Пређи на садржај

Корисник:Shole123/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у релију 2022
Светски шампион у возачима:
Кале Рованпере
Светски шампион сувозача:
Јоне Халтунен
Светски шампион произвођача:
Toyota Gazoo Racing WRT
Претходни: 2021 Наредни: 2023
Првенства подршке:
FIA World Rally Championship-2
FIA World Rally Championship-3
Кале Рованпере је освојио своју прву шампионску титулу

Светско првенство у релију 2022 била је 50. сезона Светског првенства у релију (енг. WRC), међународне рели серије коју организује Међународна аутомобилска федерација (енг. International Automobile Federation, скраћено FIA). Тимови су се такмичили за најбоље возаче, сувозаче и произвођаче; сваки од њих је освојен од стране Кале Рованпереа, Јоне Халтунена и Toyota Gazoo Racing WRT.

Тимови су се такмичили у аутомобилима који су се придржавали прописа од Rally1 до Rally5; међутим, само произвођачи који су се такмичили са Rally1 аутомобилима, хомологованим према радикално новим прописима, били квалификовани да освоје бодове у шампионату произвођача. Шампионат је почео у јануару 2022. са релијем Монте Карло и завршио се у новембру 2022. са релијем Јапан. Серију су подржавали World Rally Championship-2 и World Rally Championship-3 на свакој рунди са јуниорском категоријом на одабраним догађајима.

Себастијан Ожије и Јулијен Инграсија су били актуелни шампиони међу возачима и сувозачима, освојивши своје осме шампионске титуле на релију Монза 2021. Међутим, Инграсија није бранио своју титулу јер се повукао из такмичења на крају сезоне 2021. Toyota је била актуелни шампион међу произвођачима.

Рованпере и Халтунен су освојили своје прве титуле светског рели шампиона након победе на релију Нови Зеланд 2022. Са само двадесет и две године, Рованпера је постао најмлађи светски рели шампион икада. На крају шампионата, От Теналк и Мартин Јарвеоја су завршили на другом месту, заоставши педесет бодова. Трећи су били Тиери Новел и Мартин Видахе, дванаест бодова иза. У шампионату произвођача, Toyota Gazoo Racing WRT је успешно одбранила своју титулу на релију Каталонија 2022, са седамдесет бодова предности над Hyundai Shell Mobis WRT, док је M-Sport Ford WRT био трећи.

Календар

[уреди | уреди извор]
Toyota Gazoo Racing WRT су били шампиони произвођача

Сезона 2022. се одржала на тринаест рунди широм Европе, Африке, Океаније и Азије.

Рунда Датум почетка Датум завршетка Рели Седиште релија Површина Етапе Удаљеност Реф.
1 20 јануар 23 јануар МонакоРели Монте Карло Монте Карло, Монако мешано 17 296.03 км [1]
2 24 фебруар 27 фебруар ШведскаРели Шведска Умео, Вестерботен снег 17 264.81 км [2]
3 21 април 24 април ХрватскаХрватска Рели Загреб асфалт 20 291.84 км [3]
4 19 мај 22 мај ПортугалијаРели Португал Матосинхос, Порто шљунак 21 338.34 км [4]
5 2 јун 5 јун ИталијаРели Италија Сардинија Алгеро, Сардинија шљунак 21 307.91 км [5]
6 23 јун 26 јун КенијаСафари Рели Кенија Најроби шљунак 19 363.44 км [6]
7 14 јул 17 јул ЕстонијаРели Естонија Тарту, Тартума шљунак 24 314.26 км [7]
8 4 август 7 август ФинскаРели Финска Јивескиле, Средишња Финска шљунак 22 322.61 км [8]
9 18 август 21 август БелгијаИпр Рели Белгија Ипр, Западна Фландрија асфалт 20 281.58 км [9]
10 8 септембар 11 септембар ГрчкаАкропољ Рели Грчка Ламија, Средишња Грчка шљунак 16 303.30 км [10]
11 29 септембар 2 октобар Нови ЗеландРели Нови Зеланд Окланд, Северно острво шљунак 17 279.80 км [11]
12 20 октобар 23 октобар ШпанијаРели Каталонија Салоу, Каталонија асфалт 19 293.77 км [12]
13 10 нобембар 13 новембар ЈапанРели Јапан Тојота, Чибу асфалт 19 283.27 км [13]

Промене локације

[уреди | уреди извор]

Седиште релија Монте Карло преместило се из Гапа, Горњи Алпи, у сам Монако. Седиште релија је било само у Монаку 2006. Рели Шведска се вратила у шампионат након једногодишњег одсуства. Због недостатка снега, организатори су први пут у историји WRC -а преместили седиште релија.[14] Преселили су га из Турсбија, Вермланд, северно до Умео-а у Вестерботену. Рели је првобитно требало да обухвати 303,74 км (188.7 миља) у деветнаест специјалних етапа, али је смањен на седамнаест са укупно 264,81 км (164.5 миља) због кретања ирваса.[15][2] Рели Италија Сардинија је преместила своју базу натраг у Алгеро након једнократног седишта у Олбији за догађај 2021.[16]

Промене у календару

[уреди | уреди извор]

Рели Нови Зеланд се вратио у шампионат први пут од 2012. године.[17] Рели је такође био планиран да се одржи 2020, али догађај није био одржан због пандемије ковида 19.[18] Рели Јапан је заузео последње место у календару. Био је планиран као последња рунда у 2020 и 2021, пре него што је отказан због пандемије ковида 19.[19][20] Рели Мексико је имао уговоре за одржавање WRC догађаја 2022. и 2023, али рели није био укључен у календар.[21] Национални догађај је одржан као део припрема за повратак у 2023.[22] Рели Чиле се нашао у сличној ситуацији као Мексико, јер је њихов уговор са WRC промотером (енг. WRC Promoter GmbH) трајао до 2022. године. Чиле је претходно био домаћин догађаја 2019.[23] Рели Велика Британија се пријављивала за повратак 2022, планирајући да се одржи у Северној Ирској, али је предлог на крају пропао.[24]

Учесници

[уреди | уреди извор]

Промене у тимовима

[уреди | уреди извор]

Сва три произвођача су ушла у првенство са потпуно новим аутомобилима:

За прва три годишња циклуса Rally1 прописа, држали би се архитектуре „Global Race Engine” (четвороцилиндрични линијски мотор, 1.6 литара, директно убризгавање турба).[28][29]

Промене возача

[уреди | уреди извор]
Деветоструки светски шампион Себастијан Леб вратио се на светско првенство са M-Sport -ом.

M-Sport је проширио свој програм са два редовна тима на три стална тима.[30] Британски тим је предводио Крег Брин и Пол Нејгл, који су потписали двогодишњи уговор за пуно радно време.[31] Ипак, Брин и Нејгл су се растали пошто је Нејгл најавио повлачење из сталног такмичења након релија Каталонија 2022.[32] Надаље, Џејмс Фултон се придружио Брину од релија Јапана 2022.[33] Гас Гринсмит је остао у тиму и поново ће се такмичити у целој кампањи.[34] Његов сувозач је Јонас Андерсон.[35] Адриен Фурмо и Александре Корија су такође задржани у тиму.[36][37] Деветоструки светски шампион Себастијан Леб се придружио тиму са новом сувозачицом Изабел Галмиш како би се такмичио на одабраним догађајима.[38] Додатни аутомобили су такође учествовали на одабраним догађајима, које је делио тим који су предводили Лоренцо Бертели и Пјер-Луи Лубе,[39] који је поново потврђен као сувозач са Венсаном Ландеом.[40] Дугогодишњи клијент M-Sport -а Џордан Сердерис, који је постао први приватни купац Rally1 аутомобила, такође је делио седиште.[41]

Hyundai је задржао тим Ота Теналка и Мартина Јарвеоје и Тијериа Нојвила и Мартијна Видахена као своја два стална такмичара.[42] Оливер Солберг се придружио Hyundai -ју како би делио трећи аутомобил са екипом коју предводи Дани Сордо.[43] Андреа Адамо је напустио улогу главног менаџера тима.[44] Солбергов програм је заустављен након релија Нови Зеланд 2022. због низа неконзистентних перформанси.[45]

Себастијан Ожије (лево) би се такмичио само у одабраним догађајима, док се његов бивши сувозач Jулијен Инграсија (десно) повукао из такмичења након сезоне 2021.

Toyota је обновила уговоре са тимом Елфином Евансом и Скотом Мартином, као и са Кале Рованпером и Јоне Халтуненом.[46] Осмоструки светски шампион Себастијан Ожије је такође најавио да се повлачи из спорта крајем 2021.[47] Касније је одлучио да учествује само на одабраним догађајима током сезоне 2022.[48] То је ограничило његове шансе да освоји девету шампионску титулу.[49] Ожије је претходно планирао да се повуче на крају сезоне 2020,[50] али је прекидање изазвано пандемијом ковида 19 и смањени број догађаја током 2020. су га навели да поново размотри своју одлуку. Бенжамин Веа је постао нови сувозач Себастијaна Ожијеа након повлачења Јулијена Инграсија на крају сезоне 2021.[51] Међутим, њихова сарадња је окончана након победе у Шпанији, а Ланде је заменио Веа у Јапану.[52] Есапека Лапи и Јане Ферм, који су претходно возили за Тојоту од 2017 до 2018, вратили су се у тим како би делили трећи аутомобил са Ожијеом и Веом.[53] Такамото Кацута је поново учествовао у целој кампањи у четвртом аутомобилу, овог пута под новим улазом - Toyota Gazoo Racing WRT Next Generation, са Ароном Џонстоном као његовим сувозачем.[54]

Промене прописа

[уреди | уреди извор]

Технички прописи

[уреди | уреди извор]

Првенство је увело нови сет техничких прописа познатих као „Rally1” како би заменили рели аутомобил. Прописи Rally1 стављају већи нагласак на стандардизоване делове него претходних година како би спорт учинили доступнијим.[55][56]

Прописи Rally1 су такође по први пут увели хибридне погонске системе у спорт.[57] Ово је укључивало е-мотор који производи 100 кW (134,1 КС) уграђен на постојећи 1,6 литарски четвороцилиндрични линијски мотор са турбо пуњењем и мора се користити за покретање аутомобила приликом вожње кроз сервисне зоне и изграђене области између етапа.[58] Возачи су слободни да користе е-мотор како би понудили додатну снагу током такмичења на етапама, при чему ФИА одређује колико снаге може бити коришћено и колико дуго возач може користити е-мотор.[57] Хибридни систем и софтвер који управља његовом употребом ће бити стандардизовани у наредне три године као начин смањења трошкова такмичења.[59] Систем је обезбедио Compact Dynamics, подружница Формула Е тима Ауди Спорт АБТ, добављач Schaeffler.[60]

Такође је уведена стандардизована сигурносна опрема у покушају да се побољша безбедност.[57]

Спортски прописи

[уреди | уреди извор]

Услови за учешће тима на догађајима су поједностављени и усклађени у систем назван „Rally Pyramid”.[55] Највиши ниво спорта познат је као „Rally1”. Други ниво, „Rally2”, био је намењен произвођачима и професионалним тимовима у Светском рели шампионату 2. За њим је био „Rally3” за приватне учеснике и тимове „возач џентлмен” које се такмиче у Светском рели шампионату 3. Пријаве „Rally4” и „Rally5” не би учествовале у свом посебном шампионату, али би им се дозволило да уђу на WRC релије.[55]

У шампионату су уведени специфичне секције у којима возачи Rally1 класа морају возити у потпуно електричном режиму.[61] Због захтева произвођача WRC -а, казнено време за такмичаре који су пропустили специјалну етапу због проблема са хибридом смањена је са десет минута на два минута од релија Хрватска 2022.[62]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Shacki. „Itinerary Rallye Automobile Monte-Carlo 2022”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  2. ^ а б Shacki. „Itinerary Rally Sweden 2022”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  3. ^ Shacki. „Itinerary Croatia Rally 2022”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  4. ^ Shacki. „Itinerary Vodafone Rally de Portugal 2022”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  5. ^ Shacki. „Itinerary Rally Italia Sardegna 2022”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  6. ^ Shacki. „Itinerary Safari Rally Kenya 2022”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  7. ^ Shacki. „Itinerary Rally Estonia 2022”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  8. ^ Shacki. „Final results Secto Rally Finland 2022”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  9. ^ Shacki. „Final results Ardeca Ypres Rally Belgium 2022”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  10. ^ Shacki. „Itinerary EKO Acropolis Rally Greece 2022”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  11. ^ Shacki. „Itinerary Repco Rally New Zealand 2022”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  12. ^ Shacki. „Itinerary RallyRACC Catalunya - Costa Daurada 2022”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  13. ^ Shacki. „Itinerary FORUM8 Rally Japan 2022”. eWRC-results.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  14. ^ „Lack of snow forces Rally Sweden move up north”. MatraX Lubricants (на језику: енглески). 2021-04-09. Приступљено 2024-05-17. 
  15. ^ „Reindeer movements erase Saturday Sweden test”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  16. ^ „Olibia suburb test to launch Sardinia event”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  17. ^ Howard, Tom (16. 10. 2021). „New Zealand secures spot on 2022 WRC calendar” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  18. ^ „New Zealand's 2020 WRC return off”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  19. ^ Klein, Jamie (19. 8. 2020). „Belgium gets WRC round for the first time after Rally Japan axed” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  20. ^ „Pandemic Forces Cancellation of Japan's WRC Fixture”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  21. ^ „El Rally de México no estará en el WRC 2021, pero volverá en 2022 y 2023”. SoyMotor.com (на језику: шпански). Приступљено 2024-05-17. 
  22. ^ Evans, David (2022-02-10). „Rally México to host Nations Rally in WRC return bid”. DirtFish (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  23. ^ Evans, David (29. 11. 2019). „WRC's 2020 Rally Chile cancelled due to political and social unrest” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  24. ^ Howard, Tom (18. 1. 2020). „UK misses out on 2022 WRC round as Northern Ireland plans collapse” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  25. ^ „M-Sport Ford unveils Puma Rally1 car – first pictures”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  26. ^ „Hyundai reveals new-look hybrid Rally1 challenger”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  27. ^ „Toyota settled on final GR Yaris Hybrid spec”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  28. ^ Evans, David (2020-03-31). „WRC keeps current engine base for 2022 hybrid move”. DirtFish (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  29. ^ Gitlin, Jonathan M. (2022-01-21). „Meet 2022’s World Rally cars: Much more power, much more sustainable”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  30. ^ Howard, Tom (6. 8. 2021). „M-Sport working to field three Pumas for 2022 WRC” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  31. ^ „Breen joins M-Sport Ford on two-year deal”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  32. ^ Staff, DirtFish (2022-10-06). „Who should replace Nagle as Breen's co-driver?”. DirtFish (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  33. ^ „Breen reveals new co-driver from Japan onwards”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  34. ^ „Greensmith stays with M-Sport Ford for 2022”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  35. ^ Barry, Luke (2021-12-15). „Greensmith retains Andersson for 2022 WRC season”. DirtFish (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  36. ^ „Malcom Wilson confirma a Adrien Fourmaux como uno de sus pilotos en 2022”. revistascratch.com (на језику: шпански). 2024-05-17. Приступљено 2024-05-17. 
  37. ^ Howard, Tom (21. 12. 2021). „M-Sport announces Loeb WRC comeback, Fourmaux retained” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  38. ^ „Icon Loeb makes WRC comeback with M-Sport Ford”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  39. ^ Howard, Tom (4. 2. 2022). „M-Sport signs Loubet to seven-round 2022 WRC programme” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  40. ^ „Loubet reunites with Landais for Puma attack”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  41. ^ Lindroos, Pontus (2022-02-08). „Serderidis Reveals 2022 WRC Program and Livery”. The Checkered Flag (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  42. ^ „Breaking: Neuville & Tänak extend Hyundai contracts”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  43. ^ „Sordo and Solberg to share third Hyundai in 2022”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  44. ^ „Sordo and Solberg to share third Hyundai in 2022”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  45. ^ „Breaking: Solberg dropped from Hyundai's 2023 line-up”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  46. ^ „Toyota Gazoo Racing confirms 2022 line-up”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  47. ^ Craig, Jason (20. 1. 2021). „Ogier expects his final WRC season to be the most open yet” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  48. ^ Baldwin, Alan; Lawson, Hugh (7. 10. 2021). „Lappi to step up in 2022 as Ogier steps back” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  49. ^ „WRC champions honoured as Ogier hints about 2022 plans”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  50. ^ Evans, David (1. 8. 2019). „Sebastien Ogier says 2020 definitely his final World Rally season” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  51. ^ Barry, Luke (2021-10-07). „Ogier and Ingrassia's partnership to end after 2021”. DirtFish (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  52. ^ „Breaking: Ogier makes co-driver switch”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  53. ^ Barry, Luke (2021-10-07). „Toyota announces Lappi as part of 2022 WRC line-up”. DirtFish (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  54. ^ „Katsuta settles on Johnston for 2022”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  55. ^ а б в Evans, David (8. 10. 2019). „FIA steps up plan to simplify WRC into five-tier career ladder” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  56. ^ Garton, Nick (16. 3. 2020). „Neuville doesn't see point of "s***" 2022 proposed WRC rules” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  57. ^ а б в Evans, David (21. 12. 2019). „WRC cars will get a boost from hybrid power on stages from 2022” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  58. ^ „Existing engines to stay in WRC Hybrid switch”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  59. ^ Newbold, James; Evans, David; James, Matt; Malsher, David (26. 1. 2020). „Digging into the 'scramble for hybrid” (на језику: енглески). 
  60. ^ Newbold, James (31. 3. 2020). „WRC announces exclusive 2022 hybrid systems supplier” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  61. ^ „Electric-only zones compulsory in hybrid era”. WRC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 
  62. ^ Howard, Tom (22. 4. 2022). „Understanding WRC hybrid failures top of FIA priority list” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-17. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Hope-Frost, Henry; Davenport, John (2004). The Complete Book of the World Rally Championship. Motorbooks International. стр. 320. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Shole123/песак&oldid=27797265”