Фирово
| Фирово Фирово | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Средишњи ФО |
| Област |  Тверска област |
| Рејон | Фировски рејон |
| Основан | 1902. |
| Варошица од | 1947. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 2.237 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 57° 29′ 00″ С; 33° 42′ 09″ И / 57.483333° С; 33.7025° И |
| Временска зона | UTC+3 |
.svg)  Фирово Фирово на карти Русије | |
 Фирово Фирово на карти Тверске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 172720 |
| Позивни број | +7 48239 |
| Регистарска ознака | 69 |
| ОКАТО код | 28 257 551 |
| ОКТМО код | 28 657 151 051 |
Фирово (рус. Фирово) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северном делу Тверске области и административно припада Фировском рејону чији је уједно и административни центар.
Према проценама националне статистичке службе, у вароши је 2014. живело 2.237 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Фирово се налази у северном делу Тверске области, на Валдајском побрђу. Недалеко од вароши протиче река Граничнаја, притока реке Шлине и део басена Балтичког мора. Удаљен је око 200 километара северозападно од административног центра области града Твера.
Кроз варош пролази железница на линији Бологоје—Великије Луки.
Историја
[уреди | уреди извор]На месту данашње вароши налазило се село Фировка које се у летописима помиње још 1545. године, али које је касније престало да постоји. Као службена година оснивања насеља узима се 1902. када је на месту некадашњег села отворена железничка станица Фирово на деоници железнице која је ишла од Бологоја до Полоцка.
Садашњи административни статус Фирово носи од 1947. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 2.433 становника, док је према проценама за 2014. ту живело 2.237 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1,564 | 3,158 | 3,244 | 2,700 | 3,070[2] | 2,837[3] | 2,433[4] | 2,237* |
Напомена: * према проценама националне статистичке службе.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2022)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Градски окрузи (5) |  | |
|---|---|---|
| ЗАТО градови (2) | ||
| Градови (18) | ||
| Варошице (26) | Бели Городок • Васиљевски Мох • Великооктјабрски • Жарковски • Изоплит • Калашњиково • Кесова Гора • Козлово • Красномајски • Куженкино • Максатиха • Молоково • Новозавидовски • Олењино • Орша • Пено • Радченко • Рамешки • Редкино • Сандово • Селижарово • Сонково • Спирово • Стараја Торопа • Суховерково • Фирово | |
| Сеоски рејонски центри (1) | ||
