Кохорта

Кохорта је у време античког Рима била војна јединица која је функционисала као део легије. У саставу једне кохорте обично је било око 480 легионара укључујући и шест центуриона као командира шест центурија које су чиниле једну кохорту. Величина једне центурије износила је 80 људи. У једној легији било је десет кохорти а прва је била двоструко већа од осталих девет, односно, број легионара у првој кохорти износио је око 900.

Сама реч потиче од латинске речи cohors (двориште) која је првобитно означавала затворен простор, забране (за животиње) а касније попримила и друга значења: „телохранитељ“, „господство“...

Историја

Легије су првобитно биле подељене на манипуле али је Гај Марије у II веку п. н. е. спровео опсежну војну реформу којом су уведене кохорте као нове формацијске јединице у оквиру легија. Идеје и експериментисање другачијом организацијом легија започели су ранији команданти попут Сципиона Афричког и доказали успешност поделе легија на кохорте. Маријанском реформом уведена је регрутација свих добровољаца (потребних физичких особина) римских држављана и Италика. Ратници су постали професионални војници, са дневном платом и осигураном пензијом, најчешће у виду комада плодне земље у колонијама.

Подела на манипуле имала је тактичке предности на тешком терену док су кохорте пружале компактност и снагу каква је римској војсци све чешће била потребна у долазећим биткама. Кохорте су бројале око 600 бораца (као три манипуле) који су у ствари раније били hastati, principes и triarii.

У једној легији било је 10 кохорти означене бројевима од I до X и са укупно 6.000 легионара (број је варирао по епохама). Главни тип јединица у њима била је тешка пешадија.

Борбени размештај био је у три линије, слично ранијим манипулама распоређеним наизменично, по систему шаховског поља, како би легионари из друге и треће линије лакше прелазили у прву линију.

Врсте кохорти

У првом параграфу дат је опис типичне кохорте у легији. У стварности, постојало је неколико врста кохорти:

У Римској Империјалној Преторијанској гарди постојале су појединачне кохорте снаге 500 (cohors quingenaria) или 1000 ( cohors milliaria ) људи, а било је и мешаних пешадијских и коњичких јединица (cohors equitata) и оне су заједно егзистирале.

Ту су биле и:

Cohors alaria, помоћна јединица.
Cohors classica, првобитно попуњавана морепловцима и морнарима.
Cohors equitata, јединица помоћне пешадије са придуженим коњичким ескадроном.
Cohors peditata, јединица пешадије.
Cohors speculatorum, јединица сачињена од извиђача који су чували Марка Антонија.
Cohors torquata, помоћна јединица која је примила војно одликовање.
Cohors tumultuaria (од tumultus - хаос), нередовна помоћна јединица.

Друге врсте кохорти

Спољашње везе

Неке паравојне трупе у Риму састојале су се од једне или више кохорти, али ниједна није била део неке Легије:

Девет преторијанских кохорти, (не)чувени преторијанци. Назив је првобитно означавао генералове телохранитеље у време Републике. Касније је постојала и јединица империјалне гарде cohors palatina, дворска јединица.
Cohors togata била је јединица Преторијанске гарде у цивилној одећи која је своје дужности обављала унутар pomeriuma (светог централног дела главног града у коме је било забрањено присуство наоружаних јединица).
Cohortes urbanae, „градска кохорта“, војна полиција која је патролирала главним градом.
Cohortes vigilum, „чувари“, јединица полицијских снага при ватрогасној бригади у главном граду.
Cohors Germanorum, империјални телохранитељи регрутовани међу Германма.