Корисник:SmirnofLeary/радови3
| ОКБ Јаковљев | |
|---|---|
| Акционарско друштво | |
| Основано | 12. мај 1927. |
| Веб-сајт | www.yak.ru |
Конструкторски биро за нове конструкције - Јаковљев или ОКБ Јаковљев (рус. опытно-конструкторское бюро) је данас акционарско друштво је биро који се се бави пројектовањем војних, цивилних путничких и авиона опште намене, као и беспилотних летелица. Јаковљев је корпорација и акционарско друштво који је основао Александар Јаковљев 1939. године указом владе у Москви, мада се као датум оснивања наводи и 12. мај 1927. када је полетео први авион по пројекту Јаковљева. Од тада се авиони са ознаком "Јак" могу видети у многим земљама света. Током свог века постојања конструкторски биро је имао велики број пројеката реализованих у више од 200 типова и модификација разних ваздухоплова, од којих је преко 100 ушло у серијску производњу.
Серијска производња авиона »ЈаК« припада највећим уопште произведеним серијама, а посебно у време Другог светског рата. Тако је авион Јак-1 произведен у 8721 примерка, Јак-3 4848, Јак-7 у 6399, УТ-2 7323, Јак-40 1010, а Јак-9 у 16 769 примерака. Према наводима конструкторског бироа Јаковљев у периоду 1941—1945. године је произведено преко 40 000 авиона, укључујући 35 086 авиона Јак-1, Јак-3, Јак-7 и Јак-9; 4955 тренажних авиона УТ-2 и 380 авиона за везу и транспорт Јак-6. Током Другог светског рата авионе „Јак“ је производило 15 фабрика, а врхунац прозводње је износио 38 авиона дневно. Од 25 пилота-ловачких авиона двоструких хероја СССР-а, 17 њих се борило цео рат или већи део рата на ловцима типа »ЈаК«. Неке верзије Јаковљевих авиона су се производиле и у другим државама (Кина, Пољска, Чехословачка ... ). Према расположивим информацијама, авионе ЈаК је у периоду 1944—1954. године користило 47 држава, а неке типове транспортних и путничких авиона и данас користе бројне државе [1]. Током 70 година постојања произведено је више од 70 000 авиона што је рекорд у производњи у Русији.
Историјат
[уреди | уреди извор]
Материјал за Јаковљева
- Јаковљев - it:A. S. Yakovlev Design Bureau, en:Yakovlev, ru:ОКБ имени Яковлева
- Јаковљев у југословенском ваздухопловству
Авиони
[уреди | уреди извор]Веома је тешко у оваквим приказима набројати све прототипове и летелице које је Александар Сергејевич идејно осмислио, пројектовао, репројектовао и модернизовао. Почео је с авионом АИР-1 из 1926. године, а затим следе авиони: АИР-2/3/4/5/617 и 9, школски УТ-1 и УТ-2, ловци, Јак-1, Јак-3, Јак-7, Јак-9. Двосед за тренаж И-27, акробатски тренажни авион АИР-14, спортски АИР-11/16 и 20, бомбардери Јак-2, Јак-4 и Јак-22. Извиђач Р-12, висински ловац И-28, тренажни и санитетски Јак-6. Двосед Јак-7В, ловци Јак-7 А/Б/Ц/Д, ловац-бомбардер Јак-9Б, извиђач Јак-9Р, ловач великог долета Јак-9Д, ноћни пресретач Јак-9ПВО, верзија са противоклопним наоружањем Јак-9ДК, тренажни Јак-9У, ловац-пресретач, Јак-9П, извиђач Јак-9УФ, тренажни Јак-11, акробатски Јак-18 и Јак-18П, хеликоптер Јак-24 са два ротора, путнички хеликоптер Јак-24А, ловци за све временске услове Јак-25, Јак-26 и Јак-27, двосед за тактички удар Јак-28 А/Б/Ц, тренажна верзија Јак-28У, ловац Јак-30, борбени авион са вертикалним полетањем и слетањем Јак-36 и Јак-38, транспортни-путнички Јак-40, путнички Јак-42, спортски Јак-50, тренажни двосед Јак-5, реактивни ловац Јак-15, акробатски Јак-55, двомоторни млазни Јак-120, експериментални Јак-1000 итд. Неки од наведених авиона нису серијски произведени, већ су као прототипови служили за различита испитивања [1].
Списак авиона конструкционог бироа Јаковљев [5] [6] [7].
| КБ ознака типа | Варијанте и БЦЦ ознака | Први лет | Намена | Производња |
| Први пројекти и авиони Јаковљева са ознакама „АИР“ или „Ја“. | ||||
| АИР-1 | Ја-1 (рус. Я-1) | 27. мај 1927. | Двокрилни авион | Експериментални |
| АИР-2 | Ја-2 (рус. Я-2) | 1928. | ||
| АИР-3 | Ја-3 (рус. Пионерская правда) | 1929 | Једнокрилац | |
| АИР-4 | Ја-4 (рус. Я-4) | 1930. | Двокрилни авион | Експериментални |
| АИР-6 | Ја-6 (рус. Я-6) | лето 1932. | Санитетска верзија са 3 лежаја | Серијски (468) |
| АИР-7 | Ја-7 (рус. Я-7) | лето 1932. | Двоседи школски и спортски авион | Експериментални |
| АИР-9 | Ја-9 (рус. Я-9) | Двоседи тренажни авион | ||
| АИР-10 | Ја-10 или УТ-2 | мај 1935. | Двоседи тренажни авион (за основну обуку) | Серијски (7150) |
| АИР-14 | Ја-14 или УТ-1 | лето 1935. | Школски авион | Серијски (1241) |
| АИР-17 | Ја-17 или УТ-3 | Школски авион са три седишта | ||
| АИР-18 | Ја-18 | |||
| Ја-19 (рус. Я-19) | 1939. | Шестоседи двомоторни бомбардер развијен УТ-3. | ||
| АИР-20 | Ја-20 (рус. Я-20) | УТ-2 опремљен са Реноовим мотором | ||
| ВТ-2 | Верзија УТ-2 са пловцима | |||
| Ја-21 или УТ-21 | 1938. | Развојна верзија УТ-2 | ||
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Авион Јак-9 конструисан за време Другог светског рата. -
Јаковљев Јак-130, школско-тренажни авион. -
Јак-40, путнички авион у власништву српског ваздухопловства.
Види још
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Један од најславнијих конструктора летелица: Александар Сергејевич Јаковљев: Часопис Аеромагазин бр. 71 стр. 36-38, март/мај 2006.
- ^ „Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger” (на језику: енглески). Приступљено 14. новембар 2009.
- ^ „A. S. Yakovlev Design Bureau”. International Directory of Company Histories, Vol. 15. (на језику: енглески). St. James Press, 1996. Приступљено 13. новембар 2009.
- ^ „Yakovlev Alexander Sergeevich”. Страна Александра Сергејевича Јаковљева (на језику: енглески). 21. 1. 1998. Приступљено 16. новембар 2009.
- ^ „Самолеты ОКБ А.С.Яковлева” (на језику: руски). Приступљено 13. новембар 2009.
- ^ „Yakovlev Alexander Sergeevich”. Попис авиона Јаковљева (на језику: енглески). 30. 3. 2004. Приступљено 13. новембар 2009.
- ^ „Das Virtuelle Luftfahrtmuseum”. OKB Jakovlev / Yakovlev Aircraft Corporation (на језику: немачки). 1. 2. 2006. Приступљено 17. новембар 2009.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична интернет презентација произвођача Јаковљев
- Боје за шаблон за навигацију:
| #9E9579 |