Корисник:Teodora832/песак
Култура (часопис)
[уреди | уреди извор]Kултура је интердисциплинарни научни часопис за теорију и социологију културе и културну политику. Часопис је основан 1968. године, за шта је заслужан Стеван Мајсторовић, оснивач Завода за проучавање културног развитка (ЗАПРОКУЛ)[1][2]. Часопис Култура већ 56 година у континуитету објављује нове бројеве.
Предмет часописа је култура, у општем смислу речи, обухватајући тако све аспекте људске делатности, док је циљ интегрално, аналитичко и критичко тумачење различитих културних феномена.
O часопису
[уреди | уреди извор]Часопис Култура је, у време свог основања 1968. године, био јединствен по својој концепцији и дизајну. Још од објављивања првог броја био је отворен према стваралачким идејама које су биле присутне код нас, у тадашњој Југославији, и у свету. У прилог томе сведоче текстови значајних страних аутора, прилози аутора из културних центара тадашње Југославије и домаћих аутора који истичу нове идеје и приступе култури.
Уметник и калиграф Божидар Боле Милорадовић, креирао је логотип и нацрт корица часописа Култура већ за објављивање првог броја.
Од 1971. године утврђена је пракса уређивања тематских бројева са идејом да се одређене тематске области подробније представе и да се њихов садржај обогати у нашој културној и научној средини.[5][4]
Периодичност излажења и бројеви
[уреди | уреди извор]Часопис Култура излази тромесечно; четири пута годишње. Од свог оснивања, 1968. године, па до данас, часопис Култура објавио је укупно 184 издата броја.[6]
Преводи
[уреди | уреди извор]У часопису Култура постоје и:
- текстови објављени на страним језицима, а накнадно преведени на српски језик
- текстови објављени на српском језику, а накнадно преведени на стране језике[7]
Штампање и дигитализација
[уреди | уреди извор]Штампарије које су штампале часопис од почетка до данашњег дана:
- од броја 4 (1969) Сервис Савеза удружења правника Југославије, Београд
- од броја 20 (1973) "Слободан Јовић", Београд
- од броја 38 (1977) "Слободан Јовић", Београд
- од броја 91/92 (1993) ЧИП Београд
- од броја 103/104 (2002) Србоштампа, Београд
- од броја 107/108 (2003) Фото футура, Београд
- од броја 127 (2010) Цицеро, Београд
- од броја 138 (2013) Цицеро принт, Београд
- од броја 142 (2014) Ретро Принт, Београд[8]
- Од 2001. године штампање часописа омогућава Министарство културе и информисања Републике Србије
- Године 2009. је уз подршку ресорсног министарства завршена дигитализација свих бројева часописа; први резултат је био ди-ви-ди носач са часописом у електронској форми, приложеним уз 129. број
- Године 2013. часопис је прешао на ћирилично писмо уз важну напомену да ће још увек објављивати на латиничном писму текстове аутора из региона који га користе. Исте године часопис Култура је прославио 45 година постојања, и уз 140. број часописа приложен је у-ес-бе уређај са свим доступним текстовима у дигиталној форми од 1. до 137. броја.
Данас се на интернет адреси часописа могу пронаћи сви текстови из свих његових бројева.[6][5]
Регистрација часописа
[уреди | уреди извор]У одељењу за регистрацију часописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, часопис Култура је:
- године 2005. (године када је уведена категоризација научних часописа) регистрован под ознаком Р53
- године 2009. часопис је напредовао на листи регистрованих часописа и добио ознаку Р52
- године 2010. у Регистру научних часописа Министарства науке Републике Србије, часопис Култура је регистрован под ознаком М52 у групи часописа за Историју, историју уметности, етнологију и археологију
- године 2012. часопису је одлуком надлежних служби Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије додељена категорија часописа од националног значаја, ознака М51.[5]
Часопис се редовно полаже у Репозиторијум Народне библиотеке Србије, а од 2010. године налази се у Српском цитатном индексу (SCI)[9], где су текстови, објављени у часопису Култура, доступни у пуној електронској форми. од 2011. године научни чланци, осим редовних УДК бројева, имају и одговарајуће ДОИ бројеве, који омогућавају видљивост и индексирање у међународним оквирима и по међународним стандардима.
Часопис је у међувремену добио електронску платформу, односно учинио је почетне кораке у електронском уређивању које спроводи CEON (Служба задужења за праћење, мерење и вредновање научних часописа) преко програма за електронско уређивање Aseestant. Тиме је побољшан квалитет објављених прилога, јер редакција сада располаже одговарајућим програмима за проверу текстова у виду правилног цитирања и навођења референци, као и спречавања плагијата.[5] [4]
Установе у којима се часопис може пронаћи
[уреди | уреди извор]Часопис се редовно испоручује:
- Народној библиотеци Србије у Београду,
- Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" у Београду,
- Библиотеци Матице српске у Новом Саду,
Такође, часопис редовно добијају бројне заинтересоване установе културе (библиотеке, позоришта, музеји, културни центри) и појединци.
Размена се обавља са многим сродним институцијама и часописима у земљи, региону и Европи (Црна Гора, Хрватска, Словенија, Мађарска, Бугарска, Немачка, Швајцарска и друге земље).[5]
Редакција и уредници
[уреди | уреди извор]Састав прве редакције часописа чинило је 11 чланова, на челу са одговорним уредником Стеваном Мајсторовићем и његовим колегом Тривом Инђићем, који су сматрани идејним покретачима часописа. Редакцију су чинили: Слободан Цанић, Драгутин Гостушки, Вујадин Јокић, Даница Мојсин, Мирјана Николић, Небојша Попов, Богдан Тирнанић, Милан Војновић и Тихомир Вучковић.[5] Током историје дуге 5 деценија часописа, постојало је више редакција.
Одговорни уредници (по годинама и бројевима часописа):
- од броја 19 (1972) Милош Немањић
- од броја 38 (1977) Радослав Ђокић
- од броја 76/77 (1987) Бранимир Стојковић
- од броја 96 (1998) Душан Ч. Јовановић, главни уредник Милена Драгићевић Шешић
- од броја 103/104 (2002) главни и одговорни уредник Јелена Ђорђевић
- од броја 122/123 (2009) Александар Лазаревић, главни уредник Миланка Тодић
- од броја 138 (2013) Марина Лукић Цветић, главни уредник Александар Прњат
- од броја 154 (2017) Вук Вукићевић, главни уредник Владислава Гордић Петковић
- од броја 170/171 (2021) Марко Крстић, главни уредник Слађана Илић
- од броја 178/179 (2023) Владан Церовић, главни уредник Слађана Илић[8]
Данашњу редакцију чине: Пеђа Пивљанин (извршни уредник), др Слађана Илић (главна уредница), Владан Церовић (одговорни уредник), професор др Саша Радојчић, др Јана Алексић, доцент др Слободан Пенезић и доцент др Владимир Коларић. [10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Историјат Завода за проучавање културног развитка (2019-11-20). „Почетна,” (на језику: српски). Приступљено 2025-01-05.
- ^ „Почетна” (на језику: српски). 2019-11-20. Приступљено 2025-01-05.
- ^ „Почетна”. Časopis Kultura (на језику: српски). 2024-12-30. Приступљено 2025-01-05.
- ^ а б в „Часопис Култура” (на језику: српски). 2022-02-04. Приступљено 2025-01-05.
- ^ а б в г д ђ „О Часопису”. Časopis Kultura (на језику: српски). Приступљено 2025-01-05.
- ^ а б „Бројеви”. Časopis Kultura (на језику: српски). Приступљено 2025-01-05.
- ^ „Преводи Архива”. Časopis Kultura (на језику: српски). Приступљено 2025-01-05.
- ^ а б Kultura: časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. 1968.
- ^ „SCIndeks - Časopis”. scindeks.ceon.rs. Приступљено 2025-01-05.
- ^ „Редакција”. Časopis Kultura (на језику: српски). Приступљено 2025-01-05.