Корисник:Topicmilan/песак

Халуцинација
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	Психијатрија
МКБ-10	R44
МКБ-9-CM	780.1
DiseasesDB	19769
MeSH	D006212

Халуцинација је без предметно опажање, то је привиђење, Опажај који је произишао без одговарајуће објективне чулне стимулације. Најчешће су визуелне и акустичне халуцинације, мада се могу јавити и у осталим чулним модалитетима.

Vrste halucinacije

Halucinacije mogu biti mnogobrojne. Dele se prema vrsti čula koje poseduje poremećaj opažanja.

Optička halucinacija

Halucinacija kišnog dana

Najčešće se javljaju u stanjima poremećene svesti ili visoke febrilnosti. Mogu biti proste (iskre, boje, svetlo, plamen) i složene halucinacije koje su mnogobrojne. Razlikujemo sledeće vrste složenih halucinacija;

• Mikarohalucinacije koje predstavljaju male opažane predmete (bube, miševi, itd.)
• Makropsije koje predstavljaju opažanje ogromnih predmeta.
• Autoskopske koje predstavljaju opažanje sopstvenih unnutrašnjih organa kako šetaju u slobodnom prostoru.
• Ekstrakampne koje predstavljaju opažanje izvan sopstvenog vidnog polja (iza leđa, kroz zid, itd.)

Akustična

Akustična halucinacija potiče od poremećaja opažanja čula sluha. Mogu biti u formi glasova.

• Eho misli se pojavljuje kad osoba čuje sopstvene misli.
• Fenomen krađe ili oduzimanja manifestuje se utiskom da se može čuti kako neko drugi izgovara sve ono što mi pomislimo.

Mirisna

Manifestuje se doživljajem vrlo neprijatnog mirisa, a česti su simptomi temporalne epilepsije.

Taktilna

Taktilna halucinacija ili halucinacija čula dodira manifestuje se osećajem dodirivanja raznih predmeta kojih u realnoj sredini nema. Javljaju se u vidu peckanja, svraba, golicanja, uboda itd.

• Cenestetička halucinacija se javlja kada se stiče osećaj gore navedenih simptoma u unutrašnjim organima.
• Kinestetička halucinacija se javlja kada osoba ima osećaj da joj se delovi tela njišu ili ljuljaju , propadaju i uzletaju.

Uzrok nastanka halucinacije U poslednjih nekoliko decenija, sa razvojem nauke o mozgu, istraživači su počeli da otkrivaju neke uzroke koji dovode do halucinacija, dok su mnogi još uvek misterija.

Bolesti

• Shizofrenija javlja se neki oblik "sna u budnom stanju" - halucinacije. Bolesnik čuje glasove (akustične halucinacije), oseća mirise (mirisne halucinacije) ili vidi stvari koje ne postoje (vizuelne halucinacije) i takva zapažanja smatra realnim.

• [[Sve vrste akutnih psihoza

Konzumiranje narkotika

Konzumacijom nekih vrsta psihoaktivnih supstanci(narkotika) ljudski mozak može upasti u stanje halucinacije. Neke droge koje mogu dovesti do halucinacije;

• LSD je jedan od najpotentnijih halucinogena i dovodi do pojave vrlo jakih vidnih halucinacija.
• [[PCP (fenilcikloheksilpiperidin) uzrokuje stanje slično šizofreniji, halucinacije i osećaj lebdenja.
• Heroin ova droga dovodi do vrlo ugodnih osećaja. Iskusni korisnik već minut - dve nakon intravenozne injekcije oseća specifično uzbuđenje koje neki upoređuju s orgazmom.
• Kokain uzrokuje "napad" euforije koji traje od 45 minuta do dva sata. Osim što je u povišenom raspoloženju, osoba ima osjećaj povećanih sposobnosti i postignuća.

Konzumiranje alkohola

Alkohol kao opštepoznata supstanca može dovesti čak i do nekoliko vrsta halucinacije. Halucinacije prilikom konzumiranja alkohola mogu se javiti u nekoliko različitih stanja postalkoholnih sindroma;

• Delirium tremens alcoholicum obično javlja posle prekida ili znatne redukcije konzumiranja alkohola. Javljaju se optičke iluzije i halucinacije najčešće zastrašujućeg karaktera. Česte su zoopsije (bolesnik vidi zmije, guštere, bube i slične sitne životinje).

Osoba u fazi delirium tremensa

• [[Korsakovljeva alkoholna psihoza]] praznine u sećanju svežijih događaja ispunjavaju se često izmišljenim sadržajima (konfabulacijama).

Lečenje Uzrok halucinacije se najčešće lako otkriva i njegovim otklanjanjem ili lečenjem, halucinacije prestaju. U ovom procesu neophodna je stručna pomoć. Zavisi od uzroka i prirode halucinacija. Ako je uzrok halucinacije psihoza, antipsihotici (neuroleptici) mogu da značajno pomognu ili eliminišu problem. Ako su halucinacije uslovljene senzornim poremećajima ili mehaničkim problemima unutar mozga (recimo, rast tumora), potrebni su drugačiji zahvati, najčešće hirurški ili radiološki. Tretmanom devijantnog ponašanja se ne može baviti samo zdravstveni sektor, već promene moraju biti sistematske − na nivou porodice, obrazovno-vaspitnog sistema, pravosuđa… Veliku ulogu u procesu primarne prevencije mogu odigrati i mediji izbegavanjem destruktivnog forsiranja negativnih modela identifikacije

Референце

Neuropsihijatrija za 3. razred medicinske škole, Jovan Bukeljić

Spoljašnje veze

http://www.medias.rs/sta-halucinacije-govore-o-nasem-umu http://www.stetoskop.info/PCP-fenilcikloheksilpiperidin-1698-s3-content.htm http://www.iep.hr/iz-knjiga-3/vrste-i-ucinci-psihoaktivnih-droga-241/ http://www.vasdoktor.com/medicina-od-a-do-z/psihijatrijske-bolesti/975-alkoholne-psihoze http://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/halucinacije/

Види још

• Халуциногени
• Фатаморгана
• Илузија