Кулотино
| Кулотино Кулотино | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Новгородска област |
| Рејон | Окуловски рејон |
| Основан | први помен 1495. |
| Варошица од | 1928. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 2.689 |
| — густина | 58,46 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 58° 27′ 00″ С; 33° 23′ 00″ И / 58.45° С; 33.383333° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 92 m |
| Површина | 46 km2 |
.svg)  Кулотино Кулотино на карти Русије | |
 Кулотино Кулотино на карти Новгородске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 174335 |
| Регистарска ознака | 53 |
| ОКАТО код | 49 228 554 |
| ОКТМО код | 49 628 154 051 |
Кулотино (рус. Кулотино) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Новгородске области и административно припада Окуловском рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 2.689 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Кулотино је смештено на обалама реке Перетне, леве притоке реке Мсте, на око 12 километара северније од рејонског центра града Окуловке (са којим је повезано железницом).
Историја
[уреди | уреди извор]Насељено место под именом Кулотино у писаним изворима први пут се помиње у неким катастарским списима Великог Новгорода из 1459. године, мада се претпоставља да је само насеље знатно старије. Поуздано је познато да је околина насеља била насељена у првим вековима прошлог миленијума, а томе у прилог иду и материјални остаци 13 гробних места из периода V—IX века.
До интензивнијег развоја насеља долази тек 1882. након отварања мање текстилне радионице (пређа и ткање). У јуну 1928. село Кулотино је подигнуто у ранг административне варошице.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 3.024 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. варошица имала 2.689 становника.[1]
| 1897. | 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 711 | 7,085 | 6,072 | 5,698 | 4,817 | 4,304[2] | 3,430[3] | 3,024[4] | 2,689 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Градови обласне субординације (3) |  | |
|---|---|---|
| Градови рејонске субординације (7) | ||
| Варошице (11) | ||
| Сеоски рејонски центри (5) | ||
