Владан Матовић
Владан Матовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Место рођења | Јежевица, Краљевина Србија |
Место смрти | Јежевица, |
Уметнички рад | |
Поље | Клесарство |
Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Утицаји од | Урош Марковић |
Потпис |
Владан Матовић био је каменорезац из Јежевице (Општина Пожега). Надгробне споменике и кенотафе израђивао је у селима на размеђу Чачка, Ваљева, Пожеге и Горњег Милановца.[1] Хронолошки и стилски припада групи клесара који су били активни у периоду пре и после Првог светског рата.[1]
У потписима на споменицима истицао је своје чланство у Народној радикалној странци: Писа Владан Матовић Јежевчанин, члан радикалне омладине.[2]
Дело
[уреди | уреди извор]Споменике је клесао од беличастог „кабларца” и плавог тока у форми стуба или вертикалне плоче углављене у масивно постоље и надвишене резаним крстом.[1] Предња страна споменика оштро је профилисана. Простор за епитаф ограничен је тордираним стубићима. Изнад је профилисано засвође које се продужава у велики тролисни крст.[1] У лучном пољу често је уписан стилизовани монограм.
Споменици су украшени плитким линеарним урезима - арабескном декорацијом крста, религиозним симболима и флоралном орнаментиком.[1]
Надгробници Владана Матовића типографски су препознатљиви. Од старијих каменорезаца преузео је ретроградну праксу употребе латиничног слова „İ”.[1]
Епитафи
[уреди | уреди извор]Споменик Млађену Мићовићу (†1901) (Мала Јежевица)
- Овди леже смртни остатци почившег
- МЛАЂЕНА МИЋОВИЋА
- из Јежевице
- кои поживи часно и поштено 40 г.
- а умрије 20. новембра 1901. г.
- Овај спомен сподигоше му
- синови Ђиван, Мирко и (нечитко).
- Писа Владан Матовић Јежевчанин
- члан Радикалне омладине.[а]
Кенотаф Радовановићима - оцу Спасоју (†1913) и сину Тикомиру (†1915) (Душковци)
- ТИКОМИРУ РАДОВАНОВИЋУ
- из Душковаца
- војнику 2. ч. 4. б. Х пука
- славно палом 6. Х 1915. г.
- на Београду
- у 23. г. својој.
- СПАСОЈУ РАДОВАНОВИЋУ
- из Душковаца
- војнику III поз. X пука
- Умро 4. I 1913. г.
- у К. Митровици.
- Ову воду и спомен
- подиже свом једином сину
- Тикомиру мати Симка
- као мужу Спасоју и деверу Митру
- помоћу синовца Гвоздена.[б]
Кенотаф Крсти Варагићу (†1916) (Тометино Поље)
- КРСТИ ВАРАГИЋУ
- из Т. Поља
- Војнику с[талног] кадра
- који поживи 20 г.
- а умре од ратни напора
- после свих издржаник тешкоћа
- оступајући кроз кршну Албанију
- у Бизерти Јужна Африка
- 15. јануара 1916. г.
- далеко од својих милих и драгих.
- Јесте пали и срца не бију
- Ал створисте велику Србију.[в]
Споменик деци Витора Варагића - Животи (†1924) и Радмили (†1924) (Тометино Поље)
- Овде у једном гробу вену
- ЖИВОТА од 15 година и
- РАДМИЛА од 12 г.
- син и кћи Витомира Варагића
- из Тометина Поља
- који умреше 10. новембра 1924. г.
- од шарлака.
- Спомен им подиже
- отац Витомир и мати Павлија.[г]
Галерија
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.