филмовима „Бициклисти“ и „Крвава бајка“ и Богић Рисимовић за сценографију у филму „Бициклисти“. Овогодишњи фестивал је отворен пројекцијом филма „Битка на Неретви“, редитеља Вељка Булајића, који као филм од „националоног значаја“ није учествовао у конкуренцији за награде. Пројекцији филма и отварању фестивала присуствовао је председник Републике Јосип Броз Тито, као и његова гошћа италијанска глумица Софија Лорен.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан V Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, ове године су били Милена Дравић и Јован Јанићијевић Бурдуш, за улоге Неде и Бурдуша у филму „Битка на Неретви“, односно тв серији „Музиканти“.
1971. година
[уреди | уреди извор]- 26. јул—2. август
- У римском амфитеатру у Пули одржан XVIII „Фестивал југословенског филма“, током којег је приказано 24 домаћих филмова. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен je филм „Црвено класје“, редитеља Живојина Павловића. Награду „Златну арену“ добили су: Кирил Ценевски за режију филма „Црно семе“, Мирослав Антић за сценарио филма „Доручак са ђаволом“, Душица Жегарац за главну женску улогу у филму „Опклада“, Дарко Дамески за главну мушку улогу у филму „Црно семе“, Милорад Јакшић Фенђо за сниматељски рад у филму „Црвено класје“, Јоже Прившек за музику у филму „На кланцу“ и Миодраг Николић за сценографију у филму „Улога моје породице у свјетској револуцији“. На овогодишњем фестивалу, иако је био на конукуренцији, није приказан филм „Мистерије организма“, редитеља Душана Макавејева. На претпоследњој фестивалској вечери, 1. августа, као гост фестивала боравио је председник Републике Јосип Броз Тито, као и његови гости амерички глумици Ричард Бартон и Елизабет Тејлор.
- 31. јул—3. август
- На Брионима, као специјални гости председника Републике Јосипа Броза Тита, боравили амерички глумци - брачни пар Ричард Бартон и Елизабет Тејлор. Током посете Ричард Бартон је преговарао са режисером Стипом Делићем и продуцентом Николом Поповићем око ангажмана у филму „Сутјеска“ (филм je сниман током 1972. године, а Ричард Бартон је глумио Тита). За време посете Бартонови су у пратњи председника Тита и његове супруге Јованке, 1. августа посетили Пулу и боравили на тамошњем филмском фестивалу.
- 4. август
- Код засеока Касаповац, близу Врчина, у 21:30 часова догодила се тешка железничка незгода када је на шинобус налетео теретни воз. Том приликом смртно је страдало 35, а повређено је 77 путника.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан VI Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, ове године су били Асја Кисић и Карло Булић, за улоге Бепине и доктора Луиђија у тв серији „Наше мало мисто“.
- 9. oktobar 1971. – Završeni veliki vojni manevri „Sloboda“, koji su održavani u tri republike – Sloveniji, Hrvatskoj i BiH.
- 15. октобар
- У Крагујевцу у производним погонима фабрике Заводи „Црвена застава“ отпочела серијска производња модела „Застава 101“, који је настао на бази фијатово модела „128“. До престанка производње, 20. новембра 2008. године, укупно је произведено 1.273.532 комада.
1973. година
[уреди | уреди извор]- 5. март
- Председништво СФРЈ одржало седницу на којој је расправљано о молби за помиловање од смртне казне над Ђуром Хорватом, Вејсилом Кешкићем, Мирком Власиновићем и Лудвигом Павловићем, четворицом усташких терориста, које је осудио Војни суд ЈНА у Сарајеву 27. децембра 1972. године због упада на територију СФРЈ и извршење више терористичких акција на подручију СР Босне и Херцеговине, у периоду од 20. јуна до 24. јула 1972. године. Првој тројици осуђених молба за помиловање је одбијена, док је четвртооптужени Лудвиг Павловић помилован, јер је у време извршења кривичних дела имао свега 21 годину. Њему је смртна казна замењена за 20 година затвора.
- 17. март
- У Београду извршена смртна казна стрељањем над Ђуром Хорватом (1942—1973), Вејсилом Кешкићем (1939—1973) и Мирком Власиновићем (1932—1973), тројицом усташких терориста припадника тзв „Бугојанске групе“, коју су 20. јуна 1972. године упали на територију СФРЈ и до 24. јула извршили више терористичких акција на подручију СР Босне и Херцеговине. На смртну казну осудио их је Војни суд ЈНА у Сарајеву 27. децембра 1972. године. Ову пресуду потврдио је Врховни војни суд у Београду, 1. јануара и Врховни суд Југославије, 30. јануара 1973. године.
- 26. јул—2. август
- У римском амфитеатру у Пули одржан XX „Фестивал југословенског филма“, током којег је приказано 16 домаћих филмова. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен je филм „Сутјеска“, редитеља Стипе Делића. Награду „Златну арену“ добили су: Матјеж Клопчич за режију филма „Цвеће у јесен“; Бранимир Шћепановић за сценарио филма „Сутјеска“; Ружица Сокић за главну женску улогу у филму „Жута“; Љубиша Самарџић за главну мушку улогу у филмовима „Бомбаши“, „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња“ и „Сутјеска“; Бранко Блажина за сниматељски рад у филму „Кужиш стари мој“; Томислав Заграфски за музику у филму „Уклети смо, Ирина“ и Нико Матула за сценографију у филму „Цвеће у јесен“.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан VIII Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, ове године су били Станислава Пешић и Властимир Ђуза Стојиљковић, за улоге Олге и Рође Петровића у тв серији „Позориште у кући“.
- 24. septembar 1973. – U zvaničoj poseti Jugoslaviji boravio predsednik Vlade SSSR Aleksej Kosigin.
- 30. oktobar 1973. – Car Etiopije Haile Selasije boravio u prijateljskoj poseti Jugoslaviji
1975. година
[уреди | уреди извор]- 15. мај
- У складу са Уставом СФРЈ, функцију потпредседника Председништва СФРЈ преузео др Владимир Бакарић, делегат Социјалистичке Републике Хрватске у Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
- 26. јул—2. август
- У римском амфитеатру у Пули одржан XXII „Фестивал југословенског филма“, током којег је приказано 16 домаћих филмова. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен je филм „Кућа“, редитеља Богдана Жижића. Награду „Златну арену“ добили су: Матјаж Клопчич за режију филма „Страх“, Арсен Диклић и Бранко Бауер за сценарио филма „Зимовање у Јакобсфелду“, Јагода Калопер за главну женску улогу у филму „Кућа“, Љуба Тадић за главну мушку улогу у филмовима „Доктор Младен“ и „Страх“, Ангелица Хлебце за епизодну женску улогу у филму „Страх“, Љубиша Самарџић за епизодну мушку улогу у филмовима „Доктор Младен“ и „Црвена земља“, Љубе Петковски за сниматељски рад у филму „Јад“, Урош Крек за музику у филму „Повест о добрим људима“ и Нико Матул за сценографију у филму „Страх“.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан X Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, ове године су били Неда Арнерић и Војислав Брајовић, за улоге Рут и Тихог у тв серији „Отписани“.
- 10. септембар
- У Зрењанину радник Небојша Деспотов (1946—1979) извршио убиство дављењем две девојке - Весну Милин (1954—1979) и Биљану Кендерашки (1960—1975). Ово је било једно од монструознијих убистава у СФРЈ и придат му је велики публицитет - јавност је захтевала смртну казну, а новинари су га назвали „Зрењанински Џек Трбосек“. Окружни суд у Зрењанину осудио га је на смртну казну, али је Врховни суд Војводине оборио ову пресуду и по предлогу одбране оптужени је упућен на посматрање, најпре у Београд, а потом у Загреб. После налаза лекара да је оптужени урачунљив, Врховни суд Војводине је 1978. године потврдио првобитну смртну пресуду. Зрењанински убица стрељан је 12. јула 1979. године.
1976. година
[уреди | уреди извор]- 12. март
- У Београду Управи одбор Задужбине „Иве Андрића“, по његовој тестаментној жељи, установио - „Андрићеву награду“ за најбољу приповетку, односно збирку приповедака објављену током претходне године. Током времена ово је постала престижна југословенска награда за књижевност, чију су добитници између осталог били - Антоније Исаковић, Данило Киш, Давид Албахари и др. Први добитник награде, за 1975. годину био је Драгослав Михаиловић за дело „Петријин венац“.
- 15. мај
- У складу са Уставом СФРЈ, функцију потпредседника Председништва СФРЈ преузео Видоје Жарковић, делегат Социјалистичке Републике Црне Горе у Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
- 26. јул—2. август
- У римском амфитеатру у Пули одржан XXIII „Фестивал југословенског филма“, током којег је приказано 16 домаћих филмова. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен je филм „Идеалист“, редитеља Игора Претнара. Награду „Златну арену“ добили су: Горан Паскаљевић за режију филма „Чувар плаже у зимском периоду“; Здравко Велимировић, Младен Ољача и Ђурица Лабовић за сценарио филма „Врхови Зеленгоре“; Милена Зупанчић за главну женску улогу у филму „Идеалист“; Радко Полич за главну мушку улогу у филму „Идеалист“; Мира Бањац за епизодну женску улогу у филму „Чувар плаже у зимском периоду“; Вељко Мандић за епизодну мушку улогу у филму „Врхови Зеленгоре“; Бранко Блажина за сниматељски рад у филму „Сељачка буна 1573.“; Алфи Кабиљо за музику у филму „Сељачк буна 1573.“ и Драгољуб Ивков за сценографију у филму „Чувар плаже у зимском периоду“. Последњој фестивалској вечери, 2. августа, присуствовао је председник Републике и покровитељ фестивала Јосип Броз Тито (ово је било његово последње присуство на пуслком фестивалу).
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан XI Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, ове године су били Нада Гачешић и Жарко Радић, за улоге Ине и Јастреба у тв серији „Капелски кресови“.
- 10. септембар
- Изнад села Врбовца, у близини Загреба догодила се авионска незгода у којој су се сударила два авиона - Тридент 3Б, Бритиш eрвејза (био на лету од Лондона ка Истанбулу) и Даглас ДЦ-9, Инекс-Адриа Авиопромета (био на лету од Сплита ка Келну). До незгоде је дошло због грешке радника контроле летења, а у њој је погинуло свих 176 путника и чланова посаде (ово је била највећа авионска незгода која се догодила на територији СФРЈ).
- 10. октобар
- У саобраћајној незгоди, на ауто-путу „Београд-Ниш“, у близини села Колара, код Смедерева, погинула Силвана Арменулић (1939-1976), позната југословенска певачица. Заједно са њом у колима су страдали и њена сестра Мирјана Барјактаревић (1951-1976), такође певачица и Миодраг Раде Јашаревић (1916-1976), виолиниста и шеф Народног оркестра Радио-телевизије Београд.
1977. година
[уреди | уреди извор]- 15. мај
- У складу са Уставом СФРЈ, функцију потпредседника Председништва СФРЈ преузео Стеван Дороњски, делегат Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине у Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
- 26. јул—2. август
- У римском амфитеатру у Пули одржан XXIV „Фестивал југословенског филма“, током којег је приказано 18 домаћих филмова. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен je филм „Не нагињи се ван“, редитеља Богдана Жижића. Награду „Златну арену“ добили су: Живојин Павловић за режију филма „Хајка“; Славко Голдштајн и Душан Вукотић за сценарио филма „Акција стадион“; Милена Зупанчић за главну женску улогу у филму „Воство Каролине Жашлер“; Павле Вуисић за главну мушку улогу у филмовима „Хајка“, „Бештије“ и „Повратак отписаних“; Мира Бањац за епизодну женску улогу у филму „Не нагињи се ван“; Љубиша Самарџић за епизодну мушку улогу у филму „Специјално васпитање“; Божидар Николић за сниматељски рад у филму „Бештије“; Боро Таминџић за музику у филму „Бештије“ и Драго Турина за сценографију у филму „Избавитељ“.
- 28. avgust 1977. – Grupa „Bijelo dugme“ održala kod Hajdučke česme najveći koncert u dotadašnjoj istoriji jugoslovenske rok muzike, pred oko 100 000 posetilaca.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан XII Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, ове године су били Даница Аћимац и Миодраг Петровић Чкаља, за улоге у тв серији „Недељом поподне“.
1978. година
[уреди | уреди извор]- 11. јануар
- У Београду, у кругу Централног затвора извршена смртна казна стрељањем над Миљенком Хркачем (1947—1978), чланом усташке терористичке оорганизације, који је у јулу и септембру 1968. године извршио две терористичке акције у Београду - у биоскопу „20 октобар“ и у гардероби главне железничке станице, у којима је страдала једна, а преко 85 особа теже и лакше рањено. Суђено му је чак три пута пред Окружним судом у Београду - октобра 1969, децембра 1970. и децембра 1975. године и сва три пута је осуђен на смртну казну. Последња пресуда је потврђена 30. децембра 1976. године одлуком Савезног суда.
- 15. мај
- У складу са Уставом СФРЈ, функцију потпредседника Председништва СФРЈ преузео Фадиљ Хоџа, делегат Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово у Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан XIII Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, ове године су били Љиљана Драгутиновић и Петар Божовић, за улоге Милице и Данила у тв серији „Више од игре“.
- 1—14. октобар
- У Манили и Кезон Ситију ( Филипини) одржано VIII светско првенство у кошарци. Кошаркашка репрезентација Југославије, у саставу: Петер Вилфан, Драган Кићановић, Андро Кнего, Рајко Жижић, Жељко Јерков, Бранко Скроче, Зоран Славнић, Крешимир Ћосић, Ратко Радовановић, Дује Крстуловић, Дражен Далипагић, Мирза Делибашић и тренер Александар Николић, осовојила је златну медаљу (другу по реду, од укупно три, на светским првенствима). Прво место на такмичењу освојила је репрезентација Совјетског Савеза, а треће репрезентација Бразила. Југословенски репрезентативац Дражен Далипагић проглашен је за најбољег играча Светског првенства.
1979. година
[уреди | уреди извор]- 10. фебруар
- У Љубљани умро Едвард Кардељ (1910-1979), југословенски револуционар, теоретичар социјализма и један од твораца социјалистичког самоуправљања, члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије (ЦК СКЈ) и Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и носилац Ордена народног хероја и Ордена јунака социјалистичког рада. Сахрањен је у Гробници народних хероја, у центру Љубљане.
- 15. мај
- У складу са Уставом СФРЈ, функцију потпредседника Председништва СФРЈ преузео Лазар Колишевски, делегат Социјалистичке Републике Македоније у Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (када је 4. маја 1980. године умро председник Републике Јосип Броз Тито, Лазар Колишевски је преузео функцију председника Председништва СФРЈ).
- 20. јун
- У Новом Саду Скупштина САП Војводине, уз подршку и позитивно мишљење Српске академије наука и уметности (САНУ), донела Закон о Војвођанској академији наука и уметности (ВАНУ). Овим Законом постављени су циљеви и задаци нове научне институције – „да организује, развија, подстиче и координира научно и уметничко стваралаштво и примену резултата научних истраживања, да учествује у утврђивању и остваривању политике друштвеног развоја науке и уметности”. ВАНУ је тада била означена као највиша научна и уметничка установа у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Војводини (Оснивачка скупштина ВАНУ одржана је 4. децембра).
- у току августа
- На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу одржан XIV Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Добитници награде Глумачки пар године „Она и он“, одлуком читалаца листа „ТВ Новости“, ове године су били Злата Петковић и Војислав Брајовић, за улоге Марије и Тихог у тв серији „Повратак отписаних“.
- 4. децембар
- У Новом Саду, у згради „Платонеума“ одржана Оснивачка седница Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ). Академија је основана на основу Закона, који је 20. јуна донела Скупштина САП Војводине и уз сагласност Српске академије наука и уметности (САНУ). НА Оснивачкој седници изабрани су први члнаови Академије, као и њено руководство - председник Богољуб Станковић, секретар Милан Чанак, а чланови Председништва Петар Дрезгић, Бранислав Ђурђев и Иштван Сели. ВАНУ је била највиша научна и уметничка установа у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Војводини, а веома тесно је сарађивала са Матицом српском, најстаријом културном установом српског народа (ВАНУ је распуштена 17. јула 1992. доношењем новог Закона о САНУ, а поново је успостављена 23. октобра 2003. одлуком Скупштине АП Војводине)