Корисник:Veljash1/песак

Слика[уреди | уреди извор]

С Википедије, слободне енциклопедије

Слика је визуелни приказ. Слика може бити дводимензионална, као што су цртеж, слика или фотографија, или тродимензионална, као што су резбарење или скулптура. Слике могу бити приказане преко других медија, укључујући пројекцију на површину, активирање електронских сигнала или дигиталне приказе; такође могу бити репродуковане механичким средствима, као што су фотографија, штампа или фотокопирање. Слике могу бити и анимиране кроз дигиталне или физичке процесе.

У контексту обраде сигнала, слика је распоређена амплитуда боја^[1]. У оптици, термин "слика" (или "оптичка слика") се односи конкретно на репродукцију објекта формирану светлосним таласима који долазе од објекта.^[2]

Волатилна слика[уреди | уреди извор]

Волатилна слика постоји или се перципира само кратак период. То може бити рефлексија објекта у огледалу, пројекција из камере обскура или сцена приказана на катодном цевном екрану.

Фиксна слика[уреди | уреди извор]

Фиксна слика, такође звана и хард копија, је она која је забележена на материјалном објекту, као што је папир или текстил.^[3]

Ментална слика[уреди | уреди извор]

Ментална слика постоји у уму појединца као нешто чега се сећа или замишља. Предмет слике не мора бити стварни; може бити апстрактни концепт као што је график или функција или имагинарна ентитет. Да би ментална слика била схваћена ван ума појединца, мора постојати начин преношења те менталне слике кроз речи или визуелне продукције предмета.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Дводимензионалне слике[уреди | уреди извор]

Радарска слика синтетичког отвора коју је стекао радар СИР-Ц/X-САР на броду "Спејс шатл ендеавоур" приказује вулкан Теиде. Град Санта Круз де Тенерифе видљив је као љубичаста и бела област на доњем десном ободу острва. Токови лаве на кратеру на врху појављују се у нијансама зелене и браон боје, док се вегетационе зоне појављују као области љубичасте, зелене и жуте на боковима вулкана.

Шире ѕначење речи "слика" обухвата и било коју дводимензионалну фигуру, као што су мапа, графикон, кружни графикон, сликање или рекламни натпис. [потребно појашњење] У том ширем смислу, слике се такође могу приказивати ручно, као што су цртеж, уметност сликања или графичка уметност (као што су литографија или урезивање). Поред тога, слике се могу аутоматски приказивати путем технологије штампања или рачунарске графике или развити комбинацијом метода.

Дводимензионална слика не мора да користи цео визуелни систем да би била визуелни приказ. Пример за то је сива ("црно-бела") слика, која користи осетљивост визуелног система на светлину на свим таласним дужинама без узимања у обзир различитих боја. Црно -бели визуелни приказ нечега је и даље слика, иако не користи у потпуности могућности визуелног система.Са друге стране, неки процеси се могу користити за креирање визуелних представа објеката који су иначе неприступачни људском визуелном систему.

Међу њима су микроскопија за увећање минута објеката, телескопи који могу да посматрају објекте на великим удаљеностима, рендгенски снимци који визуелно могу да представљају унутрашње структуре људског тела (између осталих објеката), магнетну резонанцу (МАГНЕТНА РЕЗОНАНЦА), томографију о позитронским емисијама (ПЕТ скенирање) и друге. Такви процеси се често ослањају на откривање електромагнетног зрачења које се јавља изван светлосног спектра видљивог људском оку, претварајући такве сигнале у препознатљиве слике.

Тродимензионалне слике[уреди | уреди извор]

Поред скулптура и других физичких активности које могу да створе тродимензионалне слике од чврстог материјала, неке модерне технике, као што је холографија, могу да створе тродимензионалне слике које су репродуктивне, али нематеријалне за људски додир. Неки фотографски процеси сада могу да исцртају илузију дубине на иначе "равној" слици, али "3-Д фотографија" (стереоскопија) или "3-Д филм" су оптичке илузије које захтевају посебне уређаје као што су наочаре за вид да би се створила та илузија дубине.

Копије 3-димензионалних слика традиционално су морале да се израђују једну по једну, обично од стране појединца или тима занатлија. У савременом добу, развој пластике и других технологија омогућио је стварање више копија 3-димензионалног објекта уз мање напора; појава и развој "3-Д штампе" проширили су ту могућност.

Покретне слике[уреди | уреди извор]

"Померање "дводимензионалних слика су заправо илузије кретања које се перципирају када се још увек приказују слике у низу, свака слика траје мање, а понекад и много мање, од дела секунде.

Традиционални стандард за приказивање појединачних оквира помоћу пројектора покретне слике је 24 фрејма у секунди (ФПС) од најмање комерцијалног увођења "слика које говоре" крајем двадесетих година прошлог века, што је захтевало стандард за синхронизацију слика и звукова.

Чак и у електронским форматима као што су телевизијски и дигитални прикази слика, очигледно "кретање" је заправо резултат многих појединачних линија које одавању утиска о континуираном кретању.Овај феномен је често описиван као "упорност вида": физиолошки ефекат светлосних утисака који остају на мрежњачи ока веома кратке периоде. Иако се термин и даље понекад користи у популарним дискусијама о филЛеонмовима, то није научно валидно објашњење.

Други појмови наглашавају сложене когнитивне операције мозга и људског визуелног система. "Треперава фузија", "пхи феномен" и "бета покрет" неки су од термина који су заменили "упорност вида", мада се чини да ниједан термин није адекватан да опише процес.

Културне и друге употребе[уреди | уреди извор]

Израда слика изгледа да је била уобичајена за скоро све људске културе од најмање палеолитског доба. Праисторијски примери камене уметности – укључујући пећинске слике, петроглифе, рељефе на камену и геоглифе – пронађени су на свим насељеним континентима. Многе од ових слика изгледа да су служиле различитим сврхама: као форма вођења евиденције; као елемент духовне, религијске или магијске праксе; или чак као форма комуникације.

Значење и корист[уреди | уреди извор]

Слике било које врсте могу пренети различита значења и сензације за појединачне гледаоце, без обзира да ли је стваралац слике намеравао да их пренесе. Слика може бити прихваћена као више или мање "тачна" копија особе, места, ствари или догађаја. Може представљати апстрактни концепт, као што је политичка моћ владара или владајуће класе, практична или морална поука, објекат за духовно или религијско поштовање, или објекат – људски или други – који треба пожелети.^[4]

Критике слика[уреди | уреди извор]

Природа слика, било тродимензионалних или дводимензионалних, створених за одређену сврху или само за естетско задовољство, наставља да провоцира питања и чак осуду у различитим временима и местима. У свом дијалогу, "Република", грчки филозоф Платон описао је нашу очигледну стварност као копију вишег реда универзалних форми. Као копије више стварности, ствари које перципирамо у свету, опипљиве или апстрактне, су неизбежно несавршене.^[5]^[6]

Религијске критике[уреди | уреди извор]

Упркос, или можда због распрострањене употребе религиозних и духовних слика широм света, прављење слика и приказ богова или верских субјеката били су предмет критика, цензуре и кривичних казни.

Аврамске религије (јудаизам, хришћанство и ислам) све су имале додворавања прављењу слика, иако је обим тог прописа варирао са временом, местом и сектом или вероисповести дате религије. У јудаизму, једна од десет заповести које је Бог дао Мојсију на планини Синај забрањује прављење "било какве гравен слике, или било какве сличност која на небу изнад, или која [је] у земљи испод, или која у води под земљом".У хришћанској историји, периоди иконокламе (уништавање слика, нарочито оних са религиозним значењима или конотацијама) избијају с времена на време, а неке секте и вероисповести су одбациле или озбиљно ограничиле употребу религиозних слика. Ислам има тенденцију да обесхрабри религиозне приказе, понекад прилично ригорозно, и често то проширује и на друге облике реалистичних слика, фаворизујући калиграфију или геометријске дизајне уместо тога.

У зависности од времена и места, фотографије и емитоване слике у исламским друштвима могу бити мање подложне потпуној забрани. У свакој религији, ограничења у прављењу слика су посебно усмерена на избегавање приказа"лажних богова" у облику идола. Последњих година милитантне екстремистичке групе као што су Талибани и ИСИС уништиле су вековне артифакте, посебно оне повезане са другим религијама.

У Култури[уреди | уреди извор]

Скоро све културе су произвеле слике и примениле различита значења или примену на њих. Губитак знања о контексту и повезаности слике са његовим објектом вероватно ће резултирати различитим перцепцијама и тумачењима слике, па чак и самог оригиналног објекта.

Кроз људску историју, један доминантан облик таквих слика био је у односу на религију и духовност. [ласице речи] Такве слике, било у облику идола који су предмети обожавања или који представљају неко друго духовно стање или квалитет, имају другачији статус као артефакти када копије таквих слика прекину везе са духовним или натприродним. Немачки филозоф и есејиста Валтер Бенџамин скренуо је посебну пажњу на ову тачку у свом есеју из 1935.^[7]

Бенџамин тврди да механичка репродукција слика, која се убрзала фотографским процесима у претходних сто година, неминовно деградира"аутентичност" или квазирелигиозни "аура" оригиналног објекта.

Један од примера је Мона Лиза Леонарда да Винчија, првобитно насликана као портрет, али је много касније, са својим приказом као уметничким предметом, развила "култну" вредност као пример уметничке лепоте. После година разних репродукција слике, статус "култа" портрета нема много везе са његовим оригиналним предметом или уметницом

. Постала је позната по томе што је позната, а истовремено је њена препознатљивост учинила да буде предмет копирања, манипулисања, сатиризације или на други начин измењених у облицима који се крећу од Л.Х.О.О.Q. Марсела Дуцхампа до вишеструких свилених репродукција слике Едија Ворхола. [потребан бољи извор]^[8]

У савремено доба, развој "негљивих токена" (НФТс) је прожет као покушај стварања "аутентичних" или "јединствених" слика које имају новчану вредност, које постоје само у дигиталном формату. О овој претпоставци се доста расправљало. [потребан цитат]

Остала разматрања[уреди | уреди извор]

Развој синтетичких акустичних технологија и стварање звучне уметности довели су до разматрања могућности звучне слике сачињене од непоправљиве фоничне супстанце изван лингвистичке или музичке анализе.

Мирна или покретна[уреди | уреди извор]

Мирна слика је једна статична слика.^[9] [непоуздан извор?]^[10] Ова фраза се користи у фотографији, визуелним медијима, и компјутерској индустрији да би се нагласило да се не говори о филмовима, или у веома прецизном или педантном техничком писању као што је стандард.

Покретна слика је обично филм (филм) или видео запис, укључујући дигитални видео запис. То може бити и анимирани екран, као што је зоетроп.

Миран оквир је неодлоћна слика изведена из једног оквира покретног. Насупрот томе, филм је и даље фотографија снимљена на сету филмског или телевизијског програма током продукције, која се користи у промотивне сврхе.

У обради слике, функција слике представља математички приказ дводимензионалне слике као функције две просторне променљиве.^[11] Функција ф(x,y) описује интензитет тачке на координатама (x,y)^[12].

Литература[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Слика У литератури се може развити "ментална слика" кроз речи и фразе на које чула реагују.^[13] Подразумева замишљање слике ментално, која се назива и замишљање, отуда и слика. Може бити и фигуративно и буквално.

Погледајте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Chakravorty, Pragnan (2018-09). „What Is a Signal? [Lecture Notes]”. IEEE Signal Processing Magazine. 35 (5): 175—177. ISSN 1053-5888. doi:10.1109/MSP.2018.2832195. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Chisholm, Hugh, (22 Feb. 1866–29 Sept. 1924), Editor of the Encyclopædia Britannica (10th, 11th and 12th editions), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2024-06-02
^ Chakravorty, Pragnan (2018-09). „What Is a Signal? [Lecture Notes]”. IEEE Signal Processing Magazine. 35 (5): 175—177. ISSN 1053-5888. doi:10.1109/MSP.2018.2832195. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ The Illiterates: Cries and Whispers and Scenes from a Marriage, Cambridge University Press, 2003-10-13, стр. 134—162, Приступљено 2024-06-02
^ Abarejo, Cathlyne (2024-01-31). „“educating children for wisdom”: reflecting on the philosophy for children community of inquiry approach through plato’s allegory of the cave”. childhood & philosophy. 20: 01—28. ISSN 1984-5987. doi:10.12957/childphilo.2024.79414.
^ Jeevendrampillai, David (2019-05-07), The making of a suburb, UCL Press, стр. 178—203, Приступљено 2024-06-02
^ Walter Benjamin, ‘The work of art in the age of mechanical reproduction’, Routledge, 2013-11-04, стр. 164—165, ISBN 978-1-315-83312-5, Приступљено 2024-06-02
^ Rorimer, James J.; Rousseau, Theodore (1963-02). „The Mona Lisa”. The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 21 (6): 223. ISSN 0026-1521. doi:10.2307/3257982. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Tan, Bin; Woodcock, Curtis E. (2011-03-24), Influence of image registration on validation efforts, Cambridge University Press, стр. 24—34, Приступљено 2024-06-02
^ archived file, Springer-Verlag, Приступљено 2024-06-02
^ Taylor & Francis. „"Meaning and Function of a Picture”.
^ Forsyth, David; Ponce, Jean; Forsyth, David A. (2003). Computer vision: a modern approach. Prentice Hall series in artificial intelligence (Reprinted with corr изд.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-085198-7.
^ Baldick, Chris; Baldick, Chris (2008). The Oxford dictionary of literary terms. Oxford paperback reference (3rd ed изд.). Oxford ; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-923891-0. OCLC 177014773.

[1] Chakravorty, Pragnan (2018-09). „What Is a Signal? [Lecture Notes]”. IEEE Signal Processing Magazine. 35 (5): 175—177. ISSN 1053-5888. doi:10.1109/MSP.2018.2832195. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[2] Chisholm, Hugh, (22 Feb. 1866–29 Sept. 1924), Editor of the Encyclopædia Britannica (10th, 11th and 12th editions), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2024-06-02

[3] Chakravorty, Pragnan (2018-09). „What Is a Signal? [Lecture Notes]”. IEEE Signal Processing Magazine. 35 (5): 175—177. ISSN 1053-5888. doi:10.1109/MSP.2018.2832195. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[4] The Illiterates: Cries and Whispers and Scenes from a Marriage, Cambridge University Press, 2003-10-13, стр. 134—162, Приступљено 2024-06-02

[5] Abarejo, Cathlyne (2024-01-31). „“educating children for wisdom”: reflecting on the philosophy for children community of inquiry approach through plato’s allegory of the cave”. childhood & philosophy. 20: 01—28. ISSN 1984-5987. doi:10.12957/childphilo.2024.79414.

[6] Jeevendrampillai, David (2019-05-07), The making of a suburb, UCL Press, стр. 178—203, Приступљено 2024-06-02

[7] Walter Benjamin, ‘The work of art in the age of mechanical reproduction’, Routledge, 2013-11-04, стр. 164—165, ISBN 978-1-315-83312-5, Приступљено 2024-06-02

[8] Rorimer, James J.; Rousseau, Theodore (1963-02). „The Mona Lisa”. The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 21 (6): 223. ISSN 0026-1521. doi:10.2307/3257982. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[9] Tan, Bin; Woodcock, Curtis E. (2011-03-24), Influence of image registration on validation efforts, Cambridge University Press, стр. 24—34, Приступљено 2024-06-02

[10] archived file, Springer-Verlag, Приступљено 2024-06-02

[11] Taylor & Francis. „"Meaning and Function of a Picture”.

[12] Forsyth, David; Ponce, Jean; Forsyth, David A. (2003). Computer vision: a modern approach. Prentice Hall series in artificial intelligence (Reprinted with corr изд.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-085198-7.

[13] Baldick, Chris; Baldick, Chris (2008). The Oxford dictionary of literary terms. Oxford paperback reference (3rd ed изд.). Oxford ; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-923891-0. OCLC 177014773.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]