Пређи на садржај

Владан Матовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владан Матовић
Лични подаци
Место рођењаЈежевица, Краљевина Србија
Место смртиЈежевица,
Уметнички рад
ПољеКлесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије
Утицаји одУрош Марковић
Потпис

Владан Матовић био је каменорезац из Јежевице (Општина Пожега). Надгробне споменике и кенотафе израђивао је у селима на размеђу Чачка, Ваљева, Пожеге и Горњег Милановца.[1] Хронолошки и стилски припада групи клесара који су били активни у периоду пре и после Првог светског рата.[1]

У потписима на споменицима истицао је своје чланство у Народној радикалној странци: Писа Владан Матовић Јежевчанин, члан радикалне омладине.[2]

Споменике је клесао од беличастог „кабларца” и плавог тока у форми стуба или вертикалне плоче углављене у масивно постоље и надвишене резаним крстом.[1] Предња страна споменика оштро је профилисана. Простор за епитаф ограничен је тордираним стубићима. Изнад је профилисано засвође које се продужава у велики тролисни крст.[1] У лучном пољу често је уписан стилизовани монограм.

Споменици су украшени плитким линеарним урезима - арабескном декорацијом крста, религиозним симболима и флоралном орнаментиком.[1]

Надгробници Владана Матовића типографски су препознатљиви. Од старијих каменорезаца преузео је ретроградну праксу употребе латиничног слова „İ”.[1]

Споменик Млађену Мићовићу (†1901) (Мала Јежевица)

Овди леже смртни остатци почившег
МЛАЂЕНА МИЋОВИЋА
из Јежевице
кои поживи часно и поштено 40 г.
а умрије 20. новембра 1901. г.
Овај спомен сподигоше му
синови Ђиван, Мирко и (нечитко).
Писа Владан Матовић Јежевчанин
члан Радикалне омладине.[а]


Кенотаф Радовановићима - оцу Спасоју (†1913) и сину Тикомиру (†1915) (Душковци)

ТИКОМИРУ РАДОВАНОВИЋУ
из Душковаца
војнику 2. ч. 4. б. Х пука
славно палом 6. Х 1915. г.
на Београду
у 23. г. својој.
СПАСОЈУ РАДОВАНОВИЋУ
из Душковаца
војнику III поз. X пука
Умро 4. I 1913. г.
у К. Митровици.
Ову воду и спомен
подиже свом једином сину
Тикомиру мати Симка
као мужу Спасоју и деверу Митру
помоћу синовца Гвоздена.[б]


Кенотаф Крсти Варагићу (†1916) (Тометино Поље)

КРСТИ ВАРАГИЋУ
из Т. Поља
Војнику с[талног] кадра
који поживи 20 г.
а умре од ратни напора
после свих издржаник тешкоћа
оступајући кроз кршну Албанију
у Бизерти Јужна Африка
15. јануара 1916. г.
далеко од својих милих и драгих.
Јесте пали и срца не бију
Ал створисте велику Србију.[в]


Споменик деци Витора Варагића - Животи (†1924) и Радмили (†1924) (Тометино Поље)

Овде у једном гробу вену
ЖИВОТА од 15 година и
РАДМИЛА од 12 г.
син и кћи Витомира Варагића
из Тометина Поља
који умреше 10. новембра 1924. г.
од шарлака.
Спомен им подиже
отац Витомир и мати Павлија.[г]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Текст преписан са споменика.
  2. ^ Текст преписан са споменика.
  3. ^ Текст преписан са споменика.
  4. ^ Текст преписан са споменика.
  1. ^ а б в г д ђ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  2. ^ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.