Крајпуташ Јанку Павловићу у Богданици
| Крајпуташ Јанку Павловићу | |
|---|---|
.jpg) Споменик на Тометином Пољу | |
| Опште информације | |
| Место | Богданица |
| Општина | Општина Горњи Милановац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Крајпуташ |
| Време настанка | 1907 |
Крајпуташ Јанку Павловићу у Богданици (општина Горњи Милановац) налази се на међи Богданице и Тометиног Поља, са десне стране пута гледано према Маљену. Пут уједно представља административну границу између две општине - горњомилановачке и пожешке. Крајпуташ је подигнут у спомен војнику Јанку Павловићу који је изгубио живот у српско-бугарском рату 1885. године.
Опис
[уреди | уреди извор]С предње стране споменика приказана је стојећа фигура војника око чије главе су уклесани име и презиме. У лучно засвођеном пољу на полеђини споменика уклесан је епитаф изнад кога је рељефни крст. Текст се наставља на бочним странама, укомпонован са симболично-декоративним орнаментима.
Материјал, димензије и стање
[уреди | уреди извор]Крајпуташ је исклесан од сивог пешчара доброг квалитета. Димензије стуба износе 135х40х20 cm, а покривке 10х50х57 cm.[1] Споменик је релативно добро очуван.
Ликовни садржај
[уреди | уреди извор]С предње стране споменика приказана је стојећа фигура војника са шајкачом, пушком на рамену и бајонетом о опасачу. Униформа је веома детаљно обрађена. На левој страни груди војник има медаљу - верно приказану Споменицу на рат 1885−1886 године. На полеђини споменика су два профилисана рељефна крста, а на бочним странама урези декоративних крстова на постољима и стилизована винова лоза са грожђем.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Епитаф
[уреди | уреди извор]На полеђини споменика уклесан је текст у 16 редова. Натпис гласи:
- ЈАНКО ПАВЛОВИЋ ИЗ БОГДАНИЦЕ ЖИВИЈО 26 Г. А ПОГИБЕ 4-ог НОВЕМБРА 1885. Г. У СРПСКОБУГАРСКОМЕ РАТУ НА ВЛАДИСАВЦИМА БРАНЕЋИ СРПСКУ ОТАЏБИНУ ОСТАШЕ МУ КОСТИ НА БОЈНОМ ПОЉУ.
Текст се наставља левој бочној страни:
- ОВАЈ ПУТНИ СПОМЕН СПОДИЖЕ ЊЕГОВА ЈЕДИНА ЋЕРКА ЉЕПОСАВА СА СВОИМ МУЖЕМ ИЛИЈОМ РАДОВАНОВИЋА ИЗ ТОМЕТИНЕ ПОЉА У 1907. Г.[1]
При дну десне бочне стране је потпис пожешког каменоресца Вељка Јанковића из села Љутице који је споменик израдио заједно са сином.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.
- ^ Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
Литература
[уреди | уреди извор]- Radičević, Branko V. (1961). Plava linija života : srpski seoski spomenici i krajputaši. Beograd: Savremena škola.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.
- Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.