Пређи на садржај

Пожешко-косјерићки каменоресци

С Википедије, слободне енциклопедије

Пожешко-косјерићки каменоресци потичу из насеља некадашње кнежине Ужичка Црна Гора, која се касније разделила Пожешки и Црногорски срез. Стварали су на линији Субјел-Каблар и делу ужичког краја који је у прошлости „налегао” на Руднички округ.[1]

Пожешки каменоресци

[уреди | уреди извор]

Каменорезачка фамилија Павловић

[уреди | уреди извор]

Каменорезачка фамилија Јанковић

[уреди | уреди извор]

Мање познати мајстори

[уреди | уреди извор]

Крајем 19. века, па до Првог светског рата активан је био Пантелија Драгутиновић из Каленића. На споменицима се потписивао као члан Народне радикалне странке.[1]

Косјерићки каменоресци

[уреди | уреди извор]

Најстарији и веома изворни каменорезац Сретен Бошковић из Мушића потписивао се на својим рукорадима између 1851. и 1871. године.[1]

Светозар Остојић из Мушића споменике је клесао у периоду од Баканских до Другог светског рата.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  2. ^ Деспотовић, Милијан (2021). Живе камене душе : (крајпуташи у Црногорском срезу). Косјерић: Удружење потомака ратника 1912-1920 генерал "Љубомир Марић". ISBN 978-86-915397-4-0. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
  • Деспотовић, Милијан (2021). Живе камене душе : (крајпуташи у Црногорском срезу). Косјерић: Удружење потомака ратника 1912-1920 генерал "Љубомир Марић". ISBN 978-86-915397-4-0.