Корисник:Vladimir Nedeljkov/песак
Корисник:Vladimir Nedeljkov/песак2
Сматра се да је прву књигу из патофизиологије под називом Пхyсиологиа патхологица публиковао Проф. Хецкер са универзитета у Ерфурту 1700 године
1819 године Галиот је објавио приручник за Општу патологију и патолошку физиологију
У Русији је Пашутин 1878 одржао прва предавања из патолошке физиологије.
Нобеловац Павлов је означио патофизиологију као експерименталну патологију и значајно допринео да се у Русији тридесетих година прошлог века патофизиологија уведе као предмет на медицинске факултете.
Институт за општу и експрерименталну патологију (Беч 1871)
Интересантан је такође развој патофизиологије на Универзитету у Бечу. На сајту бечког университета се наводи да је чувени патолог Царл вон Рокитанскy сматрао да патолошки налази морају бити употпуњени одговарајућим експерименталним истраживањаима. Највише захваљујући његовим напорима у Бечу је1871 основан Институт за општу и експрерименталну патолог
50 година касније, 1922 године, Проф. др. Ђорђе Јоанновић прелази са
Института за експерименталну патологију и патолошку анатомију у Бечу на
Медицински факултет у Београду и оснива
Завод за општу патологију и патолошку анатомију.
1947 године под руководством проф Шаховића основан је Институт за патолошку физиологију.
највећим делом из експерименталне патологије.
Професор Шаховић је до 1956 године био
Управник Института за патолошку физиологију
Управник Института за патолошку анатомију
а истовремено и Шеф Катедре Патологије која је дуго година била заједничка за оба предмета.
Оснивач и директор Института за онкологију
Оснивач одељења за патофизиологију на Институту за медицинска истраживања
Од 1948 године одржава се настава из области патолошке физиологије, у В и ВИ семестру студија.
Од 1952 године Патолошка физиологија је установљена као засебан испит тј.
од 1952 године се засебно полажу као одвојени испити
патолошка физиологија и
патолошка анатомија.
Научноистраживачки рад у том периоду био је усмерен на проблематику којом се бавио проф. др. Ксенофон Шаховић, тј. на област
експерименталне онкологије
такодје је изучавана и хипотермија.
Од 1952 године Институт за патолошку физиологију је успео да оствари::
повећање броја запослених,
заступљеност свих области у теоријској и практичној настави и
ц) успон научноистраживачког рада и његову диференцијацију по областима
Усавршавања у иностранству
Омогућаван је одлазак чланова Института у најквалитетније светске лабораторије
Институт за физиологију Универзитета Yале, УСА
Харвардски медицински факултет, УСА
Цолумбија универзитет у Њујорку
Цорнел Университy, Њујорк
Каролинска болница у Стокхолму
Иоwа Стате Университy, УСА
Институт за патофизиологију, Медицински Факултет Москва
Физиолошки Институт у Цириху
“Институте де Цанцерологие ет Имуногенетиqуе” у Паризу
Национални Институт за медицинска истраживања у Лондону
Метаболиц Ресеарцх Лабораторy, Оxфорд
“Уните де рецхеарцхес де гастроентерологие” ИНСЕРМ у Паризу
и другим водећим светским установама
Naučnoistraživački rad se odvijao po oblastima
Prof. dr. Bonka Oreščanin pulmologija
Prof. dr. Katarina Dimitrijević endokrinologija
Prof. dr. Branka Stojanović hematologija
Prof. dr. Bata Antal nefrologija
Prof. dr. Ljubodrag Mihajlović neuropatofiziologija
Проф др Бонка Орешчанин
Бавила се патофизиологијом респираторног тракта
дугогодишњи управник Института,
иницијатор израде првих уџбеника из патолошке физиологије и
дала је велики допринос развоју научноистраживачког рада на Институту.
Сарадници:
мр пх Радмила Лукић
др Гордана Ђорђевић-Денић
Проф др Бранка Стојановић
Бавила се патофизиологијом хематопоезног система
У више наврата била Шеф Катедре и управник Института за патофизиологију
Дала велики допринос при изради плана и програма наставе на предмету патофизиологија
Сарадници:
Др Бранка Шикић
Др. Дивна Вуловић
Др. Ана Станковић
Проф др Катарина Димитријевић Леградић
Боравила на усавршавању у Паризу на Институту за експерименталну ендокринологију.
Бавила се патофизиологијом ендокриног система.
Касније прелази на Стоматолошки факултет
Сарадници:
Др Владимир Рајковић
Проф др Љубодраг Михаиловић
Објавио је значајне радове у доменима електрофизиологије и неуроимунопатофизиологије који су га уврстили у ред водећих светских научника. Постао је дописни члан САНУ.
Умро је 1974 године.
Истраживања из области нервног система настављају његови сарадници на темама које се баве:
проучавањем имунопатолошких промена у живчаном систему
испитивањем улоге аутоимуних процеса и ефекта антинеуралних антитела у генези конвулзивне активности
променама РНК и протеина мозга у току учења и
биофизичким испитивањима мембране нервне ћелије.
САРАДНИЦИ
Проф. др Љубодрага Михаиловића
Проф. др Драгослава Чупић
Проф. др Богдан Белеслин
Проф. др Босиљка Петровић-Минић
Проф. др Споменка Протић
научни саветник др. Љиљана Кржалић
Др. Никола Деклева
др. инж Видан Мајић.
Проф. др Антал Бата
Проф. др. Антал Бата руководио је научним радом из области нефрологије. Најзначајнији и најоригиналнији радови из ове области се односе на изучавање антихипертензивне улоге бубрега
и изучавање етиопатогенезе ендемске нефропатије. Водио је међународни пројекат влада СФРЈ и САД ( ЕПА), који је био посвећен изучавању ендемске нефропатије. За потребе рада на том пројекту основана је лабораторија за примену радиоимуноесеј технике. Одбранио је прву докторску дисертацију на нашем Институту.
Сарадници:
др Бранко Јовановић
др Гордана Ђорђевић
др Дивна Вуловић
др Душан Чемерикић
Проф др Бранимир Јовановић
Као стипендиста италијанске владе усавршавао се Универзитету у Пизи. Као непосредни сарадник Проф Антал Бате бавио се изолацијом антихипертензивне супстанце бубрега и њеног утицаја на природни ток артеријске хипертензије СХР пацова.
Сарадници
др Гордана Дјордјевић Денић
др Дивна Вуловић
Проф. др. Богдан Белеслин
Проф. др. Богдан Белеслин након двогодишњег усавршавања на Цолумбија универзитету у Њујорку формирао је лабораторију за интраћелијску
електрофизиологију. У сарадњи са проф. Катз-ом који је у Београду боравио као гост научник пренео је на наш институт волтаге цламп методу која је у то време била најнапреднија метода у неуронауци.
Сарадници:
др Душан Лекић
др Смајо Османовић
др Владимир Недељков
др Бранислав Пешић
др Јасна Стојановић