Косово и Метохија : стари путописи
| Косово и Метохија : стари путописи | |
|---|---|
 Корице књиге Косово и Метохија : стари путописи, 2021. година | |
| Настанак и садржај | |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | стручна монографија |
| Издавање | |
| Датум | 2021. |
| Број страница | 326 |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-80938-097 |
Косово и Метохија : стари путописи је стручна монографија за коју је предговор, коментаре и избор урадила Ана Стишовић Миловановић, објављена 2021. године у издању Друштва Рашка школа из Београда.[1]
О књизи
[уреди | уреди извор]Издавање књиге Косово и Метохија : стари путописи помогли су Министарство културе Србије и Секретаријат за кулгуру града Београда.[2]
Књига је збир изабраних путописа међу којима су један владар, дипломате, конзуларни саветници или секретари амбасада, писци и песници, свештена лица, историографи, географи, учитељи, војници, али и светски путници без специфичног занимања. Први запис српског аутора је из 15. века деспота Стефана Лазаревића (1377-1427), први запис европског путописца из 16. века Феликса Петанчића (1455-после 1517), а последњи је из прве половине 20. века Вељка Петровића (1884-1967) и Ребеке Вест (1892-1983).[3]
У књизи су српски путописи осим споменутих и путописи монаха Гидеона Јуришића (1809-1872), митрополита призренског Исаије Димитријевића-Туцака (не зна се година рођења ни смрти), правника Милоша Милојевића (1840-1897), богослова Зарије Поповића (1856-1934), професора на Лицеју Панте Срећковића (1834-1903), писца, астронома, историчара Симеона Гопчевића (1855-1928), монаха, песника, публицисте, просветитеља и добровољца из оба Српско-турска рата Милојка Веселиновића (1850-1913), генералног конзула у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини, народног посланика Тодора П. Станковића (1852-1925), етнографа, приповедача и дипломате Ивана Иванића (1867-1935), учитеља и књижевника Јанићија Поповића (1883-1951), народног посланика, писца, професора Григорија Божовића (1880-1945), песника, романсијера, путописца, сликара и дипломате Растка Петровића (1898-1949), књижевника Бранислава Нушића (1864-1938), песника и дипломате Милана Ракића (1876-1938) и књижевника, новинара, адвоката и академика Драгише Васића (1885-1945).[4]
Од страних путоисаца ту су правник и дипломата Филип Дифрен-Кане (1551-1610), немачки дипломата и путописац Бенедикт Курипешић (1491-1531), песник Жан Палерн Форезјен (1557-1592), бискуп Марин Бици (1570-1624), отомански путописац Евлија Челебија (1611-1682), лекар Едвард Браун (1642-1708), дипломата Иг Пуквил, потомак угледне дубровачке породице, трговачки службеник Републике Марин Кабужић (1672-1740), филолог и диломата Јохан Георг Хан (1811-1869), књижевница Мери Едит Дарам (1863-1944), лекар Ами Буе (1794-1879), историчар Иван Степанович Јастребов (1839-1894), слависта Александар Гиљфердинг (1831-1872), путописац Георгина Мјуир Мекензи (1833-1874).[4]
Садржај
[уреди | уреди извор]Извод из садржаја:[4]
- Српски путописи
- Деспот Стефан Лазаревић: Натпис на мраморном стубу на Косову (XV век)
- Исајиа (Димитријевић–Туцак): Стање цркава у призренском крају (1731)
- Гедеон Јосиф Јуришић: Дечански првенац (1852)
- Милош Милојевић: Путопис дела праве старе Србије (1871)
- Зарија Р. Поповић: Пред Косовом (1878)
- Панта Срећковић: Путничке белешке
- Симеон Гопчевић: Стара Србија и Македонија (1890)
- Милојко Веселиновић: Поглед кроз Косово (1895)
- Тодор П. Станковић: Путне белешке по Старој Србији (1871–1898)
- Бранислав Нушић: Косово – опис земље и народа и Са Косова на сиње море (1903)
- Иван Иванић: Из путних бележака (1903)
- Григорије Божовић: Путописи (1908-1940)
- Милан Ракић: Конзулска писма (1905–1911)
- Драгиша Васић: Два месеца у југословенском Сибиру (1919)
- Растко Петровић: Света сељанка на Косову (1924)
- Јанићије Поповић: Грачаница (1927)
- Вељко Петровић: Времена и догађаји (1932)
Страни путописи
- Феликс Петанчић: Књижица о путовима према Турској (1502)
- Бенедикт Курипешић: Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију (1530)
- Филип Дифрен-Кане: Путовање на Исток од Филипа Дифрен–Канеа (1573)
- Жан Палерн Форезјен: Путовања по страним земљама Г. Жана Палерна Форезјена, секретара Франсое де Валоа ......Лион 1606 (1582)
- Марин Бици: Искушења на путу по црногорском приморју и Албанији и Србији (1610)
- Евлија Челебија: Путописи (1660)
- Едвард Браун: Кратак извештај о неким путовањима по Угарској, Србији, Бугарској, Македонији, Тесалији, Аустрији, Штајерској, Корушкој, Крањској и Фурланији (1673)
- Марин Кабужић (Кабога): Записци племенитога госпара Марина Маројице Кабоге, изванреднога посланика републике Дубровачке на Цариградском двору (1706–1707)
- Иг Пуквил: Из пута у Грчку Франсоа Пуквила (1807)
- Ами Буе: Збирка маршрута кроз европску Турску (1836–1838)
- Александар Гиљфердинг: Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији (1859)
- Јохан Георг Хан: Путовање кроз поречину Дрина и Вардара (1867)
- Георгина Мјуир Мекензи, Аделина Ибри: Путовања по словенским областима Турске у Европи (1877)
- Иван Степанович Јастребов: Стара Србија и Албанија, забелешке с путовања (1904)
- Мери Едит Дарам: Кроз српске земље (1904)
- Ребека Вест (Сесилија Исабел Ферфилд): Црно јагње и сиви соко (1941)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Косово и Метохија : стари путописи”. plus.cobiss.net. Приступљено 18. 6. 2024.
- ^ „Kosovo i Metohija: stari putopisi”. dereta.rs. Приступљено 18. 6. 2024.
- ^ „Од Итаке до тамног вилајета – како су путописци доживели Косово и Метохију”. politika.rs. Приступљено 18. 6. 2024.
- ^ а б в Стишовић Миловановић, Ана, ур. (2021). Косово и Метохија : стари путописи. Београд: Друштво Рашка школа. стр. 5—17. ISBN 978-86-80938-097.
