Красномајски

Красномајски
Красномайский
Красномајски; Красномайский
	Застава
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Средишњи ФО
Област	Тверска област
Рејон	Вишњеволочки рејон
Основан	1859.
Варошица од	1925.
Стара имена	до 1921. Кључински
Становништво
Становништво	‍
— 2014.	4.966
Географске карактеристике
Координате	57° 36′ 57″ С; 34° 24′ 41″ И / 57.615833° С; 34.411389° И
Временска зона	UTC+3
	Красномајски Красномајски на карти Русије
	Красномајски Красномајски на карти Тверске области
Остали подаци
Поштански број	171121
Регистарска ознака	69
ОКАТО код	28 212 562
ОКТМО код	28 612 162 051
Веб-сајт
	rameshkiadm.ru

Красномајски (рус. Красномайский) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) у европском делу Руске Федерације. Налази се у централном делу Тверске области и административно припада Вишњеволочком рејону.

Према проценама националне статистичке службе, у вароши је 2014. живело 4.966 становника.

Географија

Варошица Красномајски налази се у северном делу Тверске области, односно у централном делу Вишњеволочког рејона. Смештена је на северним обалама вештачког Вишњеволочког језера, на месту где се у језеро улива река Шлина. Налази се на око 125 километара северозападно од обласног центра града Твера, односно свега око 8 километара северозападно од града Вишњег Волочока.

Историја

Иако је на подручју око данашњег насеља још у XV веку постојало малено насеље под именом Кључино (рус. Ключино) историја варошице Красномајски почиње 1859. године када је ту подигнута мања хемијска фабрика. Око фабрике се убрзо развило насеље у којем су становали фабрички радници. Нешто касније, 1873. трговац Андреј Болотин је купио фабрику и претворио је у погон за производњу стакла. Била је то прва стаклара у тадашњој Русији која је производила бојено стакло, и то у свим нијансама и бојама.

Након доласка Бољшевика на власт фабрика је 1920. национализована, а само насеље је преименовано на Красномајски (у слободном преводу Црвеномајск или Црвени мај). Године 1925. Красномајски добија административни статус варошице градског типа.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 5.689 становника, док је према проценама за 2014. ту живело 4.966 становника.^[1]

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2014.
---	6,076	6,382	7,045	6,854^[2]	5,796^[3]	5,689^[4]	4,966*

Напомена: * према проценама националне статистичке службе.

Види још

Референце

^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. август 2014)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

[1] Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. август 2014)

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Насеља Тверске области Руске Федерације
Градски окрузи (5)	Твер • Вишњи Волочок • Ржев • Кимри • Торжок
ЗАТО градови (2)	Озјорни • Солњечни
Градови (18)	Андреапољ • Бежецк • Бели • Бологоје • Весјегонск • Западна Двина • Зупцов • Каљазин • Кашин • Конаково • Красни Холм • Кувшиново • Лихослављ • Нелидово • Осташков • Старица • Торопец • Удомља
Варошице (26)	Бели Городок • Васиљевски Мох • Великооктјабрски • Жарковски • Изоплит • Калашњиково • Кесова Гора • Козлово • Красномајски • Куженкино • Максатиха • Молоково • Новозавидовски • Олењино • Орша • Пено • Радченко • Рамешки • Редкино • Сандово • Селижарово • Сонково • Спирово • Стараја Торопа • Суховерково • Фирово
Сеоски рејонски центри (1)	Лесноје