Павле Јанковић
| Павле Јанковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1883. |
| Место рођења | Љутице (Пожега), Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1915. (31/32 год.) |
| Место смрти | Пожега, Краљевина Србија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Клесарство |
| Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Павле Јанковић (1883−1915) био је каменорезац из Љутица (Општина Пожега), син родоначелника народног каменореза на простору јужне подгорине Маљена, Вељка Јанковића.[1]
Живот
[уреди | уреди извор]
Павле Јанковић био је другорођени син Вељка и Јерине. Имао је четворицу браће – Војислава (који се такође бавио каменорезом), Момчила, Стојана и Радосава. Сви су страдали у Балканским и Првом светском рату.[1]
Био је ожењен и имао два сина. Као војник 4. чете 2. баталиона Х пука учествовао је у Првом светском рату. Након рањавања код Краљева, преминуо је у пожешкој војној болници 14. јануара 1915. године.
Само неколико седмица касније, савладан тифусном грозницом и „од превелике туге” умро му је отац Вељко.[2] На високом обелиску на Јанковића гробљу који је Јерина подигла супругу и синовима, уписано је:
- Овде почива
- ПАВЛЕ ЈАНКОВИЋ
- [борац] 4 чете 2 баталиона Х пука.
- Живео је 32. год.
- а умро је 14. јануара 1915.
- у болници у Пожези.
- Спомен подигоше
- жена Даринка
- и синови Драгослав и Антоније:[а]
Дело
[уреди | уреди извор]Павле Јанковић најпре је клесарио заједно са оцем. На крајпуташу на Лазовића брду у селу Скакавци стоји потпис из 1913. године: „Изради Вељко и син Павле из Љутица”.[2] И касније, када се у раду осамосталио, потписивао се као „син Вељка Ја: Павле”.[1]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Текст преписан са споменика.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- ^ а б Деспотовић, Милијан (2021). Живе камене душе : (крајпуташи у Црногорском срезу). Косјерић: Удружење потомака ратника 1912-1920 генерал "Љубомир Марић". ISBN 978-86-915397-4-0.
Литература
[уреди | уреди извор]- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.
- Деспотовић, Милијан (2021). Живе камене душе : (крајпуташи у Црногорском срезу). Косјерић: Удружење потомака ратника 1912-1920 генерал "Љубомир Марић". ISBN 978-86-915397-4-0.
