Пређи на садржај

Коронавируси

С Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је о групи коронавируса. За информације о новом коронавирусу SARS-CoV-2 (раније 2019-nCoV) погледајте страницу Тешки акутни респираторни синдром коронавирус 2. За информације о пандемији овог вируса погледајте страницу Пандемија ковида 19.
Orthocoronavirinae
Електронски микрограф вириона вируса инфективног бронхитиса
Вирион вируса SARS-CoV-2
Класификација вируса e
(нерангирано): Virus
Realm: Riboviria
Тип: incertae sedis
Ред: Nidovirales
Породица: Coronaviridae
Потпородица: Orthocoronavirinae
Genera
Синоними[1][2]
  • Coronavirinae

Коронавируси[а] су група вируса који узрокују респираторне болести код сисара и птица. Код људи, вируси изазивају респираторне инфекције, попут прехладе, које су обично благе. Ређи облици, као што су тешки акутни респираторни синдром (SARS), блискоисточни акутни респираторни синдром (MERS) и коронавирусна болест 2019. (COVID-19, који је узроковао пандемију коронавируса 2019/20) могу имати смртоносне последице. Код крава и свиња, коронавируси изазивају дијареју, а код кокоши узрокују болест горњих дисајних путева. Још не постоје вакцине или антивирусни лекови за спречавање или лечење вируса.

Коронавируси су вируси потпородице Orthocoronavirinae, породице Coronaviridae и реда Nidovirales.[8][9] Обавијени су позитивним ланцем једноланчаног РНК генома и нуклеокапсидом спиралне симетрије. Величина генома је између 26 и 32 килобазе — највећа за неки РНК вирус. Појам „коронавирус” потиче од латинске речи corona у значењу „круна” или „ореол”, а односи се на особени изглед честица вируса (вириона) под електронским микроскопом: на површини имају протеинске израслине због којих које подсећају на краљевску круну или соларну корону.

Преношење

[уреди | уреди извор]

Преношење вируса међу људима се примарно дешава у блиском контакту, и то путем ситних делова пљувачке која настаје приликом кијања или кашљања.

Људски коронавируси

[уреди | уреди извор]
Приказ ширења пандемије на карти света

Сматра се да коронавируси изазивају значајан број укупних прехлада код одраслих и деце.[10] Изазивају симптоме попут температуре и болова у грлу због натеклих жлезда, најчешће током зиме и раног пролећа.[11] Коронавируси могу да изазову и упалу плућа, било директно (вирусну упалу плућа) или секундарним путем (бактеријску упалу плућа).[12] Медијски испраћена појава људског коронавируса, SARS-CoV из 2003, која изазива тешки акутни респираторни синдром, има јединствену патогенезу, јер изазива упалу и горњих и доњих дисајних путева.[12] Не постоје вакцине или лекови за лечење инфекције људским коронавирусима.[13]

Тренутно је познато седам врста људских коронавируса:

  1. људски коронавирус 229E (HCoV-229E)
  2. људски коронавирус OC43 (HCoV-OC43)
  3. тешки акутни респираторни синдром (SARS-CoV)
  4. људски коронавирус NL63 (HCoV-NL63, New Haven coronavirus)
  5. људски коронавирус HKU1
  6. блискоисточни акутни респираторни синдром (MERS-CoV), раније познат као нови коронавирус 2012. и HCoV-EMC
  7. тешки акутни респираторни синдром коронавирус 2 (SARS-CoV-2), претходно познат као 2019-nCoV или нови коронавирус 2019.

Коронавируси HCoV-229E, -NL63, -OC43 и -HKU1 непрестано круже међу људском популацијом, изазивајући инфекције дисајног тракта код одраслих и деце широм света.[14]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Многи извори, попут BBC-ја на српском, дневног листа Данас и таблоида Ало!, наводе облик са размаком — корона вирус.[3][4][5] С друге стране, Марина Николић са Института за српски језик САНУ на лингвистичком сајту Језикофил препоручује састављено писање — коронавирус.[6] Одбор за стандардизацију српског језика препоручује употребу облика „вирус корона”.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „2017.012-015S” (xlsx). International Committee on Taxonomy of Viruses (ICTV) (на језику: енглески). октобар 2018. Архивирано из оригинала 14. 5. 2019. г. Приступљено 24. 1. 2020. 
  2. ^ „ICTV Taxonomy history: Orthocoronavirinae”. International Committee on Taxonomy of Viruses (ICTV) (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 01. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2020. 
  3. ^ „Најсмртоноснији дан: 97 људи умрло од корона вируса”. BBC на српском. 10. 2. 2020. Приступљено 10. 2. 2020. 
  4. ^ „Кинески амбасадор у САД: Корона вирус није биолошко оружје”. Данас. 9. 2. 2020. Приступљено 10. 2. 2020. 
  5. ^ „Откривено да ли је корона вирус стигао у Србију”. Ало!. 8. 2. 2020. Приступљено 10. 2. 2020. 
  6. ^ „Коронавирус(и)”. Језикофил. 7. 2. 2020. Приступљено 10. 2. 2020. 
  7. ^ „Писање назива једног вируса” (PDF). isj.sanu.ac.rs. Приступљено 28. 2. 2020. 
  8. ^ de Groot RJ, Baker SC, Baric R, Enjuanes L, Gorbalenya AE, Holmes KV, Perlman S, Poon L, Rottier PJ, Talbot PJ, Woo PC, Ziebuhr J (2011). „Family Coronaviridae”. Ур.: AMQ King, E Lefkowitz, MJ Adams, EB Carstens. Ninth Report of the International Committee on Taxonomy of Viruses. Elsevier, Oxford. стр. 806—828. ISBN 978-0-12-384684-6. 
  9. ^ International Committee on Taxonomy of Viruses (24. 8. 2010). „ICTV Master Species List 2009 – v10”. Архивирано из оригинала (xls) 15. 04. 2013. г. Приступљено 04. 02. 2020. 
  10. ^ Coronaviruses: an overview of their replication and pathogenesis. Fehr AR1, Perlman S
  11. ^ Liu P, Shi L, Zhang W, He J, Liu C, Zhao C, et al. (новембар 2017). „Prevalence and genetic diversity analysis of human coronaviruses among cross-border children”. Virology Journal (на језику: енглески). 14 (1): 230. PMC 5700739 Слободан приступ. PMID 29166910. doi:10.1186/s12985-017-0896-0. 
  12. ^ а б Forgie S, Marrie TJ (фебруар 2009). „Healthcare-associated atypical pneumonia”. Seminars in Respiratory and Critical Care Medicine. 30 (1): 67—85. PMID 19199189. doi:10.1055/s-0028-1119811. 
  13. ^ Habibzadeh P, Stoneman EK (фебруар 2020). „The Novel Coronavirus: A Bird's Eye View”. The International Journal of Occupational and Environmental Medicine. 11 (2): 65—71. PMID 32020915. doi:10.15171/ijoem.2020.1921. 
  14. ^ Corman VM, Muth D, Niemeyer D, Drosten C (2018). „Hosts and Sources of Endemic Human Coronaviruses”. Advances in Virus Research. 100: 163—188. ISBN 978-0-12-815201-0. PMID 29551135. doi:10.1016/bs.aivir.2018.01.001. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Коронавируси на Викимедијиној остави.
Класификација
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коронавируси&oldid=28867651”